"Mi jesmo politički orijentisani i usmerili smo zahteve na državne strukture" Studenti priznali šta je posredi blokada - Iza toga stoje profesori iz Proglasa i Ceprisa

Jedan sekund i to onaj kada je pala nadsrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu najtragičniji je trenutak odlazeće 2024. godine. Od 1. novembra do danas tema pada nadstrešnice se sa crne hronike prelila u politiku i čitavo društvo. U nizu događaja koji su usledili važan datum je 21. novembar: tog dana Više javno tužilašto u Novom Sadu obavestilo je javnost da je zadržalo jedanaest osoba, među kojima je bio i bivši ministar građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić. 

Ali tog dana su studenti Filozofskog i Fakulteta političkih nauka u Beogradu prekinuli nastavu. U tom trenutku, ovaj vid 15-minutnog protesta još se nije zvao blokadom.

Ela Zeković, studentkinja Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, za Oko magazin govori zašto su studenti tog dana prekinuli nastavu.

 - Prepoznali smo akciju "15 minuta ćutanja" i jednostavno shvatili da ne možemo mirno da sedimo na svojim predavanjima dok ostatak građana izlazi na ulice i održava tih 15 minuta ćutanja u pomen žrtvama. I onda smo i sami odlučili da pozovemo i profesore i svoje kolege da se oni pridruže i da zapravo zajedno obeležimo tu akciju.

Nisu im se, međutim, pridružili svi profesori FPN-a. Profesorka Dragana Mitrović svojim potpisom nije podržala studente u blokadi. Kako kaže, tog dana je otišla da drži predavanja i naišla na zaključana vrata fakulteta. Na pitanje zašto nije podržala studente, odgovara:

 - Retko potpisujem tuđe proglase. Ako hoću da demonstriram neki stav, sposobna sam da ga individualno iznesem. Ne snosim odgovornost za nešto što je drugi napisao. Protiv sam toga iskustveno, protiv sam da se prekida nastava, da se onemogućava studentima da slušaju nastavu, jer te izgubljene časove nikada nećemo nadoknaditi. To pokazuje iskustvo sa demonstracija devedesetih i dvehiljaditih godina - kaže profesorka Mitrović.

Fakultete blokiraju samoorganizovani studenti u blokadi. Prvi je 25. novembra blokiran Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, četiri dana kasnije blokirana je zgrada Rektorata Univerziteta u Beogradu, a zatim jedan po jedan fakultet. Odluke o blokadama donete su plenumom – svi studenti nekog fakulteta mogu da učestvuju u plenumu, uslov je samo da imaju indeks fakulteta. Odluke se donose većinom glasova. Zakon o studentskom organizovanju ne poznaje plenum kao oblik organizovanja, ali za studente u blokadi plenum je primer neposredne demokratije.

Pre nekoliko dana pofesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov za dnevni list Politika u tekstu "Autonomija univerziteta i blokade“ napisao je da plenumi na kojima je jednoglasno odlučeno da se prekine nastava nisu garancija ispravnosti i kvaliteta jedne odluke. Jenoglasnost čak i kad je stvarna nije dobra, napisao je Petrov. Kaže da oni studenti koji žele da idu na ispite nemaju organizaciju koja može da zastupa njihove interese.

 - Moram činjenično da kažem da sam iz službene evidencije Pravnog fakulteta dobio podatak da je pred januarski ispitni rok stiglo više od 8.000 prijava. Da se razumemo, to ne znači da je 8.000 studenata prijavilo ispite za januarski ispitni rok. Ali ako računamo da je svaki student mogao u proseku da prijavi jedan, dva ili tri ispita, to je sigurno oko 4.000 do 5.000 studenata koji su u ovom januarskom roku, koji se neće održati, želeli da polažu ispite. Sada se može postaviti pitanje gde su ti studenti, zašto se oni ne bune protiv odluka plenuma, tog neformalnog tela, koje, prema mojim saznanjima, broji među najviše 100 do 200 studenata. Zašto se ti studenti ne oglase, zašto nisu žešći u svojim pokušajima da se uspostavi normalni proces rada - pita Petrov.

Inicijalno, bilo je pet studentskih zahteva. Prvi se odnosio na objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu. Tražilo se i odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima, zatim da MUP podnese krivične prijave protiv onih koja su fizički napali studente, ali i da se odgovorni, ukoliko se nalaze na javnim funkcijama, razreše dužnosti. Tražilo se i povećanje izdvajanja za državne fakultete za 20 odsto. Studenti su, sa pištaljkama, 11. decembra došli na Andrićev venac pod prozor predsednika Republike dok je Aleksandar Vučić držao konferenciju za novinare. Ometali su je zvižducima.

Predsednik Aleksandar Vučić tada je na sto u Predsedništvu na Adrićevom vencu doneo osam registratora sa 195 različitih dokumenata.

