"Ми јесмо политички оријентисани и усмерили смо захтеве на државне структуре" Студенти признали шта је посреди блокада - Иза тога стоје професори из Прогласа и Цеприса
Како је секунда 1. новембра постала најтрагичнији моменат ове године? Шта је у хронологији догађаја од тог дана, студенте извело на улицу и увело у блокаде? До када ће блокада трајати и шта је разрешење ове ситуације?
Један секунд и то онај када је пала надсрешница на Железничкој станици у Новом Саду најтрагичнији је тренутак одлазеће 2024. године. Од 1. новембра до данас тема пада надстрешнице се са црне хронике прелила у политику и читаво друштво. У низу догађаја који су уследили важан датум је 21. новембар: тог дана Више јавно тужилашто у Новом Саду обавестило је јавност да је задржало једанаест особа, међу којима је био и бивши министар грађевинарства и инфраструктуре Горан Весић.
Али тог дана су студенти Филозофског и Факултета политичких наука у Београду прекинули наставу. У том тренутку, овај вид 15-минутног протеста још се није звао блокадом.
Ела Зековић, студенткиња Факултета политичких наука (ФПН) у Београду, за Око магазин говори зашто су студенти тог дана прекинули наставу.
- Препознали смо акцију "15 минута ћутања" и једноставно схватили да не можемо мирно да седимо на својим предавањима док остатак грађана излази на улице и одржава тих 15 минута ћутања у помен жртвама. И онда смо и сами одлучили да позовемо и професоре и своје колеге да се они придруже и да заправо заједно обележимо ту акцију.
Нису им се, међутим, придружили сви професори ФПН-а. Професорка Драгана Митровић својим потписом није подржала студенте у блокади. Како каже, тог дана је отишла да држи предавања и наишла на закључана врата факултета. На питање зашто није подржала студенте, одговара:
- Ретко потписујем туђе прогласе. Ако хоћу да демонстрирам неки став, способна сам да га индивидуално изнесем. Не сносим одговорност за нешто што је други написао. Против сам тога искуствено, против сам да се прекида настава, да се онемогућава студентима да слушају наставу, јер те изгубљене часове никада нећемо надокнадити. То показује искуство са демонстрација деведесетих и двехиљадитих година - каже професорка Митровић.
Факултете блокирају самоорганизовани студенти у блокади. Први је 25. новембра блокиран Факултет драмских уметности у Београду, четири дана касније блокирана је зграда Ректората Универзитета у Београду, а затим један по један факултет. Одлуке о блокадама донете су пленумом – сви студенти неког факултета могу да учествују у пленуму, услов је само да имају индекс факултета. Одлуке се доносе већином гласова. Закон о студентском организовању не познаје пленум као облик организовања, али за студенте у блокади пленум је пример непосредне демократије.
Пре неколико дана пофесор Правног факултета Владан Петров за дневни лист Политика у тексту "Аутономија универзитета и блокаде“ написао је да пленуми на којима је једногласно одлучено да се прекине настава нису гаранција исправности и квалитета једне одлуке. Јеногласност чак и кад је стварна није добра, написао је Петров. Каже да они студенти који желе да иду на испите немају организацију која може да заступа њихове интересе.
- Морам чињенично да кажем да сам из службене евиденције Правног факултета добио податак да је пред јануарски испитни рок стигло више од 8.000 пријава. Да се разумемо, то не значи да је 8.000 студената пријавило испите за јануарски испитни рок. Али ако рачунамо да је сваки студент могао у просеку да пријави један, два или три испита, то је сигурно око 4.000 до 5.000 студената који су у овом јануарском року, који се неће одржати, желели да полажу испите. Сада се може поставити питање где су ти студенти, зашто се они не буне против одлука пленума, тог неформалног тела, које, према мојим сазнањима, броји међу највише 100 до 200 студената. Зашто се ти студенти не огласе, зашто нису жешћи у својим покушајима да се успостави нормални процес рада - пита Петров.
Иницијално, било је пет студентских захтева. Први се односио на објављивање комплетне документације о реконструкцији железничке станице у Новом Саду. Тражило се и одбацивање оптужби против ухапшених и приведених на протестима, затим да МУП поднесе кривичне пријаве против оних која су физички напали студенте, али и да се одговорни, уколико се налазе на јавним функцијама, разреше дужности. Тражило се и повећање издвајања за државне факултете за 20 одсто. Студенти су, са пиштаљкама, 11. децембра дошли на Андрићев венац под прозор председника Републике док је Александар Вучић држао конференцију за новинаре. Ометали су је звиждуцима.
