EKSKLUZIVNO ZA SRBIJU DANAS: On je LEGIONAR i jedini Srbin u obezbeđenju Marin le Pen, a evo ŠTA TO ZNAČI

Dragan Marković živi i radi u Francuskoj, gde obezbeđuje mnoge VIP ličnosti, a među najmoćnijima je francuska političarka, lider Nacionalnog Fronta Marin le Pen. Obučavao se u Legiji stranaca - elitnoj jedinici koja je sastavni deo francuske vojske. Ekskluzivno za portal SrbijaDanas.com Dragan otkriva kakav je život u Legiji stranaca, kako je došao u službu Marin le Pen, kao i kakav je odnos Francuza i Marin prema Srbiji.

- Ja sam veteran srpske, jugoslovenske vojske. Odslužio sam u Nišu, izviđač, diverzant specijalne jedinice, poslat na Kosovo. Posle te situacije nisam imao poverenja u paravojne formacije, pošto sam video da je to zlo i nisam ih podržavao. Konkurisao sam za 72. brigadu u Pančevu. Posle završenih testova, koji su bili perfektni, zauzeo sam prvo mesto. Niko me nije zvao na posao. Ja sam čekao, ali posla nije bilo, a situacija je bila takva tih godina. Od kriminala nisam hteo da živim, bio sam sportista, boksovao sam i onda sam se odlučio da dalje nastavim karijeru negde gde bi bilo prikladnije. Izabrao sam Legiju stranaca zato što to nije plaćenička armija, već pripada Francuskoj vojsci. Mi radimo za Francusku državu i kasnije postajemo Francuzi. Najviše me je vuklo da pripadam negde, a Francusku sam izabrao, jer je tradicionalno vezana za Srbiju. Da nije postojala Francuska u Prvom svetskom ratu ni mi ne bismo postojali, Austrougari bi nas izbrisali. Naše civile su vodili u Francusku gde su ih učili, gde su školovali našu decu. Kasnije, francuska vojska je probila front sa srpskom vojskom. Eto, zbog te povezanosti, tradicionalnog prijateljstva francuskog i srpskog naroda, ja sam se odlučio za Legiju stranaca, pošto nisam voleo anglosaksonce, kao ni Nemce, uvek sam bio frankofil.  

- Po dolasku oni su me prihvatili kao jednog od njih. Dakle, nisam se osećao kao Srbin, već kao da sam Francuz. Jednostavno, sa tim narodom živim 25 godina, više nego sa bilo kojim drugim narodom. Samo mogu da kažem reči hvale. To je jedan divan narod, prosrpski orijentisan. Oni jesu Latini, ali vole Rusiju i vole Srbiju. S obzirom na to da sam otišao u jeku rata nisam imao nikakvih problema što sam Srbin. Jer Legija stranaca je profesionalna armija u kojoj nikada nije bilo konflikta. Mnogo puta su rekli da su legionari napadali na Košare. To nije tačno, jer zadaci Legije stranaca su javni i postoje u muzeju Legije stranaca, to nije tajna vojska. Dakle, mi nikada nismo bili u konfliktu sa Srbima, niti je napadana srpska vojska.

- Najvažnije je da je čovek zdrav, kao i da ima nivo inteligencije koji je potreban za psihofizičke testove koji se prolaze. Ne mora da pod obavezno bude vojnik, jer oni će napraviti od njega vojnika. Naučiće ih da svaki čovek za svoj opstanak individualno odreaguje, jer nisu im potrebni ponavljači. Potrebni su sposobni ljudi koji će u datom periodu da odreaguju sami. Jednog dana, kada bi šef sekcije poginuo, ta četa bi ostala bez komandanta, a dalje je preuzima bilo ko od preživelih kako bi nastavili da funkcionišu. Dakle, ti ljudi su obučeni za sve. Najbitniji je timski rad, a po tome su poznati kampovi Legije. Nije to obična vojska koja obučava samo u jednom smeru, kao npr. ako si pešadinac, da si samo pešadinac. U Legiji su obuke po staževima: dva meseca si snajperista, odlaziš u regimentu gde ćeš da završavaš staž snajper, zatim ide staž preživljavanje u ekstremnim uslovima u Africi, na primer, tokom dva, tri meseca, zavisi koliko, onda ideš u Gvajanu u drugu regimentu kao vozač kamiona, vozač tenka, minobacač, rakentni bacač... sve funkcioniše non-stop . Legija se sastoji od usavršavanja, usavršavanja i samo usavršavanja do poslednjeg dana. Legionar je vojnik koji je ovladao svim veštinama, tzv. univerzalni vojnik.

