Miloševiću iza leđa? Stanišić 8 godina bio glavni čovek CIA u Beogradu

Za vreme tajnih sastanaka po jahtama i sigurnim kućama, Stanišić je sa svojim kolegom, agentom CIA Vilijamom Lofgrenom podelio detalje o tome kako iznutra funkcioniše Miloševićev režim. On je obezbedio informacije o lokacijama na kojima se nalaze oteti NATO vojnici u Bosni, pomagao je operativcima CIA u potragama za masovnim grobnicama, kao i Agenciji da uspostavi mrežu tajnih baza u Bosni.

Po noći kada su travnjaci prazni, a ulične svetiljke duž pešačkih staza jedini izvor svetla, Topčiderski park je savršeno mesto za špijunski randevu. Upravo je ovde 1992. godine, dok se bivša Jugoslavija lomila u etničkom nasilju, agent CIA na jednoj od pešačkih staza pružio ruku srpskom obaveštajcu. Jovica Stanišić je imao hladan pogled i zastrašujuću reputaciju. Bio je šef obaveštajnih službi srpskog predsednika Slobodana Miloševića, a mnogi su ga smatrali mastermajndom režima koji je svetu darovao novi, zastrašujući termin “etničko čišćenje”. Ovako počinje tekst uglednog američkog novinara Grega Milera, objavljen 2009. godine u “Los Anđeles tajmsu”. U središtu Milerovog teksta je bivši šef srpske Državne bezbednosti Jovica Stanišić, opisan iz sasvim drugog ugla, iz ugla ključnog čoveka CIA u Srbiji!

(…) Agentu CIA Vilijamu Lofgrenu trebala je pomoć. CIA je bila slepa nakon što se Jugoslavija raspala u civilnom ratu. U to vreme rat je počeo u Bosni i Hercegovini. Miloševića su posmatrali kao opasnost po evropsku bezbednost, a CIA je bila očajna da dobije bilo kakve informacije iznutra. I tako su u toj ponoćnoj šetnji dva špijuna isklesala neraskidivu vezu koja je do dan-danas ostala tajna: osam godina Stanišić je bio glavni čovek CIA u Beogradu.

Za vreme tajnih sastanaka po jahtama i sigurnim kućama, pored reke Save, podelio je sa svojim kolegom detalje o tome kako iznutra funkcioniše Miloševićev režim. On je obezbedio informacije o lokacijama na kojima se nalaze oteti NATO vojnici u Bosni, pomagao je operativcima CIA u potragama za masovnim grobnicama i pomogao je agenciji da uspostavi mrežu tajnih baza u Bosni.

CIA je Tribunalu podnela tajni dokument u kome su pobrojane sve Stanišićeve zasluge, kao neka vrsta potvrde njegove uloge

U isto vreme, Stanišić je za Miloševića organizovao odrede smrti koji su sprovodili genocidnu kampanju, odnosno tako tvrde tužioci Tribunala u Hagu koji je osnovan od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1993. godine, da sudi onima koji su odgovorni za kršenje ljudskih prava u ratovima na Balkanu.

Sada kada se suočava sa procesom u Hagu koji ga može poslati u doživotni zatvor, Stanišić je odlučio da traži od svojih američkih saveznika da mu vrate uslugu, i tako se dogodio jedan nesvakidašnji i redak potez. CIA je Tribunalu podnela tajni dokument u kome su pobrojane sve Stanišićeve zasluge kao neka vrsta potvrde njegove uloge. Dokument je ostao zapečaćen, ali su nama naši izvori popisali njegov sadržaj.
Bivši agent CIA Lofgren, koji je sada u penziji, rekao je da je Agencija načinila ovaj dokument da pokaže “kako je ova, navodno zla osoba u stvari napravila mnogo dobrih stvari”. Lofgren ne želi da opovrgne tvrdnje iz optužnice protiv Stanišića. “Ako ostavimo optužnicu po strani, postoje stvari koje je ovaj čovek uradio a koje su u velikoj meri pomogle da se okončaju neprijateljstva i da se uspostavi mir u Bosni.”.

Putem svog advokata, Stanišić je odbio da komentariše citirajući da je Tribunal zabranio komunikaciju sa medijima. Naravno, Stanišić se izjasnio da nije kriv, da nije imao nikakvu ulogu u nastanku odreda smrti, pa da čak i nije bio svestan zločina koje su oni počinili. Ovaj napor CIA doveo ih je u neuobičajenu poziciju da postanu neka vrsta svedoka o karakteru čoveka optuženog za ratne zločine. Agencija je odbila da komentariše ovaj dokument. Pošto je sadržaj pisma poverljiv, sud je pomenuti dokument razmatrao na zatvorenoj sednici. Sudski zvaničnici tvrde da je još uvek nejasno da li će ovaj dokument uopšte biti od bilo kakvog značaja u Stanišićevoj odbrani, ili je on “uveden u igru” da bi se u slučaju eventualne osuđujuće presude dobila neka manja kazna.

Dag Smit, šef stanice CIA u Bosni, rekao je da je Stanišić intenzivno ogovarao Miloševića: “Stalno je pričao kako je on užasan, neiskren i pokvaren”

Ovaj tekst je napisan na bazi desetina intervjua sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima SAD, srpskih obaveštajnih agencija, kao i dokumentacije do koje smo došli. Među njima su i neki zvanični dosijei srpske obaveštajne službe i jedan članak od sedam kucanih stranica koje je Stanišić napisao dok je bio u pritvoru u Hagu i koji svedoči o tom krvavom periodu. U njemu Stanišić sebe opisuje kao čoveka koji je tražio način da “upristoji” Miloševića, i koji je blisko sarađivao sa CIA da bi zajedničkim snagama zauzdali krizu.

“Institucionalizovao sam saradnju sa američkom obaveštajnom zajednicom uprkos opštepoznatim lošim odnosima naše dve zemlje”, pisao je Stanišić. Ova saradnja, prema njegovom mišljenju, u značajnoj meri doprinela je deeskalaciji konflikta.

Glavni tužilac Dermot Grum kaže da Stanišićeva pomoć CIA i suprotstavljanje Miloševiću samo potvrđuju moć koju je Stanišić imao. U svojoj prvoj izjavi pred sudom, Grum je rekao da je Stanišićeva moć da sačuva živote istovremeno ista ona moć koja je mogla i koja je oduzimala živote.

Beograd još nosi ožiljke rata, bombardovane zgrade rasute su širom srpske prestonice, uključujući i ugljenisanu betonsku konstrukciju u Ulici kneza Miloša, gde se nekada nalazilo sedište srpske Državne bezbednosti. Stanišić je nekada sedeo u kancelariji na uglu, na poslednjem spratu. Na vrhuncu je zapovedao više od dve hiljade ljudi. Nosio je tamna odela i sunčane naočare, kao pravi balkanski Džejms Bond. Nadimak mu je bio Ledeni. Stanišić je stupio u jugoslovensku službu 1965. godine, kada je zemljom vladao Josip Broz Tito. Nikada nije pokazivao sklonost ni prema jednoj ideologiji, čak ni prema nacionalizmu, ali je imao redak dar za špijunažu.

“Stanišić nije bio običan obaveštajac”, kaže Dobrica Ćosić, pisac i bivši disident koji je bio predsednik Srbije 1992. i 1993. “On je bio intelektualac, a ne tvrdi policajac. Bio je obrazovan i vešt, i znao je kako se organizuje tajna služba.”

Opširnije čitajte u štampanom izdanju Ekspresa, koji je na kioscima svakog petka