Председник Александар Вучић тада је на сто у Председништву на Адрићевом венцу донео осам регистратора са 195 различитих докумената.
- И зато сам благоизволео да испунимо и тај најважнији захтев, који је важан због истине, због чињеница, због свега онога што предстоји и што је важно зарад проналажења оних који морају да поднесу одговорност за 15 трагично преминулих - рекао је председник Вучић.
Председник није адреса, документацију смо тражили од институција, рекли су студенти након што су на сто у Председништву на Андрићевом венцу стигли регистратори с документацијом о надстрешници. Ако ја нисам адреса, шта тражите код мене, одговорио је председник Републике.
"Студенти су млади које је лако обликовати на овај или онај начин"
- Они су пуни емоција, великих очекивања, пуни страсти. То треба усмеравати на прави начин. Бојим се да ту има озбиљних назнака да то није тако - каже Владан Петров.
Студенти у блокади поручују да институције нису испуниле њихове захтеве, али ипак ових дана конкретизује те захтеве. Када је реч о захтеву који се односи на одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената на протесту, студенти у блокади у конкретизацији захтева наводе да „пуштање на слободу из притвора не гарантује да та лица неће бити кривично гоњена“. Када је реч о захтеву да се идентификују особе које су нападале студенте, наводе да се тај захтев односи и на свако будуће лице које буде физички напало студенте или професоре. Тај захтев су проширили тражели одговорност за још петнаесторо људи. Траже и кривичне пријаве и разрешење дужности. Када је реч о првом захтеву, објављивање документације о реконструкцији железничке станице у Новом Саду наводе списак докумената, који, кажу, нису објављени. Кажу и да су захтев конкретизовали у сарадњи са колегама са техничких факултета и Удружењем архитеката Србије. Предмет је у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду и суђење још није ни почело. То је процес који ће трајати. Значи ли то да ће факултети онда годинама бити у блокади док се не донесе коначна пресуда?
Оригинални захтев није у том смислу да се они процесуирају, али то јесте притисак на тужилаштво и јесте неко даље очекивање, баш зато што ти процеси трају јако дуго, додаје.
Врховни јавни тужилац Загорка Доловац је спремна да се у било ком моменту састане са представницима студентског протеста и да у разговору с њима представи све одговоре на студентске захтеве са детаљним објашњењима. И тиме у потпуности изађе у сусрет захтевима студената наше земље, истиче се у саопштењу Врховног јавног тужилаштва у Београду. Међутим, када су студенти протестовали испред тужилаштва и добили позив да уђу у зграду тужилаштва на преговоре, њихова делегација није ушла.
- Ако од самог почетка верујемо да надлежни органи не раде свој посао како треба, ако вршимо на њих притисак управо са том полазном тезом, ја мислим да треба бити заиста врхунски професионалац а радити свој посао у миру и како треба - каже професор Петров.
Професор Петров додаје да је протестовање на улицама, трговима и на сличним местима уставом гарантовано право свих пунолетних грађана Србије, тога треба да буде, то је такође демократија.
- Међутим, уколико се то протестовање сведе на блокирање главних институција, а несумњиво је да су високообразовне институције, факултети, универзитет јесу главне и чворишне институције ове државе. Ако су оне блокиране тако да не раде, ја не могу да верујем да је то начин на који се треба борити за бољу будућност - додаје Петров.
Професорка Драгана Митровић са Факултета политичких наука каже да чак и када је са њима разговарала они су у почетку мислили да њихови захтеви нису политички, иако су они очигледно политички успорени ка врху државе, објашњава.
- То ми говори да су они желели да нешто ураде, да су тражили промене, али да су се углавном прикључили нечему што је неко други смислио и осмислио. Чак нису ни могли да прозру да су то пар екселанс политички захтеви - каже професорка Митровић.
Могу да будем дипломатски одмерен и да кажем да постоје одређени професори који најинтензивније подржавају те протесте, каже професор Петров.
- Али мислим да и јавност Србије треба да зна да иза тих протеста логистички стоје професори из организације Проглас, затим има ту професора из невладине организације Цеприс и то је то неко тврдо језгро - каже професор Петров.
А какви су заправо студентски захтеви, објашњава Ела Зековић, студенткиња ФПН-а.