- Ima tih staževa kao što je na primer staž komando u Gvajani gde se ne spava po dva i po meseca, dalje, u Džibutiju i u evropskim uslovima. Zatim, vežbe za snajper... ali, u principu, sve te vežbe su teške: sad da li nosio snajper ili nosio druge teške stvari bez spavanja, ili da ti zakače minobacač sa puškom, pošto je to staž... znači, sve te vežbe idu do krajnosti. Zato u Legiji stanaca i postoji jedna fraza koja znači „marširaj ili umri“. E sad, to ne znači bukvalno, već znači da moraš da izbaciš te čipove iz glave. A na  koje konkretno mislim? Taj čip je ustvari strah. Evo, kao što sada ja učim civile da se oslobode straha. Ti kursevi koje pravim, to je nivo Legije u malom, nekih 60 procenata, gde je moj cilj da ih oslobodim straha i da ih stavim u realnu sitaciju.

- To je strašno. Na primer, sada smo mi došli sa noćnog marša od 50 kilometara. Ostavili smo oružje i sada učimo. Kada se čoveku prispava, postoje instruktori koji uzmu protivpožarni aparat ili te pošalju na brdo: "Pevaj!" i probudiš se odmah. Onda siđeš dole, nastaviš svoj kurs koji treba da učiš. Kada si, na primer, na straži, jedino što možeš da učiniš jeste da ustaneš, zatvoriš oči na nekoliko sekundi, ali slušaš šta se dešava. Potrebno je samo malo da izbacis taj umor iz sebe i onda si kao nov. Ujutru, ako te puste duže da spavaš to znači da su te namerno pustili, jer tu će da te "hvataju". Puste te negde do tri, četiri, kao: "Sve ok, momci, završili ste sve", ali, to je već neki 45. dan i ja odmah znam da će tu da bude neko "hvatanje". Ja bih to izbegao, ali takav je rad, ćutiš i čekaš da te "pokupe", a kad te "pokupe", onda te muče vodom, muče te kineskom muzikom, razne metode, torture... Neko pukne pod pritiskom i kaže: "Ja sam legionar, to je moj broj, mi smo tu i tu, zbog toga i toga". Ja sam uvek ćutao, jer sam imao sistem: stavim sebe na Tajland. Da l' pucalo oko mene, da l' prštalo, šta god bilo, ja prisutan tu nisam, već sam negde na Tajlandu. Ono što moram da uradim, ja uradim, ali mozak je otišao negde drugde, tako da ja nisam imao problema.

- Pa, normalno da nije i svima sam to rekao, a onda su me napadali da sam fašista, jer sam pripadnik Nacionalnog Fronta. Dakle, i mi muškarci teško izdržimo, a žena ne bi mogla. Možda bi mogla u adaptiranim uslovima, kao što su moji kampovi koje pravim u Srbiji. Znači, žena bi trebalo da zna da se odbrani ako je jednog dana neko napadne, ali kapacitet jednog čoveka za te specijalne formacije ona ne može da dostigne. Žena je dobra kao policajka, da privodi ljude, da bude u vojsci bolničarka. Druga stvar, zamislite jednu ženu u Legiji stranaca, pa mi bismo izginuli, bez ratišta. Ako hoćeš da uništiš jednu vojsku, stavi ženu. Toga ne sme da bude, nismo mi homoseksualna organizacija, jer kada bi stavio ženu u Legiju stranaca, tu bi bilo mrtvih.

