Милошевићу иза леђа? Станишић 8 година био главни човек ЦИА у Београду
ЦИА је Трибуналу поднела тајни документ у коме су побројане све Станишићеве заслуге, као нека врста потврде његове улоге
За време тајних састанака по јахтама и сигурним кућама, Станишић је са својим колегом, агентом ЦИА Вилијамом Лофгреном поделио детаље о томе како изнутра функционише Милошевићев режим. Он је обезбедио информације о локацијама на којима се налазе отети НАТО војници у Босни, помагао је оперативцима ЦИА у потрагама за масовним гробницама, као и Агенцији да успостави мрежу тајних база у Босни.
Прочитајте и:
По ноћи када су травњаци празни, а уличне светиљке дуж пешачких стаза једини извор светла, Топчидерски парк је савршено место за шпијунски рандеву. Управо је овде 1992. године, док се бивша Југославија ломила у етничком насиљу, агент ЦИА на једној од пешачких стаза пружио руку српском обавештајцу. Јовица Станишић је имао хладан поглед и застрашујућу репутацију. Био је шеф обавештајних служби српског председника Слободана Милошевића, а многи су га сматрали мастермајндом режима који је свету даровао нови, застрашујући термин “етничко чишћење”. Овако почиње текст угледног америчког новинара Грега Милера, објављен 2009. године у “Лос Анђелес тајмсу”. У средишту Милеровог текста је бивши шеф српске Државне безбедности Јовица Станишић, описан из сасвим другог угла, из угла кључног човека ЦИА у Србији!
(…) Агенту ЦИА Вилијаму Лофгрену требала је помоћ. ЦИА је била слепа након што се Југославија распала у цивилном рату. У то време рат је почео у Босни и Херцеговини. Милошевића су посматрали као опасност по европску безбедност, а ЦИА је била очајна да добије било какве информације изнутра. И тако су у тој поноћној шетњи два шпијуна исклесала нераскидиву везу која је до дан-данас остала тајна: осам година Станишић је био главни човек ЦИА у Београду.
За време тајних састанака по јахтама и сигурним кућама, поред реке Саве, поделио је са својим колегом детаље о томе како изнутра функционише Милошевићев режим. Он је обезбедио информације о локацијама на којима се налазе отети НАТО војници у Босни, помагао је оперативцима ЦИА у потрагама за масовним гробницама и помогао је агенцији да успостави мрежу тајних база у Босни.
ЦИА је Трибуналу поднела тајни документ у коме су побројане све Станишићеве заслуге, као нека врста потврде његове улоге
У исто време, Станишић је за Милошевића организовао одреде смрти који су спроводили геноцидну кампању, односно тако тврде тужиоци Трибунала у Хагу који је основан од стране Савета безбедности Уједињених нација 1993. године, да суди онима који су одговорни за кршење људских права у ратовима на Балкану.
Сада када се суочава са процесом у Хагу који га може послати у доживотни затвор, Станишић је одлучио да тражи од својих америчких савезника да му врате услугу, и тако се догодио један несвакидашњи и редак потез. ЦИА је Трибуналу поднела тајни документ у коме су побројане све Станишићеве заслуге као нека врста потврде његове улоге. Документ је остао запечаћен, али су нама наши извори пописали његов садржај.
Бивши агент ЦИА Лофгрен, који је сада у пензији, рекао је да је Агенција начинила овај документ да покаже “како је ова, наводно зла особа у ствари направила много добрих ствари”. Лофгрен не жели да оповргне тврдње из оптужнице против Станишића. “Ако оставимо оптужницу по страни, постоје ствари које је овај човек урадио а које су у великој мери помогле да се окончају непријатељства и да се успостави мир у Босни.”.
Путем свог адвоката, Станишић је одбио да коментарише цитирајући да је Трибунал забранио комуникацију са медијима. Наравно, Станишић се изјаснио да није крив, да није имао никакву улогу у настанку одреда смрти, па да чак и није био свестан злочина које су они починили. Овај напор ЦИА довео их је у неуобичајену позицију да постану нека врста сведока о карактеру човека оптуженог за ратне злочине. Агенција је одбила да коментарише овај документ. Пошто је садржај писма поверљив, суд је поменути документ разматрао на затвореној седници. Судски званичници тврде да је још увек нејасно да ли ће овај документ уопште бити од било каквог значаја у Станишићевој одбрани, или је он “уведен у игру” да би се у случају евентуалне осуђујуће пресуде добила нека мања казна.
Даг Смит, шеф станице ЦИА у Босни, рекао је да је Станишић интензивно оговарао Милошевића: “Стално је причао како је он ужасан, неискрен и покварен”
Овај текст је написан на бази десетина интервјуа са садашњим и бившим званичницима САД, српских обавештајних агенција, као и документације до које смо дошли. Међу њима су и неки званични досијеи српске обавештајне службе и један чланак од седам куцаних страница које је Станишић написао док је био у притвору у Хагу и који сведочи о том крвавом периоду. У њему Станишић себе описује као човека који је тражио начин да “упристоји” Милошевића, и који је блиско сарађивао са ЦИА да би заједничким снагама зауздали кризу.
“Институционализовао сам сарадњу са америчком обавештајном заједницом упркос општепознатим лошим односима наше две земље”, писао је Станишић. Ова сарадња, према његовом мишљењу, у значајној мери допринела је деескалацији конфликта.
Главни тужилац Дермот Грум каже да Станишићева помоћ ЦИА и супротстављање Милошевићу само потврђују моћ коју је Станишић имао. У својој првој изјави пред судом, Грум је рекао да је Станишићева моћ да сачува животе истовремено иста она моћ која је могла и која је одузимала животе.
Београд још носи ожиљке рата, бомбардоване зграде расуте су широм српске престонице, укључујући и угљенисану бетонску конструкцију у Улици кнеза Милоша, где се некада налазило седиште српске Државне безбедности. Станишић је некада седео у канцеларији на углу, на последњем спрату. На врхунцу је заповедао више од две хиљаде људи. Носио је тамна одела и сунчане наочаре, као прави балкански Џејмс Бонд. Надимак му је био Ледени. Станишић је ступио у југословенску службу 1965. године, када је земљом владао Јосип Броз Тито. Никада није показивао склоност ни према једној идеологији, чак ни према национализму, али је имао редак дар за шпијунажу.
“Станишић није био обичан обавештајац”, каже Добрица Ћосић, писац и бивши дисидент који је био председник Србије 1992. и 1993. “Он је био интелектуалац, а не тврди полицајац. Био је образован и вешт, и знао је како се организује тајна служба.”
Опширније читајте у штампаном издању Експреса, који је на киосцима сваког петка