Ана је мајка храброст! Због бебе је ставила свој живот на коцку

Прошлог петка и 27. недељи трудноће Анино здравствено стање се погоршало. Живот јој је висио о концу. Обилно крварење лекари у Клиничком центру Подгорица нису могли да зауставе. Али донели су праву одлуку да је авионом пребаце у Београд, и у року од сат времена она је била у Гинеколошко-акушерској клиници "Народни фронт".

ТЕШКА САОБРАЋАЈНА НЕСРЕЋА: Аутобус слетео с аутопута код Ниша, има много ПОВРЕЂЕНИХ

Извршитељи ипак НЕ ДОЛАЗЕ да плене имовину болнице "Драгиша Мишовић"

Наши гинеколози урадили су хитан царски рез, а након тога извадили огроман тумор, али и материцу. Међутим, оно што је најбитније, новорођенидечак, тежак свега килограм и 300 грама, брзо је пребачен у Институт за неонатологију, а његово стање сада је стабилно. 

Ана објашњава шта се све дешавало, да ли се плашила и због чега је одлучила да роди дете иако су јој лекари саветовали да прекине трудноћу.

- Дуго смо покушавали да добијемо бебу и знам да већина доктора сматра неодговорном моју одлуку да изгурам трудноћу са карциномом. По природи нисам неодговорна особа јер сам стално ишла на прегледе. Читаве прошле године имала сам све уредне налазе. Нажалост, испало је потпуно другачије. Крајем фебруара била сам у четвртом месецу, први пут сам чула откуцаје срца моје бебе. Тада сам мало и прокрварила, због чега су ме задржали у болници. Рађена ми је биопсија, разне анализе и након тога су ми саопштили дијагнозу - инвазивникарцином грлића материце - присећа се Ана.

Ишла је на конзилијуме у Црној Гори, Београду, Новом Саду, своје налазеслал и у иностранство. У том тренутку тумор је био величине три центиметра. Мишљења лекара, каже, била су подељена.

- Имала сам одлуку конзилијума који је предложио прекид трудноће и радикалну операцију. Али опет је било лекара који су сматрали да трудноћа може да се изнесе, макар до краја седмог месеца. Решола сам да родим. Да сам тада отишла на киретажу, не бих могла да живим. Овако, колико год изгледало лудо, то је била шанса за бебу и мене - прича Ана, не скидајући осмех са лица.

Каже да је свесна да је ситуација "чупава", али да је улазећи у операциону салу знала да ће све испасти добро. Њен син смештен је у Институту за неонатологију, добро је и једва чека да га види.

- Моја дијагноза је за све била огроман шок. Није лако када сазнаш тако нешто, поготово што код карцинома грлића постоје раније фазе које могу да се уоче. Код мене је све то прескочено и дошла сам у последњу фазу болести. А проед свега тога, била сам и трудна. Добром вољом и позитивношћу сам успела да убедим све око мене да све то могу да издржим. ,ожда је ово за неког лудост, али за мене за мене је то био једини начин. Нисам имала дилему - каже Ана.

Проф. др Владимир Пажин из ГАК "Народни фронт" био је вођа екипе која је оперисала Ану. Он сматра да је њена одлука била релативно неразумна и да је њена жеља за материнством, независно од тога да ли ће због тога изгубити главу. 

- Када је дошла у "Народни фронт", ситуација је већ била озбиљна. Крварење није могло да се заустави на уобичајен начин, а свака операција би била изнуђена, Дете бисмо сувише рано извадили, а питање је да ли би операција била ефикасна или контрапродуктивна. План нам је био да операцију одложимо на неколико недеља, али ситуација је била против нас - објашњава доктор.

Тампоне који су привремено задржавали крварење, морали су да скину у операционој сали и десило се оно чега су се лекари прибојавали.

- Почела је обилно да крвари и истог тренутка смо прво урадили царски рез и донели на свет бебу. Након тога смо морали и да је оперишемо. Успели смо да уклонимо цео тумор, био је огроман. И материцу смо морали да извадимо, али не на начин како је то прописано за лечење те врсте рака јер јој је живот био у опасности. Спасли смо јој главу на раменима, преживела је операцију и иде кући. Дете је живо и за сад очекујемо да ће бити добро. Пацијенткиња је здрава, али ниће потребна додатна дијагностика како би се применили хемотерапија и зрачење. После тога ће се процењивати њено стање. Видећемо да ли ће је та коцка коштати живота. Можда чак и неће. И за то постоји шанса - објашњава проф. др Пажин