Manastir Koporin kod Velike Plane: Narod Pomoravlja i Šumadije danas pohrlio svojoj svetinji!
Okupilo se na hiljade vernika
U manastiru Koporin kod Velike Plane danas su, po tradiciji, otvarane mošti za koje vernici veruju da pripadaju despotu Stefanu Lazareviću, sinu Kneza Lazara.
Iskopane mošti najmlađeg srpskog sveca: Kada smo zavrnuli rukav, videli smo KOŽU, NOKTE i DLAKE!
Ovo je molitva Svetom Vasiliju Ostroškom: Izgovorite OVE REČI i spasićete se svake muke i bolesti
Hiljade vernika okupile su se oko ove svetinje, strpljivo čekajući u redu da se poklone nad posmrtnim ostacima koji su sahranjeni u crkvi svetog Stefana Prvog velikomučenika.
Najviše vernika došlo je iz okolnih mesta Velika Plana, Smederevska Palanka i Smederevo, ali se po registracijama više od 1.000 automobila videlo da su došli i vernici iz Beograda, Kragujevca, Vićence, Beča, Novog Sada....
U porti manastira održan je bogat kulturno-umetnički program u kojem su učestvovala kulturno-umetnička društva iz Velike Plane, guslar Tomislav Bošković i pevačica izvornih pesama Marija Konatar.
OVIM REČIMA se pomolite svecu koji je PRIPITOMIO LAVA i osetite kako vam se život MENJA NA BOLJE
Dostupna istorijska građa navodi na zaključak da je manastir Koporin despotova zadužbina, koju je on podigao između 1402. i 1427. godine. Naime, u manastiru se nalazi freska starijeg sina cara Lazara i kneginje Milice na kojoj je potpisan kao despot, a tu titulu je dobio kada je nakon Angorske bitke, na povratku u Srbiju, posetio Carigrad.
Više puta Turci su manastir palili i rušili do temelja, a poslednji put obnovljen je 1885. godine, kada je dobio sadašnji izgled.
Prilikom zamene podnih ploča u hramu u toku 1977. godine, u severozapadnom uglu broda crkve, ispod freske na kojoj je prikazan Despot Stefan, pronađene su mošti koje su bile na dnu grobnice. Nakon detaljnog antropološkog i paleopatološkog pregleda, koji je izvršio poznati antropolog iz Londona Srboljub Živanović, zaključeno je da se radi o moštima osobe čiji opis po fizičkom izgledu, godinama starosti i pronađenim ranama odgovara sačuvanom opisu despota Stefana.
Međutim novija istraživanja i DNK analize tamo pronađenih posmrtnih ostataka pokazuju da je telo Despota Stefana sahranjeno u njegovoj najvećoj zadužbini, manastiru Manasija kod Despotovca.
DAN KADA SE OSTVARUJU ŽELJE PRAVEDNIH LJUDI: Uradite samo OVU stvar i očekujte ČUDO
Episkop braničevski Ignjatije nije dozvolio da se izvrši DNK analiza posmrtnih ostataka u Koporinu, a nagađanja gde je sahranjen bivši srpski vladar presekao je filozofskim zaključkom: „Stefan je tamo gde narod veruje da jeste“.
S obzirom da je utvrđeno da posmrtni ostaci u Manasiji pripadaju osobi koja je u prvom stepenu srodstva sa knezom Lazarom Hrebljanovićem, ima i zagovornika teorije da je Despot Stefan ipak sahranjen u Koporinu, a da je u Manasiji sahranjen njegov mlađi brat Vuk.
Braća Stefan i Vuk Lazarević uplela su se u međusobne dinastičke sukobe u Turskoj, između sinova Cara Murata, Sulejmana i Muse, pa su od 1408. do 1410. Godine čak ratovala jedan protiv drugog. Stefan je ratovao na Sulejmanovoj, a Vuk na Musinoj strani. Kada je, nakon godinu i po dana ratovanja protiv brata i Sulejmana, Vuk izdao Musu i prešao na bratovu stranu, Musa ga je u jednoj bici zarobio i pogubio 1410. godine.
Stefan je preminuo 1427. godine od srčanog udara.
Mošti se otkrivaju dva puta godišnje – 1.avgusta, na dan despotove smrti i 15. avgusta, na dan prenosa moštiju despotovog imenjaka – svetog Stefana Prvog velikomučenika, jednog od 12. apostola, po kojem su ime dobili stariji sin cara Lazara i crkva u manastiru Koporin.