 - I zato sam blagoizvoleo da ispunimo i taj najvažniji zahtev, koji je važan zbog istine, zbog činjenica, zbog svega onoga što predstoji i što je važno zarad pronalaženja onih koji moraju da podnesu odgovornost za 15 tragično preminulih - rekao je predsednik Vučić.

Predsednik nije adresa, dokumentaciju smo tražili od institucija, rekli su studenti nakon što su na sto u Predsedništvu na Andrićevom vencu stigli registratori s dokumentacijom o nadstrešnici. Ako ja nisam adresa, šta tražite kod mene, odgovorio je predsednik Republike.

"Studenti su mladi koje je lako oblikovati na ovaj ili onaj način"

 - Oni su puni emocija, velikih očekivanja, puni strasti. To treba usmeravati na pravi način. Bojim se da tu ima ozbiljnih naznaka da to nije tako - kaže Vladan Petrov.

Studenti u blokadi poručuju da institucije nisu ispunile njihove zahteve, ali ipak ovih dana konkretizuje te zahteve. Kada je reč o zahtevu koji se odnosi na odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestu, studenti u blokadi u konkretizaciji zahteva navode da „puštanje na slobodu iz pritvora ne garantuje da ta lica neće biti krivično gonjena“. Kada je reč o zahtevu da se identifikuju osobe koje su napadale studente, navode da se taj zahtev odnosi i na svako buduće lice koje bude fizički napalo studente ili profesore. Taj zahtev su proširili traželi odgovornost za još petnaestoro ljudi. Traže i krivične prijave i razrešenje dužnosti. Kada je reč o prvom zahtevu, objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu navode spisak dokumenata, koji, kažu, nisu objavljeni. Kažu i da su zahtev konkretizovali u saradnji sa kolegama sa tehničkih fakulteta i Udruženjem arhitekata Srbije. Predmet je u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu i suđenje još nije ni počelo. To je proces koji će trajati. Znači li to da će fakulteti onda godinama biti u blokadi dok se ne donese konačna presuda?

Originalni zahtev nije u tom smislu da se oni procesuiraju, ali to jeste pritisak na tužilaštvo i jeste neko dalje očekivanje, baš zato što ti procesi traju jako dugo, dodaje.

Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac je spremna da se u bilo kom momentu sastane sa predstavnicima studentskog protesta i da u razgovoru s njima predstavi sve odgovore na studentske zahteve sa detaljnim objašnjenjima. I time u potpunosti izađe u susret zahtevima studenata naše zemlje, ističe se u saopštenju Vrhovnog javnog tužilaštva u Beogradu. Međutim, kada su studenti protestovali ispred tužilaštva i dobili poziv da uđu u zgradu tužilaštva na pregovore, njihova delegacija nije ušla.

 - Ako od samog početka verujemo da nadležni organi ne rade svoj posao kako treba, ako vršimo na njih pritisak upravo sa tom polaznom tezom, ja mislim da treba biti zaista vrhunski profesionalac a raditi svoj posao u miru i kako treba - kaže profesor Petrov.

Profesor Petrov dodaje da je protestovanje na ulicama, trgovima i na sličnim mestima ustavom garantovano pravo svih punoletnih građana Srbije, toga treba da bude, to je takođe demokratija.

 - Međutim, ukoliko se to protestovanje svede na blokiranje glavnih institucija, a nesumnjivo je da su visokoobrazovne institucije, fakulteti, univerzitet jesu glavne i čvorišne institucije ove države. Ako su one blokirane tako da ne rade, ja ne mogu da verujem da je to način na koji se treba boriti za bolju budućnost - dodaje Petrov.

Profesorka Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka kaže da čak i kada je sa njima razgovarala oni su u početku mislili da njihovi zahtevi nisu politički, iako su oni očigledno politički usporeni ka vrhu države, objašnjava.

 - To mi govori da su oni želeli da nešto urade, da su tražili promene, ali da su se uglavnom priključili nečemu što je neko drugi smislio i osmislio. Čak nisu ni mogli da prozru da su to par ekselans politički zahtevi - kaže profesorka Mitrović.

Mogu da budem diplomatski odmeren i da kažem da postoje određeni profesori koji najintenzivnije podržavaju te proteste, kaže profesor Petrov.

 - Ali mislim da i javnost Srbije treba da zna da iza tih protesta logistički stoje profesori iz organizacije Proglas, zatim ima tu profesora iz nevladine organizacije Cepris i to je to neko tvrdo jezgro - kaže profesor Petrov.

A kakvi su zapravo studentski zahtevi, objašnjava Ela Zeković, studentkinja FPN-a.

 - Ja bih rekla da studentski protesti i blokade jesu politički, njihovi zahtevi jesu politički, ali oni nikako nisu stranački. To znači da su naši zahtevi autonomni, donosimo ih na plenumima i niko ne može na nas da utiče. Mi jesmo politički orijentisani jer želimo da budu ispunjeni, usmerili smo zahteve na državne strukture, ali iza nas ne stoje nikakve političke strukture - kaže Ela Zeković.

