Malagurski podsetio na RAZARANJE srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji: Red je da i IS uđe u Unesko
Film „Kosovo-momenat u civilizaciji“ ima za cilj da pokaže srpsku kulturnu baštinu na KiM
- Zašto ne bi oni koji su nešto uništavali, upravo to posle i čuvali. To je apsurd i ucenjivačka ekstremistička politika. Morate da nam date šta hoćemo, inače ćemo to da vam uništimo. To u civilizaciji ne može da bude argument - kaže režiser Boris Malagurski.
Pročitajte i:
Ako je prištinska logika da bi srpski manastiri i sva kulturna baština bili bolje čuvani i pod boljom zaštitom ako bi Kosovo ušlo u Unesko, onda bi po toj logici IS pod hitno trebalo da uđe u tu organizaciju.
Autor filma „Kosovo-momenat u civilizaciji“ tako je reagovao na inicijativu iz Prištine za prijem u međunarodnu organizaciju koja se bavi očuvanjem kulturne baštine. Dodaje i da bi IS po toj logici trebalo da bude zadužen za Palmiru i Mosul.
Film „Kosovo-momenat u civilizaciji“ ima za cilj da pokaže srpsku kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji. Premijera filma je bila u sedištu Uneska Parizu, pre šest meseci, a na pitanje kakvi su odjeci, Malagurski kaže da su očekivani.
- Film jeste snimljen sa ciljem da Kosovo ne aplicira i ne postane član Uneska. Četiri manastira koji su pod zaštitom Uneska, a mislim na Bogorodicu Ljevišku, Gračanicu, Visoke Dečane i Pećku patrijaršiju, deo su baštine Srbije na Kosovu i Metohiji. Ukoliko bi Kosovo postalo član Uneska, Priština bi bila bliže cilju da pretvori te žive manastire u mrtve turističke atrakcije koje ne bi predstavili kao srpske manastire, već kao albansko-vizantijske spomenike kulture - kaže Malagurski.
On smatra da je to promena njihove strategije koja je do 1999. godine bila da se uništavaju manastiri i crkve. Kaže da su albanski ekstremisti uništili ili oskrnavili 150 crkava i manastira do danas.
On ukazuje da ne bi trebalo da govorimo stalno o onome šta smo izgubili, već da govorimo o onome šta mi tamo imamo i da pokušamo da inspirišemo ljude da saznaju više o tome, da pogledaju lepotu manastira, da upoznaju naše ljude tamo, da osete gostoprimstvo i toplinu, koje ti ljudi tamo imaju.
- Svako ko je bio dole oseti neku posebnu energiju koja postoji na Kosovu i Metohiji i cilj mi je bio da to prenesem kroz film. Da ne bude stalno da plačemo za Kosovom, stalno tragedija, muka, teško, teskoba. Prikazali smo i te tragične događaje, ali želim da fokus bude na nečemu pozitivnom - dodaje Malagurski.
Pored ostalog on je ispričao i o čemu je sve razgovarao s Albancima na KiM, kako sve više njih napušta Kosovo nezadovoljni svakodnevnim životom. Svedoci smo da su autobusi od Prištine do Subotice prebukirani i da ljudi svakog dana masovno odlaze u Nemačku, Austriju, Švedsku. Njegovo je mišljenje da će Albanci jednog dana da shvate da oni ne zanimaju Amerikance.
Dodaje i da su Amerikanci podržavali i talibane u Avganistanu, a da su ih posle bombardovali, da su podržavali Sadama Huseina, naoružavali ga kada je trebalo da ratuje protiv Irana, a da su posle okupirali Irak i rešili se Sadama Huseina. Isto tako su podržavali Norijegu u Panami, a posle su se okrenuli protiv njega.
Malagurski kaže i da ne treba zaboraviti da se geopolitička slika u svetu menja, da Rusija i Kina dobijaju na značaju i da će budućnost ovog sveta da predstavljaju zemlje BRIKS-a.
- Voleo bih da Albanci, pre nego što se desi to, shvate da sa komšijama treba da žive u miru, da se poštuje međunarodno pravo. Ja razumem da se noge države boje Amerike zato što ima 650 do 700 vojnih baza u više od 70 država širom sveta, pa lako mogu da ubede strane zemlje da podržavaju njihove interese po pitanju Kosova, ali vreme je da i te države shvate da te političke avanture ne idu nikome u korist. Ne idu u korist miru, a nama na ovim prostorima je konačno potreban trajan mir - kaže Malagurski.
