Манастир Копорин код Велике Плане: Народ Поморавља и Шумадије данас похрлио својој светињи!

У манастиру Копорин код Велике Плане данас су, по традицији, отваране мошти за које верници верују да припадају деспоту Стефану Лазаревићу, сину Кнеза Лазара.

Ископане мошти најмлађег српског свеца: Када смо заврнули рукав, видели смо КОЖУ, НОКТЕ и ДЛАКЕ!

Ово је молитва Светом Василију Острошком: Изговорите ОВЕ РЕЧИ и спасићете се сваке муке и болести

Хиљаде верника окупиле су се око ове светиње, стрпљиво чекајући у реду да се поклоне над посмртним остацима који су сахрањени у цркви светог Стефана Првог великомученика. 

Највише верника дошло је из околних места Велика Плана, Смедеревска Паланка и Смедерево, али се по регистрацијама више од 1.000 аутомобила видело да су дошли и верници из Београда, Крагујевца, Вићенце, Беча, Новог Сада....

У порти манастира одржан је богат културно-уметнички програм у којем су учествовала културно-уметничка друштва из Велике Плане, гуслар Томислав Бошковић и певачица изворних песама  Марија Конатар.

ОВИМ РЕЧИМА се помолите свецу који је ПРИПИТОМИО ЛАВА и осетите како вам се живот МЕЊА НА БОЉЕ

Доступна историјска грађа наводи на закључак да је манастир Копорин деспотова задужбина, коју је он подигао између 1402. и 1427. године. Наиме, у манастиру се налази фреска старијег сина цара Лазара и кнегиње Милице на којој је потписан као деспот, а ту титулу је добио када је након Ангорске битке, на повратку у Србију, посетио Цариград.

Више пута Турци су манастир палили и рушили до темеља, а последњи пут обновљен је 1885. године, када је добио садашњи изглед.

Приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. Након детаљног антрополошког и палеопатолошког прегледа, који је извршио познати антрополог из Лондона Србољуб Живановић, закључено је да се ради о моштима особе чији опис по физичком изгледу, годинама старости и пронађеним ранама одговара сачуваном опису деспота Стефана.

Међутим новија истраживања и ДНК анализе тамо пронађених посмртних остатака показују да је тело Деспота Стефана сахрањено у његовој највећој задужбини, манастиру Манасија код Деспотовца.

ДАН КАДА СЕ ОСТВАРУЈУ ЖЕЉЕ ПРАВЕДНИХ ЉУДИ: Урадите само ОВУ ствар и очекујте ЧУДО

Епископ браничевски Игњатије није дозволио да се изврши ДНК анализа посмртних остатака у Копорину, а нагађања где је сахрањен бивши српски владар пресекао је филозофским закључком: „Стефан је тамо где народ верује да јесте“.

С обзиром да је утврђено да посмртни остаци у Манасији припадају особи која је у првом степену сродства са кнезом Лазаром Хребљановићем, има и заговорника теорије да је Деспот Стефан ипак сахрањен у Копорину, а да је у Манасији сахрањен његов млађи брат Вук.

Браћа Стефан и Вук Лазаревић уплела су се у међусобне династичке сукобе у Турској, између синова Цара Мурата, Сулејмана и Мусе, па су од 1408. до 1410. Године чак ратовала један против другог. Стефан је ратовао на Сулејмановој, а Вук на Мусиној страни. Када је, након годину и по дана ратовања против брата и Сулејмана, Вук издао Мусу и прешао на братову страну, Муса га је у једној бици заробио и погубио 1410. године.

Стефан је преминуо 1427. године од срчаног удара.

Мошти се откривају два пута годишње – 1.августа, на дан деспотове смрти и 15. августа, на дан преноса моштију деспотовог имењака – светог Стефана Првог великомученика, једног од 12. апостола, по којем су име добили старији син цара Лазара и црква у манастиру Копорин.