ЕКСКЛУЗИВНО ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Он је ЛЕГИОНАР и једини Србин у обезбеђењу Марин ле Пен, а ево ШТА ТО ЗНАЧИ

Драган Марковић живи и ради у Француској, где обезбеђује многе ВИП личности, а међу најмоћнијима је француска политичарка, лидер Националног Фронта Марин ле Пен. Обучавао се у Легији странаца - елитној јединици која је саставни део француске војске. Ексклузивно за портал SrbijaDanas.com Драган открива какав је живот у Легији странаца, како је дошао у службу Марин ле Пен, као и какав је однос Француза и Марин према Србији.

- Ја сам ветеран српске, југословенске војске. Одслужио сам у Нишу, извиђач, диверзант специјалне јединице, послат на Косово. После те ситуације нисам имао поверења у паравојне формације, пошто сам видео да је то зло и нисам их подржавао. Конкурисао сам за 72. бригаду у Панчеву. После завршених тестова, који су били перфектни, заузео сам прво место. Нико ме није звао на посао. Ја сам чекао, али посла није било, а ситуација је била таква тих година. Од криминала нисам хтео да живим, био сам спортиста, боксовао сам и онда сам се одлучио да даље наставим каријеру негде где би било прикладније. Изабрао сам Легију странаца зато што то није плаћеничка армија, већ припада Француској војсци. Ми радимо за Француску државу и касније постајемо Французи. Највише ме је вукло да припадам негде, а Француску сам изабрао, јер је традиционално везана за Србију. Да није постојала Француска у Првом светском рату ни ми не бисмо постојали, Аустроугари би нас избрисали. Наше цивиле су водили у Француску где су их учили, где су школовали нашу децу. Касније, француска војска је пробила фронт са српском војском. Ето, због те повезаности, традиционалног пријатељства француског и српског народа, ја сам се одлучио за Легију странаца, пошто нисам волео англосаксонце, као ни Немце, увек сам био франкофил.  

- По доласку они су ме прихватили као једног од њих. Дакле, нисам се осећао као Србин, већ као да сам Француз. Једноставно, са тим народом живим 25 година, више него са било којим другим народом. Само могу да кажем речи хвале. То је један диван народ, просрпски оријентисан. Они јесу Латини, али воле Русију и воле Србију. С обзиром на то да сам отишао у јеку рата нисам имао никаквих проблема што сам Србин. Јер Легија странаца је професионална армија у којој никада није било конфликта. Много пута су рекли да су легионари нападали на Кошаре. То није тачно, јер задаци Легије странаца су јавни и постоје у музеју Легије странаца, то није тајна војска. Дакле, ми никада нисмо били у конфликту са Србима, нити је нападана српска војска.

- Најважније је да је човек здрав, као и да има ниво интелигенције који је потребан за психофизичке тестове који се пролазе. Не мора да под обавезно буде војник, јер они ће направити од њега војника. Научиће их да сваки човек за свој опстанак индивидуално одреагује, јер нису им потребни понављачи. Потребни су способни људи који ће у датом периоду да одреагују сами. Једног дана, када би шеф секције погинуо, та чета би остала без команданта, а даље је преузима било ко од преживелих како би наставили да функционишу. Дакле, ти људи су обучени за све. Најбитнији је тимски рад, а по томе су познати кампови Легије. Није то обична војска која обучава само у једном смеру, као нпр. ако си пешадинац, да си само пешадинац. У Легији су обуке по стажевима: два месеца си снајпериста, одлазиш у регименту где ћеш да завршаваш стаж снајпер, затим иде стаж преживљавање у екстремним условима у Африци, на пример, током два, три месеца, зависи колико, онда идеш у Гвајану у другу регименту као возач камиона, возач тенка, минобацач, ракентни бацач... све функционише нон-стоп . Легија се састоји од усавршавања, усавршавања и само усавршавања до последњег дана. Легионар је војник који је овладао свим вештинама, тзв. универзални војник.

- Има тих стажева као што је на пример стаж командо у Гвајани где се не спава по два и по месеца, даље, у Џибутију и у европским условима. Затим, вежбе за снајпер... али, у принципу, све те вежбе су тешке: сад да ли носио снајпер или носио друге тешке ствари без спавања, или да ти закаче минобацач са пушком, пошто је то стаж... значи, све те вежбе иду до крајности. Зато у Легији станаца и постоји једна фраза која значи „марширај или умри“. Е сад, то не значи буквално, већ значи да мораш да избациш те чипове из главе. А на  које конкретно мислим? Тај чип је уствари страх. Ево, као што сада ја учим цивиле да се ослободе страха. Ти курсеви које правим, то је ниво Легије у малом, неких 60 процената, где је мој циљ да их ослободим страха и да их ставим у реалну ситацију.