- Ја бих рекла да студентски протести и блокаде јесу политички, њихови захтеви јесу политички, али они никако нису страначки. То значи да су наши захтеви аутономни, доносимо их на пленумима и нико не може на нас да утиче. Ми јесмо политички оријентисани јер желимо да буду испуњени, усмерили смо захтеве на државне структуре, али иза нас не стоје никакве политичке структуре - каже Ела Зековић.
Крваве руке постале су симбол протеста. Студенти кажу – то је порука, власт каже – то је увреда и неодговорно понашање. Председник Александар Вучић у емисији „Четвртком у 9“ питао је и да ли је лепо кад одведете дете да гледа „Крцка Орашчића“, а они вам машу оним крвавим рукама.
"Је л' то лепо?", питао је председник Вучић.
Професор Петров каже да не види разлоге да се на степеништу Правног факултета, на његовим зидовима, у ходницима, испед чувеног великог амфитеатра 5 Радомира Лукића фарбају или каче ознаке, симболи крвавих руку којима ту апсолутно није место.
- На Правном факултету, на факултетима, на Универзитету место је само оним симболима који су званични симболи Универзитета. Нема места било каквим симболима који имају евидентне су и општепознате ознаке одређеног политичког ангажовања, било какве политичке заинтересованости, било каквог политичког активизма, или страначког - каже професор Петров.
Протести које организују студенти постали су тема и ван Србије.
„Западне земље планирају дестабилизацију унутрашње ситуације у Србији, користећи механизме обојене револуције, каже портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Професорка Драгана Митровић, међутим, сматра да су сигурно немири једним делом подржани са Запада.
„Наравно да је реч о дестабилизацији Србије, да се користи свака слабост, друштвени конфликт, да се Србија дестабилизује, учини подложном за стране захтеве, очекивања и слично. Тако да чини ми се да има значајне елементе обојне револуције, а опет има и значајни проценат искреног позива грађана да се партије на власти уразуме и да ослушну шта грађани Србије желе“, каже Драгана Митровић.
Како би ова криза на факултетима могла да се разреши? Факулет има аутономију, нећемо слати полицију на универзитете, неколико пута су рекли представници власти. Решење ће морати да нађу научно-наставна већа.
Професор Петров каже да, нажалост, један број професора није био присутан на NNV. "Било је и оних који су својом аргументацијом показали да нису толико за одлагање јануарског испитног рока из разлога што здушно подржавају одређене захтеве студената, него пре свега из разлога безбедности на факултету, додаје. Из разлога што је потребно смиривати страсти ако оне постоје", објашњава Петров.
Драгана Митровић каже да се боји да држава неће предуго моћи да толерише узурпацију факултета, заустављање рада.
- Кренуће тужбе оних који плаћају студирање. Имамо и стране студенте, имамо студенте на Еразмус програму. Да ли се њих тичу блокаде, чини ми се не. Кренуће тужбе оних који су можда изгубили радно место, нису могли да положе и да заврше факултет, да добију место у дому или слично. Мислим да држава неће пре дуго моћи да толерише овакво стање а не би ни требало. Нико нема право да ускраћује студентима који желе да студирају могућност, да слушају предавања, да полажу испите, да регуларно настављају студирање - каже професорка Митровић.
Ако је пленум прогласио почетак блокада, ко би могао да прогласи њихов крај? Зависи ли то од власти, студената или професора?
За студентне, једино разрешење је испуњење захтева.
Драгана Митровић додаје да су студенти деца и на почетку свог животног пута, они су издржавана лица, њихова одговорност је најмања.
- Ми који радимо, професори, они који су декани, ректори, људи у министарству имају превасходну одговорност да нађу начина да се ова ситуација превазиђе - каже Драгана Митровић.
Професор Петров каже да је у природи човека, да некада када се суочи са неким енормно тешким ситуацијама да је прва реакција огромно незадовољство.
-Затим једна врста блокирања, блокирања самог себе, блокирања можда и сопственог окружења. Али се онда после неког времена јавља и фаза отражњења у смислу потребе да се размишља рационалније, да се делује проактивно, активно, да се врати свако своме послу и да га ради још боље и са свешћу о већем степену индивидуалне одговорности. Моја главна порука мојим студентима је да из протеста изађу индивидуално јачи, да се врате својим основним обавезама и да гледају како ће сутрадан да учине Србију кроз институције још бољом - каже Петров.
Србија Данас/РТС