Министарка правде: "Заокружимо ДА на референдуму, јер је јачање владавине права избор грађана Србије"
Важећим Уставом вишеструко су ослабљена уставна јемства судијске независности
Променама Устава у делу о правосуђу приступило се након низа критика упућених од стране стручне јавности и академске заједнице, почев од замерки да уставни текст обилује спорним решењима која омогућавају претерани утицај законодавне власти на правосуђе, а самим тим и његову политизацију, истиче министарка правде Маја Поповић у ауторском тексту за "Новости".
АМБАСАДОР СРБИЈЕ У АУСТРИЈИ: "Референдум шанса за прекрентницу у правосуђу"
ВУЧИЋ СЕ САСТАО СА ДОДИКОМ: Битне теме на столу - тренутна ситуација у БиХ и РС, као и санкције којима прети ЕУ
ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ ДАНАС СА ДОДИКОМ И ПРЕДСТАВНИЦИМА СРБА СА КиМ: Важни разговори у Београду
Наиме, важећим Уставом вишеструко су ослабљена уставна јемства судијске независности.
- То је пре свега учињено прописивањем пробног трогодишњег мандата за судије које се први пут бирају на судијску функцију, али и поверавањем њиховог избора Народној скупштини. Ова решења праћена су и деконституционализацијом уређивања поступка, основа и разлога за престанак судијске функције, као и разлога за разрешење дужности председника суда, али и недовољно прецизним одредбама о непреместивости судија. С друге стране, одређење Високог савета судства као независног и самосталног органа који обезбеђује и гарантује независност судова и судија сведено је на прокламацију имајући у виду да је избор његових чланова из реда судија и угледних и истакнутих правника такође поверен Народној скупштини.
- Незадовољавајућа су и уставна јемства самосталности јавног тужилаштва. Као и у случају судија које се први пут бирају на судијску функцију, заменике јавних тужилаца који се први пут бирају на јавнотужилачку функцију бира Народна скупштина, на пробни период у трајању од три године. Могућност за политизацију јавног тужилаштва продубљена је у случају избора јавних тужилаца, имајући у виду да у процесу њиховог избора учествују представници не само законодавне, већ и извршне власти, оличене у Влади, чији се чланови бирају превасходно по политичким мерилима.
- Промени Устава приступило се ради отклањања наведених недостатака. Од самог почетка се инсистирало на дијалогу и компромису између политике, науке и струке, што је кључна карактеристика овог процеса и пресудни чинилац израде квалитетног текста Акта о промени Устава. Примарни циљ ових промена - које подразумевају искључење учешћа политике у избору судија, председника судова и јавних тужилаца - представља јачање владавине права, као највише уставне вредности. Овај циљ постиже се повећањем независности судија и самосталности јавних тужилаца, али и обезбеђивањем њихове веће непристрасности, стручности, одговорности и ефикасности.
- Еманципација судства, као независне гране власти, постиже се променом механизма за предлагање и избор судија и председника судова, које према новом решењу бира Високи савет судства. Независност овог тела, које чине представници струке, гарантована је начином избора његових чланова, а проширењем надлежности у потпуности се афирмише примарна функција коју има и циљ због ког је основан - обезбеђивање и јемчење независности судова, судија, председника судова и судија поротника. Сталност судијске функције, као једна од компоненти независности судија, обезбеђена је укидањем пробног мандата, прецизирањем у Уставу услова под којима судија може бити трајно премештен или привремено упућен у други суд, као и конституционализацијом разлога за престанак судијске функције.
- Јачање самосталности и одговорности јавног тужилаштва и јавних тужилаца остварена је променом начина њиховог избора и избора чланова Високог савета тужилаштва, као и јачањем његових капацитета и проширивањем надлежности. У овом органу, чија је основна функција управо заштита самосталности јавног тужилаштва, доминантан утицај имаће струка. Високи савет тужилаштва, успостављен уместо Државног већа тужилаца, бираће главне јавне тужиоце, како ће се убудуће звати садашњи јавни тужиоци, и јавне тужиоце, како ће се убудуће звати садашњи заменици јавних тужилаца.Тиме се знатно слаби утицај политичких властина јавно тужилаштво и омогућава да јавнотужилачку функцију обављају лица изабрана на основу стручних, а не политичких критеријума. Сталност јавнотужилачке функције биће обезбеђена и укидањем трогодишњег пробног мандата, а унапређење положаја и организације јавног тужилаштва проширивањем круга носилаца јавнотужилачке функције. То ће, поред врховног јавног тужиоца, бити и главни јавни тужиоци и јавни тужиоци.
- Ми смо сваком сегменту ових промена Устава одговорно приступили. Неопходно је нагласити да из одредаба Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава недвосмислено проистиче да ова власт неће поновити катастрофалан реизбор судија, председника судова, јавних тужилаца, као и њихових заменика, јер смо имали прилике да се уверимо како је он изгледао 2009. и 2010. То је био највећи удар на сталност судијске и јавнотужилачке функције, а спроведен је без јасних критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности судија и јавних тужилаца, као и без правилног вредновања њиховог рада.
- Неопходно је знати и да промене Устава немају везе са променом преамбуле и Аутономна Покрајина Косово и Метохија остаје њен састани део. Такође, промене Устава и доношење Закона о референдуму и народној иницијативи немају никакве везе са радом компаније Рио Тинто, нити са ускраћивањем људских права. Свако довођење у везу компаније Рио Тинто са променама Устава и доношењем Закона о референдуму и народној иницијативи представља покушај обмањивања јавности зарад прикупљања јефтиних политичких поена.
- Зато подржимо Акт о промени Устава и заокружимо ДА на референдуму 16. јануара, јер је јачање владавине права наш избор и избор грађана Србије. Нама ће ове промене донети највише: самосталније јавно тужилаштво и независније судство које ће омогућити грађанима брже и јефтиније остваривање и заштиту права пред судовима, суђење у разумном року, већу правну сигурност, а што ће последично довести до повећања страних инвестиција и животног стандарда наших грађана. Правосуђе у Србији налази се на прекретници и променама Устава утиремо пут његовој модернизацији и ефикасности, али и већој одговорности судија и јавних тужилаца.