- То је страшно. На пример, сада смо ми дошли са ноћног марша од 50 километара. Оставили смо оружје и сада учимо. Када се човеку приспава, постоје инструктори који узму противпожарни апарат или те пошаљу на брдо: "Певај!" и пробудиш се одмах. Онда сиђеш доле, наставиш свој курс који треба да учиш. Када си, на пример, на стражи, једино што можеш да учиниш јесте да устанеш, затвориш очи на неколико секунди, али слушаш шта се дешава. Потребно је само мало да избацис тај умор из себе и онда си као нов. Ујутру, ако те пусте дуже да спаваш то значи да су те намерно пустили, јер ту ће да те "хватају". Пусте те негде до три, четири, као: "Све ок, момци, завршили сте све", али, то је већ неки 45. дан и ја одмах знам да ће ту да буде неко "хватање". Ја бих то избегао, али такав је рад, ћутиш и чекаш да те "покупе", а кад те "покупе", онда те муче водом, муче те кинеском музиком, разне методе, тортуре... Неко пукне под притиском и каже: "Ја сам легионар, то је мој број, ми смо ту и ту, због тога и тога". Ја сам увек ћутао, јер сам имао систем: ставим себе на Тајланд. Да л' пуцало око мене, да л' прштало, шта год било, ја присутан ту нисам, већ сам негде на Тајланду. Оно што морам да урадим, ја урадим, али мозак је отишао негде другде, тако да ја нисам имао проблема.

- Па, нормално да није и свима сам то рекао, а онда су ме нападали да сам фашиста, јер сам припадник Националног Фронта. Дакле, и ми мушкарци тешко издржимо, а жена не би могла. Можда би могла у адаптираним условима, као што су моји кампови које правим у Србији. Значи, жена би требало да зна да се одбрани ако је једног дана неко нападне, али капацитет једног човека за те специјалне формације она не може да достигне. Жена је добра као полицајка, да приводи људе, да буде у војсци болничарка. Друга ствар, замислите једну жену у Легији странаца, па ми бисмо изгинули, без ратишта. Ако хоћеш да уништиш једну војску, стави жену. Тога не сме да буде, нисмо ми хомосексуална организација, јер када би ставио жену у Легију странаца, ту би било мртвих.

- Ако је легионар, један од нас отишао да прати Харадинаја у његовом обезбеђењу, значи да се човек одао новцу и није патриота. Има нас, патриота, који ћемо пре умрети гладни, него да радимо за Албанце или за Мосад. Дакле, ми смо патриоте и ми умиремо тако, нама мотив није новац. Али постоје људи којима је мотивација новац. Што се Легије тиче, после дезертерства у Легији странаца десило се то што се десило са њим, не бих да улазим у то, и дошао је у Србију. Више од 20 легионара је било у то време који су се борили на ратишту, али нико није чуо за њих, већ само за Улемека што значи, да је тадашњој елити он био потребан, а они су створли од њега то што су створили. Једног дана је завршио буквално искоришћен. Добар је човек, само није смео да уђе у ту причу.

Што се тиче тога да Легију странаца повезују са криминалом, ево о чему је реч. У моје време није било интернета. Само се знало да постоји Легија странаца у Француској и то је то. Чак нисмо ни били сигурни да ли то заиста постоји. Данас, у ово време, постоје официјални сајтови Легије странаца, нас бивших легионара, као што ја, на пример, имам сајт где све фино објасним, направим видео како Легија финкционише и шта је то уствари. Данас има доста информација, али ако човек жели да буде глуп, он ће и умрети глуп. Необавештеност је главни проблем. Онај ко хоће, залепиће ти етикету "криминалац" и то је то. Да се разумемо, Улемек није био криминалац. Тај човек је радио за државу, а пошто је држава таква била, то је онда срамота те државе. Он је био надређен неком, није он могао сам да функционише, ствар је у томе да су се на њему кола сломила.

- Све зависи. По изласку у цивил, ви бирате идентитет: да ли остајете тај из легије или неки други, све зависи од ситуације у којој се човек налази. Што се мене тиче ја сам оригиналан, за имена и презимена много се не вежем. Невезано за име, мене у Француској поштују, јер сам наставио да се борим за Француску, да остане традиционална. Рецимо, када смо обезбеђивали митинг дошао је командир полиције и поздравља ме војнички и каже: "Ја сам чуо за Вас да сте Србин и да се борите у нашим редовима, а много је Француза и заборавило да су Французи. Ви сте остали долседни и захваљем Вам". Овако нешто су највеће медаље које могу да добијем.

- То је агенција за преживљавање. Ја не пласирам раднике, ја у тим нивоима обучавам мушкарце, жене и децу. Има четири нивоа, а четврти ниво је за професионалце. То је за оне који једног дана желе да буду плаћеници или телохранитељи. После тог курса проведеног код мене вероватно су му шансе веће да преживи, него да је изашао сада из српске армије.

