Малагурски подсетио на РАЗАРАЊЕ српских светиња на Косову и Метохији: Ред је да и ИС уђе у Унеско
Филм „Косово-моменат у цивилизацији“ има за циљ да покаже српску културну баштину на КиМ
- Зашто не би они који су нешто уништавали, управо то после и чували. То је апсурд и уцењивачка екстремистичка политика. Морате да нам дате шта хоћемо, иначе ћемо то да вам уништимо. То у цивилизацији не може да буде аргумент - каже режисер Борис Малагурски.
Прочитајте и:
Ако је приштинска логика да би српски манастири и сва културна баштина били боље чувани и под бољом заштитом ако би Косово ушло у Унеско, онда би по тој логици ИС под хитно требало да уђе у ту организацију.
Аутор филма „Косово-моменат у цивилизацији“ тако је реаговао на иницијативу из Приштине за пријем у међународну организацију која се бави очувањем културне баштине. Додаје и да би ИС по тој логици требало да буде задужен за Палмиру и Мосул.
Филм „Косово-моменат у цивилизацији“ има за циљ да покаже српску културну баштину на Косову и Метохији. Премијера филма је била у седишту Унеска Паризу, пре шест месеци, а на питање какви су одјеци, Малагурски каже да су очекивани.
- Филм јесте снимљен са циљем да Косово не аплицира и не постане члан Унеска. Четири манастира који су под заштитом Унеска, а мислим на Богородицу Љевишку, Грачаницу, Високе Дечане и Пећку патријаршију, део су баштине Србије на Косову и Метохији. Уколико би Косово постало члан Унеска, Приштина би била ближе циљу да претвори те живе манастире у мртве туристичке атракције које не би представили као српске манастире, већ као албанско-византијске споменике културе - каже Малагурски.
Он сматра да је то промена њихове стратегије која је до 1999. године била да се уништавају манастири и цркве. Каже да су албански екстремисти уништили или оскрнавили 150 цркава и манастира до данас.
Он указује да не би требало да говоримо стално о ономе шта смо изгубили, већ да говоримо о ономе шта ми тамо имамо и да покушамо да инспиришемо људе да сазнају више о томе, да погледају лепоту манастира, да упознају наше људе тамо, да осете гостопримство и топлину, које ти људи тамо имају.
- Свако ко је био доле осети неку посебну енергију која постоји на Косову и Метохији и циљ ми је био да то пренесем кроз филм. Да не буде стално да плачемо за Косовом, стално трагедија, мука, тешко, тескоба. Приказали смо и те трагичне догађаје, али желим да фокус буде на нечему позитивном - додаје Малагурски.
Поред осталог он је испричао и о чему је све разговарао с Албанцима на КиМ, како све више њих напушта Косово незадовољни свакодневним животом. Сведоци смо да су аутобуси од Приштине до Суботице пребукирани и да људи сваког дана масовно одлазе у Немачку, Аустрију, Шведску. Његово је мишљење да ће Албанци једног дана да схвате да они не занимају Американце.
Додаје и да су Американци подржавали и талибане у Авганистану, а да су их после бомбардовали, да су подржавали Садама Хусеина, наоружавали га када је требало да ратује против Ирана, а да су после окупирали Ирак и решили се Садама Хусеина. Исто тако су подржавали Норијегу у Панами, а после су се окренули против њега.
Малагурски каже и да не треба заборавити да се геополитичка слика у свету мења, да Русија и Кина добијају на значају и да ће будућност овог света да представљају земље БРИКС-а.
- Волео бих да Албанци, пре него што се деси то, схвате да са комшијама треба да живе у миру, да се поштује међународно право. Ја разумем да се ноге државе боје Америке зато што има 650 до 700 војних база у више од 70 држава широм света, па лако могу да убеде стране земље да подржавају њихове интересе по питању Косова, али време је да и те државе схвате да те политичке авантуре не иду никоме у корист. Не иду у корист миру, а нама на овим просторима је коначно потребан трајан мир - каже Малагурски.