Ministarka pravde: "Zaokružimo DA na referendumu, jer je jačanje vladavine prava izbor građana Srbije"
Važećim Ustavom višestruko su oslabljena ustavna jemstva sudijske nezavisnosti
Promenama Ustava u delu o pravosuđu pristupilo se nakon niza kritika upućenih od strane stručne javnosti i akademske zajednice, počev od zamerki da ustavni tekst obiluje spornim rešenjima koja omogućavaju preterani uticaj zakonodavne vlasti na pravosuđe, a samim tim i njegovu politizaciju, ističe ministarka pravde Maja Popović u autorskom tekstu za "Novosti".
AMBASADOR SRBIJE U AUSTRIJI: "Referendum šansa za prekrentnicu u pravosuđu"
VUČIĆ SE SASTAO SA DODIKOM: Bitne teme na stolu - trenutna situacija u BiH i RS, kao i sankcije kojima preti EU
PREDSEDNIK SRBIJE DANAS SA DODIKOM I PREDSTAVNICIMA SRBA SA KiM: Važni razgovori u Beogradu
Naime, važećim Ustavom višestruko su oslabljena ustavna jemstva sudijske nezavisnosti.
- To je pre svega učinjeno propisivanjem probnog trogodišnjeg mandata za sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ali i poveravanjem njihovog izbora Narodnoj skupštini. Ova rešenja praćena su i dekonstitucionalizacijom uređivanja postupka, osnova i razloga za prestanak sudijske funkcije, kao i razloga za razrešenje dužnosti predsednika suda, ali i nedovoljno preciznim odredbama o nepremestivosti sudija. S druge strane, određenje Visokog saveta sudstva kao nezavisnog i samostalnog organa koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost sudova i sudija svedeno je na proklamaciju imajući u vidu da je izbor njegovih članova iz reda sudija i uglednih i istaknutih pravnika takođe poveren Narodnoj skupštini.
- Nezadovoljavajuća su i ustavna jemstva samostalnosti javnog tužilaštva. Kao i u slučaju sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju na javnotužilačku funkciju bira Narodna skupština, na probni period u trajanju od tri godine. Mogućnost za politizaciju javnog tužilaštva produbljena je u slučaju izbora javnih tužilaca, imajući u vidu da u procesu njihovog izbora učestvuju predstavnici ne samo zakonodavne, već i izvršne vlasti, oličene u Vladi, čiji se članovi biraju prevashodno po političkim merilima.
- Promeni Ustava pristupilo se radi otklanjanja navedenih nedostataka. Od samog početka se insistiralo na dijalogu i kompromisu između politike, nauke i struke, što je ključna karakteristika ovog procesa i presudni činilac izrade kvalitetnog teksta Akta o promeni Ustava. Primarni cilj ovih promena - koje podrazumevaju isključenje učešća politike u izboru sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca - predstavlja jačanje vladavine prava, kao najviše ustavne vrednosti. Ovaj cilj postiže se povećanjem nezavisnosti sudija i samostalnosti javnih tužilaca, ali i obezbeđivanjem njihove veće nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti.
- Emancipacija sudstva, kao nezavisne grane vlasti, postiže se promenom mehanizma za predlaganje i izbor sudija i predsednika sudova, koje prema novom rešenju bira Visoki savet sudstva. Nezavisnost ovog tela, koje čine predstavnici struke, garantovana je načinom izbora njegovih članova, a proširenjem nadležnosti u potpunosti se afirmiše primarna funkcija koju ima i cilj zbog kog je osnovan - obezbeđivanje i jemčenje nezavisnosti sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika. Stalnost sudijske funkcije, kao jedna od komponenti nezavisnosti sudija, obezbeđena je ukidanjem probnog mandata, preciziranjem u Ustavu uslova pod kojima sudija može biti trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud, kao i konstitucionalizacijom razloga za prestanak sudijske funkcije.
- Jačanje samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva i javnih tužilaca ostvarena je promenom načina njihovog izbora i izbora članova Visokog saveta tužilaštva, kao i jačanjem njegovih kapaciteta i proširivanjem nadležnosti. U ovom organu, čija je osnovna funkcija upravo zaštita samostalnosti javnog tužilaštva, dominantan uticaj imaće struka. Visoki savet tužilaštva, uspostavljen umesto Državnog veća tužilaca, biraće glavne javne tužioce, kako će se ubuduće zvati sadašnji javni tužioci, i javne tužioce, kako će se ubuduće zvati sadašnji zamenici javnih tužilaca.Time se znatno slabi uticaj političkih vlastina javno tužilaštvo i omogućava da javnotužilačku funkciju obavljaju lica izabrana na osnovu stručnih, a ne političkih kriterijuma. Stalnost javnotužilačke funkcije biće obezbeđena i ukidanjem trogodišnjeg probnog mandata, a unapređenje položaja i organizacije javnog tužilaštva proširivanjem kruga nosilaca javnotužilačke funkcije. To će, pored vrhovnog javnog tužioca, biti i glavni javni tužioci i javni tužioci.
- Mi smo svakom segmentu ovih promena Ustava odgovorno pristupili. Neophodno je naglasiti da iz odredaba Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava nedvosmisleno proističe da ova vlast neće ponoviti katastrofalan reizbor sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, kao i njihovih zamenika, jer smo imali prilike da se uverimo kako je on izgledao 2009. i 2010. To je bio najveći udar na stalnost sudijske i javnotužilačke funkcije, a sproveden je bez jasnih kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti sudija i javnih tužilaca, kao i bez pravilnog vrednovanja njihovog rada.
- Neophodno je znati i da promene Ustava nemaju veze sa promenom preambule i Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija ostaje njen sastani deo. Takođe, promene Ustava i donošenje Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi nemaju nikakve veze sa radom kompanije Rio Tinto, niti sa uskraćivanjem ljudskih prava. Svako dovođenje u vezu kompanije Rio Tinto sa promenama Ustava i donošenjem Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi predstavlja pokušaj obmanjivanja javnosti zarad prikupljanja jeftinih političkih poena.
- Zato podržimo Akt o promeni Ustava i zaokružimo DA na referendumu 16. januara, jer je jačanje vladavine prava naš izbor i izbor građana Srbije. Nama će ove promene doneti najviše: samostalnije javno tužilaštvo i nezavisnije sudstvo koje će omogućiti građanima brže i jeftinije ostvarivanje i zaštitu prava pred sudovima, suđenje u razumnom roku, veću pravnu sigurnost, a što će posledično dovesti do povećanja stranih investicija i životnog standarda naših građana. Pravosuđe u Srbiji nalazi se na prekretnici i promenama Ustava utiremo put njegovoj modernizaciji i efikasnosti, ali i većoj odgovornosti sudija i javnih tužilaca.