- Ako je legionar, jedan od nas otišao da prati Haradinaja u njegovom obezbeđenju, znači da se čovek odao novcu i nije patriota. Ima nas, patriota, koji ćemo pre umreti gladni, nego da radimo za Albance ili za Mosad. Dakle, mi smo patriote i mi umiremo tako, nama motiv nije novac. Ali postoje ljudi kojima je motivacija novac. Što se Legije tiče, posle dezerterstva u Legiji stranaca desilo se to što se desilo sa njim, ne bih da ulazim u to, i došao je u Srbiju. Više od 20 legionara je bilo u to vreme koji su se borili na ratištu, ali niko nije čuo za njih, već samo za Ulemeka što znači, da je tadašnjoj eliti on bio potreban, a oni su stvorli od njega to što su stvorili. Jednog dana je završio bukvalno iskorišćen. Dobar je čovek, samo nije smeo da uđe u tu priču.

Što se tiče toga da Legiju stranaca povezuju sa kriminalom, evo o čemu je reč. U moje vreme nije bilo interneta. Samo se znalo da postoji Legija stranaca u Francuskoj i to je to. Čak nismo ni bili sigurni da li to zaista postoji. Danas, u ovo vreme, postoje oficijalni sajtovi Legije stranaca, nas bivših legionara, kao što ja, na primer, imam sajt gde sve fino objasnim, napravim video kako Legija finkcioniše i šta je to ustvari. Danas ima dosta informacija, ali ako čovek želi da bude glup, on će i umreti glup. Neobaveštenost je glavni problem. Onaj ko hoće, zalepiće ti etiketu "kriminalac" i to je to. Da se razumemo, Ulemek nije bio kriminalac. Taj čovek je radio za državu, a pošto je država takva bila, to je onda sramota te države. On je bio nadređen nekom, nije on mogao sam da funkcioniše, stvar je u tome da su se na njemu kola slomila.

- Sve zavisi. Po izlasku u civil, vi birate identitet: da li ostajete taj iz legije ili neki drugi, sve zavisi od situacije u kojoj se čovek nalazi. Što se mene tiče ja sam originalan, za imena i prezimena mnogo se ne vežem. Nevezano za ime, mene u Francuskoj poštuju, jer sam nastavio da se borim za Francusku, da ostane tradicionalna. Recimo, kada smo obezbeđivali miting došao je komandir policije i pozdravlja me vojnički i kaže: "Ja sam čuo za Vas da ste Srbin i da se borite u našim redovima, a mnogo je Francuza i zaboravilo da su Francuzi. Vi ste ostali dolsedni i zahvaljem Vam". Ovako nešto su najveće medalje koje mogu da dobijem.

- To je agencija za preživljavanje. Ja ne plasiram radnike, ja u tim nivoima obučavam muškarce, žene i decu. Ima četiri nivoa, a četvrti nivo je za profesionalce. To je za one koji jednog dana žele da budu plaćenici ili telohranitelji. Posle tog kursa provedenog kod mene verovatno su mu šanse veće da preživi, nego da je izašao sada iz srpske armije.

- Imao sam divne klijente, akademike, profesore, nije samo politička strana. Onda Ruse, Bugare, Rumune, biznismene... Saradnja sa Marin le Pen je počela, jer smo ona i ja frontisti. Ona ne prihvata lično obezbeđenje, a mi smo tu gde jesmo, jer potičemo iz Fronta i to je moj posao. Da se naručuje neko obezbeđenje, neki plaćenici, ona to ne prihvata. Marin je naklonjena Srbima i Srbiji. Francuski narod je vezan za Srbe i to nije ništa novo. To prijateljstvo Srbije i Francuske je dugogodišnje, vekovno. Ti Francuzi su naučeni da vole Srbe i nema potrebe da ja tu nešto objašnjavam. Ti tradicionalni Francuzi vole Srbe, dok od liberalnih Francuza nemojte ni očekivati da će reći za sebe da su Francuzi, već kažu - ja sam kosmopolit, kažu - kakva Francuska, kakva crkva... Od njih ne možete očekivati da vole Srbiju, jer on ne voli ni svoju državu Francusku. Tradicionalni Francuzi vole Srbiju i Rusiju, zato sam tu gde jesam. Što se plaćanja tiče, Rusi su najbolji, kao brata te gledaju. 

