OD OČAJA DO SJAJA! Kako je za svega nekoliko godina marljivog rada došlo do preporoda srpskog rudarstva i energetike

Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja širok spektar poslova državne uprave u vezi s rudarstvom i energetikom. U vezi s rudarstvom, ministarstvo se bavi strategijom i politikom razvoja rudarstva, izradom bilansa mineralnih sirovina, geološkim istraživanjima za eksploataciju mineralnih sirovina, programima istražnih radova u području geoloških istraživanja te obezbeđivanjem materijalnih uslova za njihovu realizaciju. Takođe, ministarstvo je odgovorno za inspekcijski nadzor u oblasti rudarstva.

Što se tiče energetike, Ministarstvo se bavi energetskom politikom i planiranjem razvoja energetike, uključujući oblasti električne energije, prirodnog gasa, nafte i derivata nafte te drugih energenata. To obuhvata i energetski bilans Republike Srbije, naftnu i gasnu privredu, pripremu akata o imenovanju i razrešenju organa upravljanja javnih preduzeća u energetskom sektoru, kao i strategiju i politiku energetske bezbednosti. Ministarstvo razvija godišnje i srednjoročne programe energetske bezbednosti i obezbeđuje resurse za njihovu realizaciju. Takođe se bavi pitanjima obavezne i druge rezerve energenata, bezbednog transporta gasovitih i tečnih ugljovodonika cevovodima, proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom, nuklearnim energetskim postrojenjima, racionalnom upotrebom energije i energetskom efikasnošću, obnovljivim izvorima energije, zaštitom životne sredine u oblasti energetike te koordinacijom investicija u ovom sektoru. Inspekcijski nadzor u oblasti energetike takođe je deo odgovornosti ministarstva.

Kada su u pitanju prirodni resursi, ministarstvo se bavi strategijom i politikom razvoja ovih resursa, izradom programa istražnih radova u oblasti prirodnih resursa i osigurava materijalne resurse za njihovu realizaciju. Nadalje, ono se bavi izradom bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i standarda za izradu geoloških karata, kao i obavlja ostale poslove definisane zakonom.

Jedna od najvažnijih inicijativa ministarstva jeste Projekat „Čista energija i energetska efikasnosti za građane“, koji predviđa dodelu bespovratnih sredstava za realizaciju mera energetske sanacije domaćinstvima na teritoriji jedinica lokalnih samouprava sa kojima je Ministarstvo zaključilo ugovor o sufinansiranju Programa energetske sanacije. Bespovratna sredstva koja će biti dodeljena građanima obezbeđena su u saradnji sa Svetskom Bankom i sa jedinicama lokalne samouprave i biće dodeljivana putem javnih pozviva koje će raspisati jedinice lokalne samouprave. Privredni subjekati i građani će moći da se prijavljuju tokom cele godine, t.j. sve do utroška obezbeđenih sredstava.

Osnovni cilj Projekta je podsticanje investiranja u poboljšanje energetske efikasnosti i u primenu „čistih energija“, kao i širenje svesti o neophodnosti racionalnog upravljanja energijom.

U realizaciji Projekta posebna pažnja posvećuje se transparentnosti i jasnom i pravovremenom informisanju svih zainteresovanih strana. O ovom projektu govorila je i pomoćnica ministarke rudarstva Maja Vukadinović.

- Od 2021. godine Ministarstvo je u saradnji sa lokalnim samoupravama obezbedilo oko 2,66 milijardi dinara za subvencije za različite mere energetske efikasnosti koje je već iskoristilo oko 20.000 domaćinstava. U ovoj godini subvencije su dostupne u 131 lokalnoj samoupravi a novina je da se subvencije kreću od 50 do 65 odsto vrednosti investicije koju nameravaju da sprovedu. U više od 40 odsto gradova i opština raspisani su javni pozivi za građane koji pokazuju najveće interesovanje za zamenu stolarije, izolacije i kotlova. Ovaj projekat realizujemo u saradnji sa Svetskom bankom, trajaće narednih pet godina i naš plan je da obezbedimo subvencije za energetsku sanaciju 50.000 domaćinstava - rekla je ona.

Vukadinović je ukazala da raste interesovanje za ugradnju solarnih kolektora za zagrevanje vode kao i za postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe čime se stiče status kupca-proizvođača.

- Do sada je 1.600 domaćinstava priključeno na distributivnu mrežu postavljanjem solarnih panela koji značajno doprinose smanjenju troškova za električnu energiju ali i promovišu upotrebu čistih izvora energije što se pozitivno odražava na životnu sredinu - rekla je ona.

