Ana je majka hrabrost! Zbog bebe je stavila svoj život na kocku

Prošlog petka i 27. nedelji trudnoće Anino zdravstveno stanje se pogoršalo. Život joj je visio o koncu. Obilno krvarenje lekari u Kliničkom centru Podgorica nisu mogli da zaustave. Ali doneli su pravu odluku da je avionom prebace u Beograd, i u roku od sat vremena ona je bila u Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front".

TEŠKA SAOBRAĆAJNA NESREĆA: Autobus sleteo s autoputa kod Niša, ima mnogo POVREĐENIH

Izvršitelji ipak NE DOLAZE da plene imovinu bolnice "Dragiša Mišović"

Naši ginekolozi uradili su hitan carski rez, a nakon toga izvadili ogroman tumor, ali i matericu. Međutim, ono što je najbitnije, novorođenidečak, težak svega kilogram i 300 grama, brzo je prebačen u Institut za neonatologiju, a njegovo stanje sada je stabilno. 

Ana objašnjava šta se sve dešavalo, da li se plašila i zbog čega je odlučila da rodi dete iako su joj lekari savetovali da prekine trudnoću.

- Dugo smo pokušavali da dobijemo bebu i znam da većina doktora smatra neodgovornom moju odluku da izguram trudnoću sa karcinomom. Po prirodi nisam neodgovorna osoba jer sam stalno išla na preglede. Čitave prošle godine imala sam sve uredne nalaze. Nažalost, ispalo je potpuno drugačije. Krajem februara bila sam u četvrtom mesecu, prvi put sam čula otkucaje srca moje bebe. Tada sam malo i prokrvarila, zbog čega su me zadržali u bolnici. Rađena mi je biopsija, razne analize i nakon toga su mi saopštili dijagnozu - invazivnikarcinom grlića materice - priseća se Ana.

Išla je na konzilijume u Crnoj Gori, Beogradu, Novom Sadu, svoje nalazeslal i u inostranstvo. U tom trenutku tumor je bio veličine tri centimetra. Mišljenja lekara, kaže, bila su podeljena.

- Imala sam odluku konzilijuma koji je predložio prekid trudnoće i radikalnu operaciju. Ali opet je bilo lekara koji su smatrali da trudnoća može da se iznese, makar do kraja sedmog meseca. Rešola sam da rodim. Da sam tada otišla na kiretažu, ne bih mogla da živim. Ovako, koliko god izgledalo ludo, to je bila šansa za bebu i mene - priča Ana, ne skidajući osmeh sa lica.

Kaže da je svesna da je situacija "čupava", ali da je ulazeći u operacionu salu znala da će sve ispasti dobro. Njen sin smešten je u Institutu za neonatologiju, dobro je i jedva čeka da ga vidi.

- Moja dijagnoza je za sve bila ogroman šok. Nije lako kada saznaš tako nešto, pogotovo što kod karcinoma grlića postoje ranije faze koje mogu da se uoče. Kod mene je sve to preskočeno i došla sam u poslednju fazu bolesti. A proed svega toga, bila sam i trudna. Dobrom voljom i pozitivnošću sam uspela da ubedim sve oko mene da sve to mogu da izdržim. ,ožda je ovo za nekog ludost, ali za mene za mene je to bio jedini način. Nisam imala dilemu - kaže Ana.

Prof. dr Vladimir Pažin iz GAK "Narodni front" bio je vođa ekipe koja je operisala Anu. On smatra da je njena odluka bila relativno nerazumna i da je njena želja za materinstvom, nezavisno od toga da li će zbog toga izgubiti glavu. 

- Kada je došla u "Narodni front", situacija je već bila ozbiljna. Krvarenje nije moglo da se zaustavi na uobičajen način, a svaka operacija bi bila iznuđena, Dete bismo suviše rano izvadili, a pitanje je da li bi operacija bila efikasna ili kontraproduktivna. Plan nam je bio da operaciju odložimo na nekoliko nedelja, ali situacija je bila protiv nas - objašnjava doktor.

Tampone koji su privremeno zadržavali krvarenje, morali su da skinu u operacionoj sali i desilo se ono čega su se lekari pribojavali.

- Počela je obilno da krvari i istog trenutka smo prvo uradili carski rez i doneli na svet bebu. Nakon toga smo morali i da je operišemo. Uspeli smo da uklonimo ceo tumor, bio je ogroman. I matericu smo morali da izvadimo, ali ne na način kako je to propisano za lečenje te vrste raka jer joj je život bio u opasnosti. Spasli smo joj glavu na ramenima, preživela je operaciju i ide kući. Dete je živo i za sad očekujemo da će biti dobro. Pacijentkinja je zdrava, ali niće potrebna dodatna dijagnostika kako bi se primenili hemoterapija i zračenje. Posle toga će se procenjivati njeno stanje. Videćemo da li će je ta kocka koštati života. Možda čak i neće. I za to postoji šansa - objašnjava prof. dr Pažin