KAKO OD 0 DO 619 MILIONA EVRA?! Ovako je izgledao Đilasov put od praznog džepa do vlasti i BASNOSLOVNOG BOGATSTVA?!

Neko bi naveo bahatost, nemoral i kriminal. Neko bi rekao nasilje, autokratiju i zloupotrebu položaja. Neko bi kombinovao ove varijante. A neko dodao neke sasvim nove sintagme kojima bi opisao vlast Dragana Đilasa.

Ono oko čega bi se svi složili jeste da se sve ove reči odnose na njegovu vlast i pitanje je da li je Beograd i u okupatorskim upravljačima grada imao bahatijeg čoveka. Nemoralnijeg nije, jer jedino se bahatošću, nemoralom i sumnjivim poslovima mogu donekle opisati postupci Dragana Đilasa dok je bio na vlasti.

LICEMERNO - ĐILAS DOVEO RIJALITI U SRBIJU, A SAD TRAŽI DA SE UKINE

Bahato i nemoralno, a u isto vreme i "kriminalno", bilo je graditi studio za Velikog brata na zemljištu SRC "Pionirski park" i sve vreme to predstavljati kao objekat namenjen za smeštaj dece i njihove kulturno – zabavne i rekreativne aktivnosti, da bi se po toj osnovi dobile dozvole.

Koliko je to objekat prihvatljiv za smeštaj dece i kulturno – zabavne i rekreativne aktivnosti, zna svako ko je bar jedan minut gledao Đilasov rijaliti.

Da li je Đilas imao i trunku griže savesti kad je bio u kontaku sa ovom decom dok im je obećavao da će to biti dnevni smeštaj za njih, a sve vreme znao da će ga koristiti za rijaliti i brzu i laku zaradu za sebe?

Taj isti Đilas koji sada traži ukidanje rijalitija, programa koji je je on doveo u Srbiju 2006. godine i obogatio se na uštrb dece.

Nijedno dete nije ušlo ni izašlo odavde, ali se zato obrtao kapital. Dragan Đilas, kako se pisalo, inače navodni suvlasnik "Emotion-a" sa 50 odsto vlasništva, sa sumnjivim papirima objekat za rekreaciju i učenje dece pretvorio je u kuću Velikog brata, u biznis kojim je zaradio prvih nekoliko miliona čistog profita.

Iako uvek koristi prilliku da se hvali svojim menadžerskim uspesima i kao privrednik i kao gradonačelnik, činjenice govore da od njegovog menažerisanja jedino on lično ima korist, a Beogradu su ostali dugovi u iznosu od 1,2 milijarde evra, gomila afera i propalih projekata.

Teško da će iko razuman da poveruje u Đilasovo objašnjenje kako se on obogatio "zato što je znao da računa procente, a ostali nisu". Valjda je to taj, kako on kaže, "mašinski mozak".

Za objašnjenje njegovog bogaćenja dovoljno je pogledati kad su mu, kako i koliko rasli prihodi i dobit u firmama. Na kraju krajeva, ne mora se znati procentni račun da bi se tu zbrojilo 2+2. Dok je Đilas bio na državnim funkcijama, prihodi njegovih firmi su porasli 300 puta. Pre 2004. godine bili su navodno 300 miliona dinara, da bi u periodu 2008-11. godine narasli na više od osam milijardi dinara. Za razliku od vremena kada se lažno pozivao na Đinđića, sada je mogao direktno i neposredno da manipuliše svojim uticajem i moći kojom raspolaže.

VERICA BARAĆ ĐILASOV "MAŠINSKI MOZAK" OPISALA KAO KRIMINALAN?

U međuvremenu je stavio šapu i na reklamne sekunde na RTS-u, Studiju B i drugim televizijama i tako zaokružio ponudu i potražnju na monopolističkom nivou od 55% tržišta. Da je medijsko tržište u potpunosti bilo pod njegovom kontrolom posvedočila je nekadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije Verica Barać 2011. godine koju pored sve svoje moći i pritisaka nije uspeo da ućutka i koja je sa državne funkcije raskrinkala zloupotrebu državnog položaja i novca.

