KRISTOFER HIL OTKRIVA: "Moguć dogovor između SAD i Srbije, dobro mesto za srpsku bezbednost bilo bi u NATO-u"
On je ukazao i na to kako treba rešiti pitanje Kosova
Dogovor o strateškom partnerstvu SAD i Srbije moguć je u budućnosti izjavio je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil i dodao da ima mnogo stvari na kojima Vašington želi da radi sa našom zemljom, kao i da pitanje Kosova treba rešiti u, kako je rekao, "nekom obliku".
"ŠUT PANENKE SA MARAKANE OTIŠAO U SVETSKU ISTORIJU" Vučić primio nesvakidašnji poklon od češkog ambasadora (FOTO)
"RAZGOVORI SA SRBIJOM PODIGNUTI NA NAJVIŠI NIVO" Završen sastanak u Luksemburgu - Brisel od Beograda zahteva JEDNU STVAR
SRBIJA DOBIJA VLADU NA SVETU PETKU? SNS 23. oktobra predstavlja kadrovska rešenja za ministre
Hil je u intervjuu za Glas Amerike rekao da ne zna ni za kakve specifične rokove za rešenje pitanja Kosova, ali da postoji utisak da dijalog traje jako dugo i treba ga oživeti.
- U tom smislu, zadovoljni smo što vidimo angažovanje evropskih zvaničnika na visokom nivou, savetnici za nacionalnu bezbednost Francuske i Nemačke su došli u region, to je veoma važno. I mislim da je sekretar (Entoni) Blinken želeo da naglasi našu želju da se ovo pitanje pomeri napred. Ima mnogo stvari na kojima želimo da radimo sa Srbijom i želimo da se pitanje Kosova reši u nekom obliku - rekao je Hil.
Komentarišući francusko-nemački predlog, Hil je naveo da misli da su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti saglasni da razmotre taj predlog i vide šta se može učiniti.
- Mislim da je predsednik Vučić u nekoliko navrata rekao da je potrebno da obe strane nešto dobiju i daju, to je pravi pristup i treba da vidimo može li nešto da uspe - naveo je on.
Na pitanje da li misli da "ima političke hrabrosti da se ide ka EU znajući da postoji predlog na stolu koji predviđa i Kosovo u UN", Hil kaže da o tome može da govori "samo u smislu da treba da se reši pitanje Kosova".
Srbija bi, prema rečima Hila, trebalo da bude deo EU u bliskoj budućnost i misli da bi dobro mesto za srpsku bezbednost bilo u NATO-u "u zavisnosti od toga šta ljudi u Srbiji odluče".
Na pitanje da li bi Srbija mogla da izgubi političku, ekonomsku ili drugu podršku SAD ako ne uvede sankcije Rusiji, Hil je rekao da misli da ljudi razumeju kompleksnost problema i da je Srbija energetski zavisna od Rusije, ali je naglasio da je stav američke vlade da bi Beograd trebalo da se pridruži sankcijama.
Ponovio je da o tome treba da odluče srpski lideri, ali misli da nije dobro "sedeti na ogradi između onoga što je, u suštini, dobro i zlo".
Kada je reč o tome što je iz Mađarske nedavno najavljeno da će sa Srbijom graditi naftovod koji bi Srbiju povezao sa ruskom "Družbom", Hil kaže da Beograd mora da diversifikuje izvore energije i da se oslanja manje na ruske izvore, ali nije hteo da komentariše specifična pitanja.
Upitan da komentariše to što je rekao da postoje projekti energetske diversifikacije na kojima SAD pomažu Srbiji, američki diplomata je rekao da se radi na mnogim stvarima i da ne želi da govori o komercijalnim interesima, ali da se gleda "da radimo nešto u vezi sa Dunavom, energijom vetra, solarnom energijom, drugim izvorima prirodnog gasa koji bi mogli da budu povezani sa tečnim prirodnim gasom iz SAD".
- Neće tečni prirodni gas podmiriti sve evropske potrebe, ali očekujemo da bi protokom vremena i Srbija mogla da bude korisnik tog gasa. Videćemo šta može da se uradi. Veoma sam zainteresovan da radimo sa Srbijom i razvijemo partnerstvo u energetici, kako bismo joj omogućili da ima izbor - poručio je Hil.
