Кнегиња Љубица Обреновић, МУДРА ВЛАДАРКА и ВЕЛИКА ГОСПОЂА задужила је Новосађане, а ево и како (ВИДЕО)
Прича о њој и даље кружи међу Новосађанима
Љубица Обреновић, уважавана и цењена кнегиња, рођена је у Срезојевцима, 14. јануара 1785. године, а преминула 14. маја 1843. Упркос томе то није рођена Новосађанка, она је својим радом и деловањем задужила грађане "Српске Атине" који је се и данас сећају као великог добротвора.
- Прочитајте и:
- Оставио је неизбрисив траг: Овај Новосађанин урадио је велику ствар за Србију
- Овај познати Новосађанин је био морнар, а након тога му се судбина потпуно преокренула
- Симбол Новог Сада: Овако је Петроварадинска тврђава добила име (ФОТО)
Рођена је у породици Вукомановић, а у години када је започет Први српски устанак, удала се за Милоша Обреновића. Родила је осморо деце од којих ју је троје надживело: Перка, Савка (Јелисавета) и Михајло.
После слома Првог српског устанка Љубица Обреновић је са децом остала у Србији скривајући се од турске одмазде наредивши слуги да их све побије у случају да их Турци нађу.
Њена лична храброст се није очитовала само у чињеницама да је умела да барата оружјем, да је била снажан ослонац својој деци, породици Вукомановић и када је то могла Карађорђевој удовици, већ и у томе што је осим бриге о породици њој били поверени управни и дипломатски послови.
Судар свих религија света у срцу Војводине: Ово је верско богатство Врбаса (ФОТО)
Тако је била задужена за порез када кнез није био присутан, управљала кнежевим добрима у Пожаревцу, а 1834. током дипломатске мисије у Видину успела је да исходује ослобођење Андрије Генчића из турског затвора. О њеном боравку у Букурешту с поштовањем је писала књижевница Дора д`Истриа.
ОД ШКЕМБИЈАДЕ ДО НОЋИ ВИНА: Ово је прича о фестивалима у Жабљу
Постоје подаци да је била укључена у политичка превирања у Кнежевини Србији придруживши се уставобранитељима који су желели да ограниче власт кнеза Милоша и који ће успети да га протерају из земље. Зна се да је Љубица Обреновић била упозната са Милетином буном (1835), побуном у Пожаревачком окру- 11 гу (1840), устанком у Нишком санџаку (1841).
Једно време је подржавала мужа у настојању да он поново дође на власт, олакшавајући тако настојања противника династије Обреновића да и кнеза Михајла протерају из Србије 1842. Са њим је добровољно у изгнанство отишла и Љубица Обреновић.
Прешавши у Хабзбуршку монархију прво се настанила у Земуну где је прикупљала, стварала и управљала фондовима за политичко деловање у корист Обреновића. Аустријске власти су јој одредиле Нови Сад као место становања да би спречиле њено уплитање у политички живот Кнежевине Србије. Смрт је прву кнегињу модерне Србије затекла у Новом Саду чији су је становници свечано и са поштовањем испратили до манастира Крушедол, где је сахрањена. Једна од првих хуманитарних женских организација код Срба именована је по њој.
Љубица Обреновић (1788‒1843), прва кнегиња модерне Србије кратко време је живела и умрла у кући за коју се претпоставља да се налазила на овом месту.
СВЕЧАНОСТ У ГРАДСКОЈ КУЋИ: Обележена слава Новог Сада - Ђурђиц (ФОТО)
Она је у Нови Сад дошла у марту 1843. Док је боравила у овој културној престоници Србије, према неким изворима, живела је у кући која је је била у старој Јеврејској улици у дворишту потоње Адамовићеве палате (срушене приликом градње позоришта, 1979‒1980).
Та кућа је уклоњена још 1955, када је тадашњи ресторан "Палић" отварао своју башту. То је простор непосредно уз „Аполо” центар (према СНП). Кнегиња Љубица Обреновић умире након само пар месеци боравка у Новом Саду, на рукама кнеза Михајла, који је тврдио да му је мајка отрована.
Битан дан за Војводину: У Новом Саду данас ће бити обележено 99 година од присаједињења Србији
Одустало се од идеје да буде сахрањена у порти Саборне цркве, или на Јовановском гробљу, па је породица решила да је сахрани у манстиру Крушедол. Приликом испраћаја звонила су звона са свих цркава у Граду (и католичких и протестантских, не само православних). С
провод је био огроман, тело је преко ноћи било изложено у Саборној цркви, носили су се силни барјаци, рипиде и крстови. Огроман број људи је, што колима, што пешке ишао у поворци за Крушедол. На месту где се, према другим истраживањима, налазила њена кућа у Змај Јовиној 5, нема обележја које би посведочило о томе да је ова изузетна жена своје последње дане провела у Новом Саду.