MAKRON MENJA PUT SRBIJE KA EU! Do Brisela nas deli ŠEST KLASTERA - da li ćemo morati sve ispočetka?
Odnos između Srbije i Francuske sve je stabilniji, a put ka EU olakšava nam baš ova država i njen predsednik Emanuel Makron koji sa Vučićem ima odličan odnos i saradnju
Put Srbije u Evropsku uniju trebalo bi da bude drugačiji nego do sada, postalo je jasno nakon ovonedeljnog susreta predsednika Srbije i Francuske, Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona u Parizu. Srbija je dobila podršku Francuske, najavljen je promenjen pristup, što u praksi može da znači priliku za ubrzanje pregovora i malo jače mešanje Pariza u direktan proces.
Predsednik Vućić prisustvovaće sutra na prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije
PITANJE OBAVEZNOG VOJNOG ROKA: Stefanović izneo detalje o modelu i da li će žene biti u obavezi da služe vojsku
LESTVICA JE VIŠA NEGO IKAD RANIJE: Brnabić zadovoljna radom Vlade i otkrila šta je zacrtano za ovu godinu
Još 25. marta prošle godine Savet Evropske unije usvojio je novu metodologiju proširenja, upravo na insistiranje Francuske. Zemljama kandidatima ostavljeno je da se odluče da li će nastaviti po starom, otvarati poglavlje po poglavlje ili ići novim putem, otvaranjem klastera. Srbija se odlučila za drugu opciju, ali je od tada pomaka bilo vrlo malo.
Vučić je u Parizu pre tri dana izjavio da će Beograd "imati ozbiljnu podršku Francuske na putu ka EU i da veruje da će u procesu pristupanja biti velikih promena i drugačijeg pristupa". Pitanje je šta taj drugačiji pristup znači, šta se sada menja? Da li će nam ovo što je urađeno od sada EU uzeti u obzir, ili ćemo sve krenuti iz ispočetka. Hoće li nas ubrzati ili usporiti?
Nisu svi isto važni
Odgovore smo prvo potražili kod ministarke za EU Jadranke Joksimović, koja kaže se menja to da pregovore ne vodimo više po pojedinačnim poglavljima, već po šest klastera koji označavaju vodeće zajedničke politike EU, a u okviru kojih su grupisana srodna poglavlja.
- Imala sam preko 60 sastanaka od formiranja Vlade sa predstavnicina EK, Evropske komisije, kolegama iz zemalja članica. Na vreme smo kroz nebrojeno sastanaka i dubinskog rada i komunikacije animirali države članice i EK za ubrzanje pripreme predloga za primenu nove klasterske metodologije na naše pregovore, i u konstruktivnoj saradnji da se čuju i uvaže i nađe sugestije. Očekujem otprilike do marta, da nam EK predstavi plan za primenu, i da od ove godine počnemo sa otvaranjem čitavih klastera - ističe Joksimovićeva.
Navodi da je prvi klaster "Politički kriterijumi" svakako najvažniji za ukupan napredak po novoj metodologiji, što nije novina za nas, i da smo tu otvorili svih pet poglavlja.
- A radimo na implementaciji. Posebno će biti važni klasteri pod rednim brojem tri (kompetitivnost i inkluzivan rast), četiri (zelena agenda i održiva povezanost) i pet (izvori, kohezija i poljoprivreda), koji će biti ključni instrumenti održivog oporavka Zapadnog Balkana kao i instrumenti za Ekonomsko investicioni plan za Balkan u koji smo veoma spremno ušli i kandidovali važne projekte kroz koje ostvarujemo ciljeve ovih klastera. Privodim kraju restrukturiranje ministarstva i pregovaračkih struktura u skladu sa principima nove metodologije, tako da će Srbija spremno ući u nastavak pregovara i verujem i ubrzanje procesa uz jasnu političku posvećenost svih ministara da sprovode zacrtane planove reformi jer se po novoj metodologiji očekuje jasna politička posvećenost svih činioca i nivoa vlasti. Ako svi u Vladi budemo radili svoj deo posla, a EK kredibilno sprovodila metodologiju, ići ćemo brže, nema sumnje - napominje Joksimovićeva.
Deo puta već prešli
Srbija je do sada otvorila 18 od 35 poglavlja, a predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović kaže da nova metodologija potencijalno dozvoljava brže zatvaranje poglavlja ukoliko kandidat dokaže da "važne reforme već primenjuje pre otvaranja nekog konkretnog klastera.
- U tim situacijama zatvaranje pregovaračkog poglavlja moguće je u roku od godinu dana. Međutim, nova metodologija ne znači automatsko ubrzanje pregovora. Uslov svih uslova za napredak i dinamiku pregovora i ubuduće će biti spremnosti kandidata da obezbedi nesmetano funkcionisanje demokratskih institucija i primenu principa vladavine prava. Ove osnovne teme su deo prvog klastera koji će se po novoj metodologiji prvi otvarati i poslednji zatvarati. Srbija je već otvorila sva poglavlja koja su deo prvog klastera, tako da će dalji tempo pregovora pre svega zavisiti od sposobnosti da se primene preuzete obaveze, dokaže postojanje političke volje da se reše postojeći problemi i na taj način povrati izgubljeno poverenje - naglašava Majstorović.
On ocenjuje da je izvesno je da će se u slučaju Srbije primenjivati hibridni pristup, odnosno kombinacija nove i stare metodologije.
- Sve što je do sada od poglavlja otvoreno, najverovatnije će nastaviti da se pregovora na isti način. Praćenje napretka će se odvijati u okviru tela za praćenje primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koja tematski nadgledaju razvoj situacije po klasterima. Od šest novih klastera, ostao je samo jedan (4. zelena agenda i održivo povezivanje) koji bi eventualno mogao biti otvoren u skladu sa pravilima nove metodologije, ali ostaje da se vidi da li će se to zaista i desiti - navodi Majstorović.
Šest klastera
1. Osnove - pravosuđe, osnovna prava, bezbednost, slobode, funkcionisanje demokratskih institucija, reforma javne uprave, javne nabavke, statistika, finansijska kontrola.
2. Unutrašnja tržišta - sloboda kretanja robe, radne snage, usluga, kapitala, privredno pravo, intelektualna svojina, politika konkurentnost, finansijski servisi, zaštita potrošača.
3. Konkurentnost i rast - informativno društvo, mediji, poreski sistem, ekonomska i monetarna politika, socijalna politika i zapošljavanje, industrijske i preduzetničke politike, nauka i istraživanja, obrazovanje i kulture, carinska unija.
4. Zelena agenda i održiva povezanost - politika transporta, energetike, transevropske mreže, zaštite životne sredine i klimatskih promena.
5. Resursi, poljoprivreda i kohezija - poljoprivredni i ruralni razvoj, bezbednost hrane, veterina, fitosanitarna politika, ribarstvo, regionalna politika, koordinacija strukturalnih instrumenata, finansija i budžeta.
6. Spoljna pitanja - spoljni odnosi, spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.
