Konačno ISTINA o POSLEDICAMA BOMBARDOVANJA: Vlada osniva nacionalnu laboratoriju koja će imati JEDAN ZADATAK
Smatra se da je povećenje broja obolelih od karcinoma direktna posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom
Vlada Srbije je spremna da finansijski podrži osnivanje nacionalne labaratorije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine.
Konačno izlazi na videlo ISTINA o POSLEDICAMA BOMBARDOVANJA: KRVAVI tragovi NATO-a po Srbiji
To je izjavio ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan za Radio televiziju Srbije i dodao da je Vlada spremna da pomogne da se utvrdi istina i da će se raditi "temeljno i bez žurbe".
Prema njegovim rečima, Vlada je spremna da logistički podrži rad laboratorije i da sačeka šta struka ima da kaže o tome što se tada dešavalo, kao i Koordinacionog tela koja će se baviti tim pitanjima.
On je rekao da je bio na sastanku s predstavnicima inicijative za utvrđivanje istine o posledicama NATO bombardovanja koji predlažu formiranju tima eksperata i osnivanje laboratorije za istraživanje posledica i dejstvu osiromašenog uranijuma.
Trivan je rekao da je posle prestanka NATO bombradovanja utvrđeno da je NATO koristio osiromašeni uranijum tokom bombardovanja četiri lokacije na području Vranja, Preševa i Bujanovca.
Prema njegovim rečima, država je finansirala identifikaciju tih lokacija koje su potom temeljno očišćene.
Trivan je naveo i da je po podacima nadležnih osirumašeni uranijum korišten na desetak lokacija na Kosovu.
U istoj emisji RTS su učestvovali stručnjaci koji smatraju da je povećenje broja obolelih od karcinoma u Srbiji direktna posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom, ali i oni koji tvrde da za to nema nikakvih dokaza.
Beogradski mediji su preneli sredinom septembra da je predlog da se formira nacionalna laboratorija koja bi ispitivala posledice agresije iz 1999. na ljude i životnu sredinu, dobio podršku kabineta predsednika Srbije.
Predlozi i preporuke Inicijativnog odbora upućeni predsedniku Vučiću prosleđeni su ministarstvima zdravlja i zaštite životne sredine, a u preporukama je podvučena neophodnost osnivanja koordinacionog tela i nacionalne laboratorije.
