Данас изрицање пресуде Станишићу и Симатовићу: Стигли у Хаг, чека се пресуда за оптужбе за које су већ ЈЕДНОМ ОСЛОБОЂЕНИ
Данас, после четири године, знаће се епилог друге по реду, првостепене пресуде овом тандему из некадашњег ДБ-а.
Изрицање пресуде бившим званичницима Службе државне безбедности (ДБ) Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу Френкију заказано је за данас за 15 сати у Хагу, чиме ће се ставити врло могуће још један зарез на процес који, са пресудама, жалбама и поновним суђењем, траје још од 2003. године.
"МИ ТО НИСМО РАДИЛИ НИ КАДА СМО БИЛИ ОПОЗИЦИЈА" Вучић оштро о Јеремићевом НАСИЛНОМ УПАДУ у Председништво Србије
"ВЕОМА ЈЕ ПОШТУЈЕМ" ВУЧИЋ СУТРА СА АНГЕЛОМ МЕРКЕЛ: Одговориће на свако њено питање
Вучић очекује парламентарне изборе наредне године: Открио да ли ће се кандидовати за председника
Данашња пресуда, међутим, неће бити и коначна јер су и на њу могуће жалбе, али ће дати одговор да ли су се мишљења променила након неколико година и да ли су Станишић и Симатовић ипак криви за саизвршилаштво у удруженом злочиначком подухвату.
Они су, иначе, оптужени по четири тачке за злочине против човечности и то за прогоне, убиства, депортације и нехумана дела (присилно премештање) Муслимана и Хрвата у Босни и Херцеговини од 1991. до 1995. године, а једна тачка оптужнице их терети за кршења закона или обичаја ратовања.
У првом суђењу, суд је 2013. године одлучио да њихове кривице нема, након чега су тужиоци уложили жалбу. Потом је апелационо веће 2015. поништило првостепену пресуду и наложило понављање процеса који је почео 13. јуна 2017.
Данас, после четири године, знаће се епилог друге по реду, првостепене пресуде овом тандему из некадашњег ДБ-а.
За шта се терете
Станишић, бивши заменик начелника и начелник Службе државне безбедности (ДБ) МУП-а Србије, и Симатовић бивши командант Јединице за специјалне операције (ЈСО), оптужени су да су са тих позиција руководили, организовали, опремили, обучавали, наоружавали и финансирали специјалне јединице ДБ-а и друге српске снаге које су биле укључене у извршење убистава, прогона, депортације и присилног премештања несрпских цивила са подручја Хрватске и Босне и Херцеговине између 1991. и 1995. године.
У њој се наводи да су њих двојица били саизвршиоци у удруженом злочиначком подухвату (УЗП) који је настао најкасније у априлу 1991. и трајао барем до 31. децембра 1995. Наводи се да је циљ тог УЗП био присилно и трајно уклањање већине несрпског становништва с великих подручја у Хрватској и БиХ.
Терете се у четири тачке за злочине против човечности: прогони, убиства, депортација и нехумана дела, као и по једној тачки за кршења закона или обичаја ратовања - убиства.
Оваква оптужница била је подигнута 10. јула 2008. пред Хашким трибуиналом.
Прва пресуда - нису криви
На првом суђењу, које је окончано 2013. године, судско веће пресудило је да Станишић и Симатовић не могу бити кривично одговорни за злочне за које су оптужени, након чега су они и ослобођени.
Оваква одлука суда тада, међутим, није била једногласна, али судско веће већином гласова није могло да закључи да су Станишић и Симатовић одговорни за усмеравање, организовање, опремање, обучавање, наоружавање и финансирање јединица државне безбедности Србије, које су, како се наводи у оптужници, убијале, прогониле и депортовале цивиле Хрвате, босанске Муслимане, босанске Хрвате и друге несрбе из БиХ и Хрватске од 1991. до 1995. године.
Такође, веће није могло да закључи да је Станишић служио као "канал везе" између Слободана Милошевића, Радована Караџића и Милана Мартића, који су, како се наводи, били главни организатори удруженог злочиначког подухвата.
Већина чланова већа, установила је да се Станишић и Симатовић не могу окарактерисати као учесници у удруженом злочиначком подухвату.
Такође, у образложењу пресуде је речено да су злогласне јединице, попут "Шкорпиона", "Аркановаца", "Мартићеве милиције" и "Црвених беретки“ чиниле злочине, али да помоћ коју су им пружали Станишић и Симатовић није била "конкретно усмерена на злочине, него на "подршку њиховим ратним напорима", наводи DW.
Са изузетком у Добоју и Босанском Шамцу, веће није закључило да је Јединица за специјалне операције (ЈСО) починила злочине у својим операцијама. Већина чланова Већа, сматра да допринос оптужених операцијама ЈСО у Добоју и Босанском Шамцу није била довољна да би се могла окарактерисати као помагање и подржавање чињења злочина.
Иначе, оптужницом је покривен период од 1991. до 1995. године и оно што се збивало на подручјима такозваних САО Крајина и САО Барања, Славонија и Западни Срем у Хрватској, као и у босанскохерцеговачким општинама Бијељина, Зворник, Босански Шамац, Сански Мост, Добој и Трново.
У тадашњој завршној речи, Тужилаштво је затражило да Станишићу и Симатовићу буде изречена казна доживотног затвора.
Поновљено суђење, иста оптужница
По жалби хашког тужиоца, 15. децембра 2015. године, Жалбено веће Трубунала укинуло је ову првостепену пресуду и наложило да им се суђење понови, а оно је започело пред Механизмом 13. јуна 2017. године.
Оптужница је и на новом суђењу остала иста пред Механизмом (правни наследник Хашког трибунала).
Током овог процеса саслушан је 51 сведок тужилаштва и 29 сведока за обојицу оптужених.
Доказни поступак одбране почео је пре две године, у јуну 2019., и трајао до октобра прошле године. Адвокати двојице оптужених извели су и испитали 29 сведока. Завршне речи тужилаштва и одбране одржане су пре два и по месеца, у априлу ове године.
Изрицање пресуде је данас у 15 сати, а Станишић и Симатовић су 24. јуна стигли у Хах у притворску јединицу, одакле ће у судници саслушати изрицање пресуде.
Ухапшени у "Сабљи"
Станишића и СИматовића српске власти ухапсиле су 13. марта 2003. године током операције "Сабља", после убиства премијера Зорана Ђинђића.
Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.