Krvave ruke postale su simbol protesta. Studenti kažu – to je poruka, vlast kaže – to je uvreda i neodgovorno ponašanje. Predsednik Aleksandar Vučić u emisiji „Četvrtkom u 9“ pitao je i da li je lepo kad odvedete dete da gleda „Krcka Oraščića“, a oni vam mašu onim krvavim rukama.

"Je l' to lepo?", pitao je predsednik Vučić.

Profesor Petrov kaže da ne vidi razloge da se na stepeništu Pravnog fakulteta, na njegovim zidovima, u hodnicima, isped čuvenog velikog amfiteatra 5 Radomira Lukića farbaju ili kače oznake, simboli krvavih ruku kojima tu apsolutno nije mesto.

 - Na Pravnom fakultetu, na fakultetima, na Univerzitetu mesto je samo onim simbolima koji su zvanični simboli Univerziteta. Nema mesta bilo kakvim simbolima koji imaju evidentne su i opštepoznate oznake određenog političkog angažovanja, bilo kakve političke zainteresovanosti, bilo kakvog političkog aktivizma, ili stranačkog - kaže profesor Petrov.

Protesti koje organizuju studenti postali su tema i van Srbije.

„Zapadne zemlje planiraju destabilizaciju unutrašnje situacije u Srbiji, koristeći mehanizme obojene revolucije, kaže portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Profesorka Dragana Mitrović, međutim, smatra da su sigurno nemiri jednim delom podržani sa Zapada.

„Naravno da je reč o destabilizaciji Srbije, da se koristi svaka slabost, društveni konflikt, da se Srbija destabilizuje, učini podložnom za strane zahteve, očekivanja i slično. Tako da čini mi se da ima značajne elemente obojne revolucije, a opet ima i značajni procenat iskrenog poziva građana da se partije na vlasti urazume i da oslušnu šta građani Srbije žele“, kaže Dragana Mitrović.

Kako bi ova kriza na fakultetima mogla da se razreši? Fakulet ima autonomiju, nećemo slati policiju na univerzitete, nekoliko puta su rekli predstavnici vlasti. Rešenje će morati da nađu naučno-nastavna veća.

Profesor Petrov kaže da, nažalost, jedan broj profesora nije bio prisutan na NNV. "Bilo je i onih koji su svojom argumentacijom pokazali da nisu toliko za odlaganje januarskog ispitnog roka iz razloga što zdušno podržavaju određene zahteve studenata, nego pre svega iz razloga bezbednosti na fakultetu, dodaje. Iz razloga što je potrebno smirivati strasti ako one postoje", objašnjava Petrov.

Dragana Mitrović kaže da se boji da država neće predugo moći da toleriše uzurpaciju fakulteta, zaustavljanje rada.

 - Krenuće tužbe onih koji plaćaju studiranje. Imamo i strane studente, imamo studente na Erazmus programu. Da li se njih tiču blokade, čini mi se ne. Krenuće tužbe onih koji su možda izgubili radno mesto, nisu mogli da polože i da završe fakultet, da dobiju mesto u domu ili slično. Mislim da država neće pre dugo moći da toleriše ovakvo stanje a ne bi ni trebalo. Niko nema pravo da uskraćuje studentima koji žele da studiraju mogućnost, da slušaju predavanja, da polažu ispite, da regularno nastavljaju studiranje - kaže profesorka Mitrović.

Ako je plenum proglasio početak blokada, ko bi mogao da proglasi njihov kraj? Zavisi li to od vlasti, studenata ili profesora?

Za studentne, jedino razrešenje je ispunjenje zahteva.

Dragana Mitrović dodaje da su studenti deca i na početku svog životnog puta, oni su izdržavana lica, njihova odgovornost je najmanja.

 - Mi koji radimo, profesori, oni koji su dekani, rektori, ljudi u ministarstvu imaju prevashodnu odgovornost da nađu načina da se ova situacija prevaziđe - kaže Dragana Mitrović.

Profesor Petrov kaže da je u prirodi čoveka, da nekada kada se suoči sa nekim enormno teškim situacijama da je prva reakcija ogromno nezadovoljstvo. 

-Zatim jedna vrsta blokiranja, blokiranja samog sebe, blokiranja možda i sopstvenog okruženja. Ali se onda posle nekog vremena javlja i faza otražnjenja u smislu potrebe da se razmišlja racionalnije, da se deluje proaktivno, aktivno, da se vrati svako svome poslu i da ga radi još bolje i sa svešću o većem stepenu individualne odgovornosti. Moja glavna poruka mojim studentima je da iz protesta izađu individualno jači, da se vrate svojim osnovnim obavezama i da gledaju kako će sutradan da učine Srbiju kroz institucije još boljom - kaže Petrov.

Srbija Danas/RTS