- Имао сам дивне клијенте, академике, професоре, није само политичка страна. Онда Русе, Бугаре, Румуне, бизнисмене... Сарадња са Марин ле Пен је почела, јер смо она и ја фронтисти. Она не прихвата лично обезбеђење, а ми смо ту где јесмо, јер потичемо из Фронта и то је мој посао. Да се наручује неко обезбеђење, неки плаћеници, она то не прихвата. Марин је наклоњена Србима и Србији. Француски народ је везан за Србе и то није ништа ново. То пријатељство Србије и Француске је дугогодишње, вековно. Ти Французи су научени да воле Србе и нема потребе да ја ту нешто објашњавам. Ти традиционални Французи воле Србе, док од либералних Француза немојте ни очекивати да ће рећи за себе да су Французи, већ кажу - ја сам космополит, кажу - каква Француска, каква црква... Од њих не можете очекивати да воле Србију, јер он не воли ни своју државу Француску. Традиционални Французи воле Србију и Русију, зато сам ту где јесам. Што се плаћања тиче, Руси су најбољи, као брата те гледају. 

- Сваки дан је опасан, адреналин се пење. Најскорији је био напад жена организације Фемен које се скидају. Ја сам једну успео да блокирам у гужви. Две су прошле, па су се бациле, али су биле спречене да се попну на бину. Ја сам једну на улазу блокирао, видео сам по лицу и рекао сам јој: "Ако си Фемен немој да улазиш, а ако си наша, ако си члан партије, слободно уђи". Погледала ме и рекла: "Нећу". Рекох јој: "Ти си моја сестра". Мораш да будеш у том послу дуго, да познајеш ту клијентелу, да видиш од кога прети опасност. Затим било је опасности од комуниста, анархиста, који су бацали  коктеле. Они иду да те убију, као у рату. Сви ти комунисти и анархисти су спонзорисани од државе, као и Фемен организација, док ми смо сами.

- Ми смо победили. Знате ситуацију Француске, од 1945. па до данас. То је велика победа, јер сте пробудили француски народ, 40 одсто народа смо пробудили. Ја када сам дошао у Француску, тај народ је био успаван либерализмом и комунизмом. Тај народ је било срамота да кажу да су Французи, срамота да се сећају битке на Вердуну, да се сећају свих тих слободарских ратова за државу Француску. Данас се вратило 40 одсто тих људи који кажу да су Французи. То је нешто велико и то је победа наша. Када је отац Марин правио Фронт, он је бројио свега 100 људи, сви су их пљували и шиканирали, а зашто? Зато што су рекли да су Французи у то време. А сада имају 40 одсто подршке. То је велики број присталица. Јавно се приказују, што је победа, јер ако кажете да сте Фронтиста, губите посао у Француској и не можете наћи други, поготову ако сте новинар.

- Њен отац је стара струја и желео би да задржи Фронт у старој струји, док Марин покушава да модернизује Фронт, да буде адаптиран за све. Тако да се налазе код нас и хомосексуалци, Афроамериканци, Арапи. Док тата је више за стару форму.

- Ротшилдов човек, финансиран од Ротшилда, Жак Аталиј саветник. А ако погледате ко је Жак Аталиј, видећете да је он саветник свих председника Француске, од 1945. па до данас. Он сам, Жак Аталиј, најављује долазак антихриста у Јерусалим и то на француској телевизији јавно. Најављује апсолутну контролу и нови светски поредак који нико не може да спречи. Сам Жак Аталиј то изјављује, саветник Макрона и Жак Ширака, Саркозија. Он, Жак, сам каже да човек преко 60 година не би требало да функционише, јер не доприноси друштву. Дакле, требало би да елеминишемо све људе преко 60 година - то он изјављује на телевизији. Па онда можете да схватите како ствари функционишу у Француској и одакле је дошао Макрон. Шта има да коментаришем. Мој језик никада није био вулгаран да кажем лоше о том господину. То је победа Ротшилда.

- Ја настављам као и до сада - у Француској са малим изменама. У Србији почињу кампови од јуна до септембра наредне године, на којима ће бити први ниво за све који желе и за почетнике. Биће семинар о томе. Пишем и књигу која се зове "Преживљавање са једном секиром". Дакле, ту је описано како да ломите ногу противнику, невезано за то да ли неко зна борилачке вештине, колико килограма има... Научићете на који начин да користите његову снагу, ломите му прсте. Моја метода је једноставана. Не морате да идете да учите карате, јапанске вештине итд, код мене је реална борба, адаптирана за све. Дакле, како можете да преживите са секиром: да направите своју кућу, са се сакријете од непријатеља, да је користите за лов, да се борите са непријатељем. Ја овако промовишем српску секиру и свака кућа има тај алат. Једног дана, када све нестане и почне пропадање, ви знате да треба да узмете прво ту секиру, а са њом ћете наћи и оружје и храну и преживети, а са њом могу да маневришу и жена и дете. У камповима су одређени нивои, а пријављују се сви - од деце до професионалца. Ти кампови ће бити у западној Србији, а семинар ће бити у Београду.