Kisić Tepavčević: Cilj usporavanje odlaska naših građana na rad u inostranstvo i uspešna integracija povratnika (FOTO)
Ministarka Kisić Tepavčević je na video konferenciji "RE:Integrate - povratak i (re)integracije: izazovi tokom Kovid-19 pandemije", koju je organizovao projekat "Migracije za razvoj", koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju - GIZ
- Osnovni cilj strateških dokumenata u oblasti ekonomskih migracija je usporavanje odlaska naših građana na rad u inostranstvo, kao i podsticanje povratka stručnjaka iz dijaspore u Srbiju - istakla je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darija Kisić Tepavčević.
PREDSEDNIK SRBIJE JEDAN OD GLAVNIH GOVORNIKA NA LIDERSKOM PANELU: Vučić će se večeras sastati sa Janšom (FOTO)
Predsednik Vučić večeras u Beogradu domaćin Dodiku i Čoviću
Ministarka Kisić Tepavčević je na video konferenciji "RE:Integrate - povratak i (re)integracije: izazovi tokom Kovid-19 pandemije", koju je organizovao projekat "Migracije za razvoj", koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju - GIZ, podsetila da je u februaru ove godine usvojena Strategija za ekonomske migracije za period 2021-2027. godine.
Cilj tog strateškog dokumenta je, kako je istakla Kisić Tepavčević, da osnaži institucionalne kapacitete, stvori društveni i privredni ambijent za usporavanje odlaska radno sposobnog stanovništva, jača veze sa dijasporom, podstiče povratne migracije.
Takođe, dodala je da je, uz podršku GIZ-a, u toku izrada pratećeg Akcionog plana za period 2021-2023. godine.
Fokus današnje konferencije objedinjuje povratak i reintegraciju, sa jedne strane, i izazove prouzrokovane aktuelnom pandemijom kovid-19, posebno kada je reč o ranjivim kategorijama stanovništva, među kojima su povratnici, ali i druge kategorije lokalnog stanovništva.
- Od izuzetnog značaja je da gradimo sistem prikupljanja podataka o različitim kategorijama povratnika, kako bismo na pravi način kreirali programe podrške za svaku od njih - navela je Kisić Tepavčević.
Ministarka je rekla da ne postoje zvanične statistike, ni relevantni podaci o tome koliko građana Srbije odlazi na rad u inostranstvo, kao ni podaci o njihovom polu, stručnosti, godinama.
Prema podacima licenciranih agencija, od januara do novembra 2020. godine, njihovim posredstvom u inostranstvu se zaposlilo oko 1.000 naših državljana, što je znatno manje u odnosu na prethodne godine, kada se u proseku na godišnjem nivou preko tih agencija zapošljavalo oko 6.500 naših građana.
U istom periodu posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje oko 1.500 naših građana zaposlilo u inostranstvu, pre svega u Sloveniji i Nemačkoj.
Kada je u pitanju zapošljavanje stranaca u Srbiji, Kisić Tepavčević je navela da je od januara do polovine novembra ove godine izdato više od 10.000 dozvola za rad stranim državljanima, a od decembra 2014. godine, kada je stupio na snagu Zakon o zapošljavanju stranaca, oko 55.000 dozvola, najviše radnicima iz Kine, Rusije, Turske i Italije.
Kisić Tepavčević je podsetila i da je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, formirala Koordinaciono telo za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija u Republici Srbiji.