- Ovde je dozvoljeno da gradonačelnik (Đilas) ima u vlasništvu firme koje se bave medijima. Pitali bi mi kakvo bi bilo njihovo mesto na tržištu da nisu vezani za Borisa Tadića i DS, i što je najgore - vezani su za budžet! To da su oni prosto kreativni i pametni, koji po svojoj pameti okreću tolike pare, to je bezobrazluk i cinizam. Stalno posluju sa državnim budžetom, tako su sposobni na tržištu da uglavnom posluju sa budžetom - govorila je Barać.

OPTUŽBE NA "ZARAĐENIH" 619 MILIONA EVRA VIŠE I NE NEGIRA?

Cifru od zarađenih 619 miliona evra koja se stalno vezuje za njegovo ime Đilas više ne pokušava ni da demantuje. Naprotiv, kako je rekao nedavno, on se time ponosi?!

- To su prihodi firme u prethodnih 10 godina na koje plaćam porez. Ja se ponosim time - kazao je Đilas. Postavlja se pitanje na šta je tačno ponosan - na to što se za njegovo ime vezuje to da je uništavao našu ekonomiju i gurao u dugove i ponor, i bogatio se na račun građana i države? Izgleda da ne haje što svi upiru prstom u njega, već mu se osladilo, pa je bio opet da zajaše državnu i gradsku kasu.

Baš onu kasu koju je, dok je bio uspešan biznismen, kao direktor Narodne kancelarije, Ministar za Nacionalni investicioni plan, a najviše kao gradonačelnik, trošio nemilice, e novac prelivao u privatne džepove.

Nemilice se preplaćivalo i na infrastrukturnim radovima u gradu i nema ulice koja je rađena, a da je nije pratila afera. Požeška, Južni bulevar, Bulevar kralja Aleksandra. I bilo koja druga. Svaka je bila preplaćena i u svakoj su ostajali propusti zbog kojih je grad ponovo plaćao, jer se sa njihovim prijavljivanjem čekalo dok ne prođe period garancije.

Monopolisao je,kažu beograđani, što direktno preko svojih firmi, što indirektno preko firmi koje su mu bile podobne, skoro svaku oblast privrede, nijedna firma domaća ili strana, koja njemu nije bila po volji navodno ništa nije mogla da radi u Beogradu, a kako je osvajao vlast isti princip se širio na celu Srbiju.

MOST NA ADI NAPUNIO DŽEPOVE?!

Lista afera bivše vlasti gde je Đilas bi važna figura je zaista beskrajna. Mnoge su zataškane, dokumentacija već uništena, svedoci zastrašeni, jedna cela državna uprava bi morala da se bavi time godinama, da ne radi ništa drugo da bi dobili bar približnu sliku i opseg upropaštavanja države i društva i veličine perfidne pljačke, ali jedna je zaista kruna Đilasove vladavine Beogradom i nekako, može se reći, u sebi sažima sve. A to je most na Adi.

Kako god da se krene, Most na Adi je posebna priča. Projektovan da u tom trenutku vodi iz nigde u nigde jer nije bilo pristupnih saobraćajnica, prvobitna planirana lokacija mosta promenjena iz volšebnih razloga. Nepunih kilometar mosta je navodno koštao vrtoglavih 400 miliona evra. Najviši most na svetu, "Viaduc de Millau" koštao je 160 miliona po kilometru, poređenja radi. I, to je cena mosta bez pristupnih saobraćajnica, a bez kojih je most skoro pa beskoristan.

Kada se sve sabere i oduzme ništa bolje ne može oslikati period Đilasove vladavine od sledeća dva podatka – 1.2 milijarde evra duga u Beogradu i navodno famoznih 619 miliona evra u isto vreme na Đilasovim računima. Pretpostavlja se da zbog takvog "mašinskog mozga" danas svim silama i želi da se vrati na vlast preko svojih pijuna Marinike Tepić i Mikija Aleksića.

Jer, njegova poslovna šema se na tome i zasniva. Po svemu sudeći, samo jaka pozicija na vlasti može da mu obezbedi poslovni uspeh.