- Svaki dan je opasan, adrenalin se penje. Najskoriji je bio napad žena organizacije Femen koje se skidaju. Ja sam jednu uspeo da blokiram u gužvi. Dve su prošle, pa su se bacile, ali su bile sprečene da se popnu na binu. Ja sam jednu na ulazu blokirao, video sam po licu i rekao sam joj: "Ako si Femen nemoj da ulaziš, a ako si naša, ako si član partije, slobodno uđi". Pogledala me i rekla: "Neću". Rekoh joj: "Ti si moja sestra". Moraš da budeš u tom poslu dugo, da poznaješ tu klijentelu, da vidiš od koga preti opasnost. Zatim bilo je opasnosti od komunista, anarhista, koji su bacali  koktele. Oni idu da te ubiju, kao u ratu. Svi ti komunisti i anarhisti su sponzorisani od države, kao i Femen organizacija, dok mi smo sami.

- Mi smo pobedili. Znate situaciju Francuske, od 1945. pa do danas. To je velika pobeda, jer ste probudili francuski narod, 40 odsto naroda smo probudili. Ja kada sam došao u Francusku, taj narod je bio uspavan liberalizmom i komunizmom. Taj narod je bilo sramota da kažu da su Francuzi, sramota da se sećaju bitke na Verdunu, da se sećaju svih tih slobodarskih ratova za državu Francusku. Danas se vratilo 40 odsto tih ljudi koji kažu da su Francuzi. To je nešto veliko i to je pobeda naša. Kada je otac Marin pravio Front, on je brojio svega 100 ljudi, svi su ih pljuvali i šikanirali, a zašto? Zato što su rekli da su Francuzi u to vreme. A sada imaju 40 odsto podrške. To je veliki broj pristalica. Javno se prikazuju, što je pobeda, jer ako kažete da ste Frontista, gubite posao u Francuskoj i ne možete naći drugi, pogotovu ako ste novinar.

- Njen otac je stara struja i želeo bi da zadrži Front u staroj struji, dok Marin pokušava da modernizuje Front, da bude adaptiran za sve. Tako da se nalaze kod nas i homoseksualci, Afroamerikanci, Arapi. Dok tata je više za staru formu.

- Rotšildov čovek, finansiran od Rotšilda, Žak Atalij savetnik. A ako pogledate ko je Žak Atalij, videćete da je on savetnik svih predsednika Francuske, od 1945. pa do danas. On sam, Žak Atalij, najavljuje dolazak antihrista u Jerusalim i to na francuskoj televiziji javno. Najavljuje apsolutnu kontrolu i novi svetski poredak koji niko ne može da spreči. Sam Žak Atalij to izjavljuje, savetnik Makrona i Žak Širaka, Sarkozija. On, Žak, sam kaže da čovek preko 60 godina ne bi trebalo da funkcioniše, jer ne doprinosi društvu. Dakle, trebalo bi da eleminišemo sve ljude preko 60 godina - to on izjavljuje na televiziji. Pa onda možete da shvatite kako stvari funkcionišu u Francuskoj i odakle je došao Makron. Šta ima da komentarišem. Moj jezik nikada nije bio vulgaran da kažem loše o tom gospodinu. To je pobeda Rotšilda.

- Ja nastavljam kao i do sada - u Francuskoj sa malim izmenama. U Srbiji počinju kampovi od juna do septembra naredne godine, na kojima će biti prvi nivo za sve koji žele i za početnike. Biće seminar o tome. Pišem i knjigu koja se zove "Preživljavanje sa jednom sekirom". Dakle, tu je opisano kako da lomite nogu protivniku, nevezano za to da li neko zna borilačke veštine, koliko kilograma ima... Naučićete na koji način da koristite njegovu snagu, lomite mu prste. Moja metoda je jednostavana. Ne morate da idete da učite karate, japanske veštine itd, kod mene je realna borba, adaptirana za sve. Dakle, kako možete da preživite sa sekirom: da napravite svoju kuću, sa se sakrijete od neprijatelja, da je koristite za lov, da se borite sa neprijateljem. Ja ovako promovišem srpsku sekiru i svaka kuća ima taj alat. Jednog dana, kada sve nestane i počne propadanje, vi znate da treba da uzmete prvo tu sekiru, a sa njom ćete naći i oružje i hranu i preživeti, a sa njom mogu da manevrišu i žena i dete. U kampovima su određeni nivoi, a prijavljuju se svi - od dece do profesionalca. Ti kampovi će biti u zapadnoj Srbiji, a seminar će biti u Beogradu.