Kneginja Ljubica Obrenović, MUDRA VLADARKA i VELIKA GOSPOĐA zadužila je Novosađane, a evo i kako (VIDEO)
Priča o njoj i dalje kruži među Novosađanima
Ljubica Obrenović, uvažavana i cenjena kneginja, rođena je u Srezojevcima, 14. januara 1785. godine, a preminula 14. maja 1843. Uprkos tome to nije rođena Novosađanka, ona je svojim radom i delovanjem zadužila građane "Srpske Atine" koji je se i danas sećaju kao velikog dobrotvora.
- Pročitajte i:
- Ostavio je neizbrisiv trag: Ovaj Novosađanin uradio je veliku stvar za Srbiju
- Ovaj poznati Novosađanin je bio mornar, a nakon toga mu se sudbina potpuno preokrenula
- Simbol Novog Sada: Ovako je Petrovaradinska tvrđava dobila ime (FOTO)
Rođena je u porodici Vukomanović, a u godini kada je započet Prvi srpski ustanak, udala se za Miloša Obrenovića. Rodila je osmoro dece od kojih ju je troje nadživelo: Perka, Savka (Jelisaveta) i Mihajlo.
Posle sloma Prvog srpskog ustanka Ljubica Obrenović je sa decom ostala u Srbiji skrivajući se od turske odmazde naredivši slugi da ih sve pobije u slučaju da ih Turci nađu.
Njena lična hrabrost se nije očitovala samo u činjenicama da je umela da barata oružjem, da je bila snažan oslonac svojoj deci, porodici Vukomanović i kada je to mogla Karađorđevoj udovici, već i u tome što je osim brige o porodici njoj bili povereni upravni i diplomatski poslovi.
Sudar svih religija sveta u srcu Vojvodine: Ovo je versko bogatstvo Vrbasa (FOTO)
Tako je bila zadužena za porez kada knez nije bio prisutan, upravljala kneževim dobrima u Požarevcu, a 1834. tokom diplomatske misije u Vidinu uspela je da ishoduje oslobođenje Andrije Genčića iz turskog zatvora. O njenom boravku u Bukureštu s poštovanjem je pisala književnica Dora d`Istria.
OD ŠKEMBIJADE DO NOĆI VINA: Ovo je priča o festivalima u Žablju
Postoje podaci da je bila uključena u politička previranja u Kneževini Srbiji pridruživši se ustavobraniteljima koji su želeli da ograniče vlast kneza Miloša i koji će uspeti da ga proteraju iz zemlje. Zna se da je Ljubica Obrenović bila upoznata sa Miletinom bunom (1835), pobunom u Požarevačkom okru- 11 gu (1840), ustankom u Niškom sandžaku (1841).
Jedno vreme je podržavala muža u nastojanju da on ponovo dođe na vlast, olakšavajući tako nastojanja protivnika dinastije Obrenovića da i kneza Mihajla proteraju iz Srbije 1842. Sa njim je dobrovoljno u izgnanstvo otišla i Ljubica Obrenović.
Prešavši u Habzburšku monarhiju prvo se nastanila u Zemunu gde je prikupljala, stvarala i upravljala fondovima za političko delovanje u korist Obrenovića. Austrijske vlasti su joj odredile Novi Sad kao mesto stanovanja da bi sprečile njeno uplitanje u politički život Kneževine Srbije. Smrt je prvu kneginju moderne Srbije zatekla u Novom Sadu čiji su je stanovnici svečano i sa poštovanjem ispratili do manastira Krušedol, gde je sahranjena. Jedna od prvih humanitarnih ženskih organizacija kod Srba imenovana je po njoj.
Ljubica Obrenović (1788‒1843), prva kneginja moderne Srbije kratko vreme je živela i umrla u kući za koju se pretpostavlja da se nalazila na ovom mestu.
SVEČANOST U GRADSKOJ KUĆI: Obeležena slava Novog Sada - Đurđic (FOTO)
Ona je u Novi Sad došla u martu 1843. Dok je boravila u ovoj kulturnoj prestonici Srbije, prema nekim izvorima, živela je u kući koja je je bila u staroj Jevrejskoj ulici u dvorištu potonje Adamovićeve palate (srušene prilikom gradnje pozorišta, 1979‒1980).
Ta kuća je uklonjena još 1955, kada je tadašnji restoran "Palić" otvarao svoju baštu. To je prostor neposredno uz „Apolo” centar (prema SNP). Kneginja Ljubica Obrenović umire nakon samo par meseci boravka u Novom Sadu, na rukama kneza Mihajla, koji je tvrdio da mu je majka otrovana.
Bitan dan za Vojvodinu: U Novom Sadu danas će biti obeleženo 99 godina od prisajedinjenja Srbiji
Odustalo se od ideje da bude sahranjena u porti Saborne crkve, ili na Jovanovskom groblju, pa je porodica rešila da je sahrani u manstiru Krušedol. Prilikom ispraćaja zvonila su zvona sa svih crkava u Gradu (i katoličkih i protestantskih, ne samo pravoslavnih). S
provod je bio ogroman, telo je preko noći bilo izloženo u Sabornoj crkvi, nosili su se silni barjaci, ripide i krstovi. Ogroman broj ljudi je, što kolima, što peške išao u povorci za Krušedol. Na mestu gde se, prema drugim istraživanjima, nalazila njena kuća u Zmaj Jovinoj 5, nema obeležja koje bi posvedočilo o tome da je ova izuzetna žena svoje poslednje dane provela u Novom Sadu.