Danas izricanje presude Stanišiću i Simatoviću: Stigli u Hag, čeka se presuda za optužbe za koje su već JEDNOM OSLOBOĐENI
Danas, posle četiri godine, znaće se epilog druge po redu, prvostepene presude ovom tandemu iz nekadašnjeg DB-a.
Izricanje presude bivšim zvaničnicima Službe državne bezbednosti (DB) Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju zakazano je za danas za 15 sati u Hagu, čime će se staviti vrlo moguće još jedan zarez na proces koji, sa presudama, žalbama i ponovnim suđenjem, traje još od 2003. godine.
"MI TO NISMO RADILI NI KADA SMO BILI OPOZICIJA" Vučić oštro o Jeremićevom NASILNOM UPADU u Predsedništvo Srbije
"VEOMA JE POŠTUJEM" VUČIĆ SUTRA SA ANGELOM MERKEL: Odgovoriće na svako njeno pitanje
Vučić očekuje parlamentarne izbore naredne godine: Otkrio da li će se kandidovati za predsednika
Današnja presuda, međutim, neće biti i konačna jer su i na nju moguće žalbe, ali će dati odgovor da li su se mišljenja promenila nakon nekoliko godina i da li su Stanišić i Simatović ipak krivi za saizvršilaštvo u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Oni su, inače, optuženi po četiri tačke za zločine protiv čovečnosti i to za progone, ubistva, deportacije i nehumana dela (prisilno premeštanje) Muslimana i Hrvata u Bosni i Hercegovini od 1991. do 1995. godine, a jedna tačka optužnice ih tereti za kršenja zakona ili običaja ratovanja.
U prvom suđenju, sud je 2013. godine odlučio da njihove krivice nema, nakon čega su tužioci uložili žalbu. Potom je apelaciono veće 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo ponavljanje procesa koji je počeo 13. juna 2017.
Danas, posle četiri godine, znaće se epilog druge po redu, prvostepene presude ovom tandemu iz nekadašnjeg DB-a.
Za šta se terete
Stanišić, bivši zamenik načelnika i načelnik Službe državne bezbednosti (DB) MUP-a Srbije, i Simatović bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), optuženi su da su sa tih pozicija rukovodili, organizovali, opremili, obučavali, naoružavali i finansirali specijalne jedinice DB-a i druge srpske snage koje su bile uključene u izvršenje ubistava, progona, deportacije i prisilnog premeštanja nesrpskih civila sa područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine izmedju 1991. i 1995. godine.
U njoj se navodi da su njih dvojica bili saizvršioci u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) koji je nastao najkasnije u aprilu 1991. i trajao barem do 31. decembra 1995. Navodi se da je cilj tog UZP bio prisilno i trajno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva s velikih područja u Hrvatskoj i BiH.
Terete se u četiri tačke za zločine protiv čovečnosti: progoni, ubistva, deportacija i nehumana dela, kao i po jednoj tački za kršenja zakona ili običaja ratovanja - ubistva.
Ovakva optužnica bila je podignuta 10. jula 2008. pred Haškim tribuinalom.
Prva presuda - nisu krivi
Na prvom suđenju, koje je okončano 2013. godine, sudsko veće presudilo je da Stanišić i Simatović ne mogu biti krivično odgovorni za zločne za koje su optuženi, nakon čega su oni i oslobođeni.
Ovakva odluka suda tada, međutim, nije bila jednoglasna, ali sudsko veće većinom glasova nije moglo da zaključi da su Stanišić i Simatović odgovorni za usmeravanje, organizovanje, opremanje, obučavanje, naoružavanje i finansiranje jedinica državne bezbednosti Srbije, koje su, kako se navodi u optužnici, ubijale, progonile i deportovale civile Hrvate, bosanske Muslimane, bosanske Hrvate i druge nesrbe iz BiH i Hrvatske od 1991. do 1995. godine.
Takođe, veće nije moglo da zaključi da je Stanišić služio kao "kanal veze" između Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Milana Martića, koji su, kako se navodi, bili glavni organizatori udruženog zločinačkog poduhvata.
Većina članova veća, ustanovila je da se Stanišić i Simatović ne mogu okarakterisati kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Takođe, u obrazloženju presude je rečeno da su zloglasne jedinice, poput "Škorpiona", "Arkanovaca", "Martićeve milicije" i "Crvenih beretki“ činile zločine, ali da pomoć koju su im pružali Stanišić i Simatović nije bila "konkretno usmerena na zločine, nego na "podršku njihovim ratnim naporima", navodi DW.
Sa izuzetkom u Doboju i Bosanskom Šamcu, veće nije zaključilo da je Jedinica za specijalne operacije (JSO) počinila zločine u svojim operacijama. Većina članova Veća, smatra da doprinos optuženih operacijama JSO u Doboju i Bosanskom Šamcu nije bila dovoljna da bi se mogla okarakterisati kao pomaganje i podržavanje činjenja zločina.
Inače, optužnicom je pokriven period od 1991. do 1995. godine i ono što se zbivalo na područjima takozvanih SAO Krajina i SAO Baranja, Slavonija i Zapadni Srem u Hrvatskoj, kao i u bosanskohercegovačkim opštinama Bijeljina, Zvornik, Bosanski Šamac, Sanski Most, Doboj i Trnovo.
U tadašnjoj završnoj reči, Tužilaštvo je zatražilo da Stanišiću i Simatoviću bude izrečena kazna doživotnog zatvora.
Ponovljeno suđenje, ista optužnica
Po žalbi haškog tužioca, 15. decembra 2015. godine, Žalbeno veće Trubunala ukinulo je ovu prvostepenu presudu i naložilo da im se suđenje ponovi, a ono je započelo pred Mehanizmom 13. juna 2017. godine.
Optužnica je i na novom suđenju ostala ista pred Mehanizmom (pravni naslednik Haškog tribunala).
Tokom ovog procesa saslušan je 51 svedok tužilaštva i 29 svedoka za obojicu optuženih.
Dokazni postupak odbrane počeo je pre dve godine, u junu 2019., i trajao do oktobra prošle godine. Advokati dvojice optuženih izveli su i ispitali 29 svedoka. Završne reči tužilaštva i odbrane održane su pre dva i po meseca, u aprilu ove godine.
Izricanje presude je danas u 15 sati, a Stanišić i Simatović su 24. juna stigli u Hah u pritvorsku jedinicu, odakle će u sudnici saslušati izricanje presude.
Uhapšeni u "Sablji"
Stanišića i SImatovića srpske vlasti uhapsile su 13. marta 2003. godine tokom operacije "Sablja", posle ubistva premijera Zorana Đinđića.
Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
