Кисић Тепавчевић: Циљ успоравање одласка наших грађана на рад у иностранство и успешна интеграција повратника (ФОТО)
Министарка Кисић Тепавчевић је на видео конференцији "РЕ:Интеграте - повратак и (ре)интеграције: изазови током Ковид-19 пандемије", коју је организовао пројекат "Миграције за развој", који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу - ГИЗ
- Основни циљ стратешких докумената у области економских миграција је успоравање одласка наших грађана на рад у иностранство, као и подстицање повратка стручњака из дијаспоре у Србију - истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић.
ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ ЈЕДАН ОД ГЛАВНИХ ГОВОРНИКА НА ЛИДЕРСКОМ ПАНЕЛУ: Вучић ће се вечерас састати са Јаншом (ФОТО)
Председник Вучић вечерас у Београду домаћин Додику и Човићу
Министарка Кисић Тепавчевић је на видео конференцији "РЕ:Интеграте - повратак и (ре)интеграције: изазови током Ковид-19 пандемије", коју је организовао пројекат "Миграције за развој", који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу - ГИЗ, подсетила да је у фебруару ове године усвојена Стратегија за економске миграције за период 2021-2027. године.
Циљ тог стратешког документа је, како је истакла Кисић Тепавчевић, да оснажи институционалне капацитете, створи друштвени и привредни амбијент за успоравање одласка радно способног становништва, јача везе са дијаспором, подстиче повратне миграције.
Такође, додала је да је, уз подршку ГИЗ-а, у току израда пратећег Акционог плана за период 2021-2023. године.
Фокус данашње конференције обједињује повратак и реинтеграцију, са једне стране, и изазове проузроковане актуелном пандемијом ковид-19, посебно када је реч о рањивим категоријама становништва, међу којима су повратници, али и друге категорије локалног становништва.
- Од изузетног значаја је да градимо систем прикупљања података о различитим категоријама повратника, како бисмо на прави начин креирали програме подршке за сваку од њих - навела је Кисић Тепавчевић.
Министарка је рекла да не постоје званичне статистике, ни релевантни подаци о томе колико грађана Србије одлази на рад у иностранство, као ни подаци о њиховом полу, стручности, годинама.
Према подацима лиценцираних агенција, од јануара до новембра 2020. године, њиховим посредством у иностранству се запослило око 1.000 наших држављана, што је знатно мање у односу на претходне године, када се у просеку на годишњем нивоу преко тих агенција запошљавало око 6.500 наших грађана.
У истом периоду посредством Националне службе за запошљавање око 1.500 наших грађана запослило у иностранству, пре свега у Словенији и Немачкој.
Када је у питању запошљавање странаца у Србији, Кисић Тепавчевић је навела да је од јануара до половине новембра ове године издато више од 10.000 дозвола за рад страним држављанима, а од децембра 2014. године, када је ступио на снагу Закон о запошљавању странаца, око 55.000 дозвола, највише радницима из Кине, Русије, Турске и Италије.
Кисић Тепавчевић је подсетила и да је Влада Србије, на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, формирала Координационо тело за праћење токова из области економских миграција у Републици Србији.