Pomoćnica ministarke je rekla da se velika pažnja posvećuje energetskoj sanaciji javnih objekata.

- Od 2014. godine realizovali smo 145 projekata dok smo pre deset dana u Vrnjačkoj Banji potpisali ugovore sa 21 jedinicom lokalne samouprave, vrednosti 665 miliona dinara, u kojoj ćemo energetski sanirati škole, vrtiće, upravne zgrade, sportske centre, domove sindikata i kulture, ugraditi solarne panele i poboljšati javno osvetljenje. Ovim ulaganjima smanjuje se potrošnja energije od 20 do 50 odsto, troškovi energije i zimi i leti, i bolje štiti životna sredina - rekla je Vukadinović.

Pored ovoga, u kvalitetnom radu ministarstva izdvaja se i inicijativa za subvencije za energetski ugrožena domaćinstva. Ova inicijativa zalaže se za umanjenje računa za električnu, toplotnu energiju i gas za građane Srbije delom je subvencionisano i kroz paket podrške EU Srbiji za prevazilaženje energetske krize. Bespovratna sredstva EU donira Srbiji kako bi se najugroženijim porodicama osigurala kontinuirana niža cena energije.

Zahvaljujući tome, tokom 2023. godine omogućeno je da više od 190.000 domaćinstava, odnosno oko tri puta više nego do sada, ostvari pravo na olakšice. U praksi, zaštićena domaćinstva sa dva člana, koja sada plaćaju oko 3770 dinara za račune za struju, plaćaće 1721 dinar manje, ili 50 odsto manje, svakog meseca za daljinsko grejanje.

Kako je rad Ministarstva energetike i rudarstva važan za srpsku ekonomiju pokazuje i pomoćnik ministarke rudarstva i energetike za geologiju i rudarstvo dr Ivan Janković, koji je, na svečanom otvaranju 11. Međunarodne konferencije „Ugalj i kritični minerali 2023“ na Zlatiboru, rekao da se do kraja ove godine očekuje rast proizvodnje bakra i zlata za više od 20 odsto.

„Do kraja ove godine očekujemo rast proizvodnje rude metala više od 20 odsto, pre svega bakra i zlata, zaslugom kompanija Serbia Zijin Copper i Serbia Zijin Mining. Finalizovali smo izgradnju topionice u Boru i obezbedili uslove za formalni početak probnog rada. Kapacitet topionice je dva i po puta veći od prethodne, a emisija štetnih gasova je ispod nivoa propisanog regulativom Republike Srbije i EU“, rekao je on.

Pored ovoga, veoma je važno istaći da je Elektrana TE-TO Pančevo od početka svog rada proizvela preko ‪1.000.000‬ MWh električne energije. Elektrana je počela sa komercijalnim radom u novembru 2022. godine.

Sva proizvodnja iz elektrane se prodaje na slobodnom tržištu električne energije. Rad elektrane je doprineo povećanju likvidnosti tržišta električne energije u Republici Srbiji, kao i povećan obim trgovine na srpskoj berzi SEEPEX.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je u septembru u Sjamenu (NR Kina) dva memoranduma o razumevanju sa kompanijom „Ziđin majning“ o nastavku ulaganja te kompanije u Republici Srbiji.

Potpisani su Memorandum o razvoju Donje zone rudnika Čukaru Peki, kojim je  „Ziđin majning“ potvrdio nameru da investira dodatnih 3,8 milijardi dolara u Republici Srbiji i Memorandum o razvoju projekta solarne elektrane od 300 MW za potrebe kompanije.

„Zahvaljujući današnjem Memorandumu, koji podrazumeva 3,8 milijardi dolara novih investicija, Srbija će se svrstati među najveće evropske proizvođače bakra i vodeće proizvođače zlata, ali i stvoriti mogućnost za dodatne investicije, naravno uz obavezu primene najviših standarda životne sredine. Takođe, investicija „Ziđin majninga“ u solarnu elektranu vrednu 200 milona dolara, će omogućiti sinergiju obnovljivih izvora energije i rudarstva, kao i bolju zaštitu životne sredine, jer će se smanjiti upotreba energije iz uglja i fosilnih goriva", poručila je ministarka. 

Ministarka je podsetila da kompanija Ziđin majning jedan od stubova saradnje Republike Srbije i NR Kine i naglasila da današnjim Memorandumima počinje i nova era još boljih odnosa, koji se zasnivaju pre svega na prijateljskim odnosima dvojice predsednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga.

Đedović je pozvala i druge kompanije iz NR Kine da ulažu u Srbiji i podsetila da je  Srbija stekla reputaciju „zvezde u usponu“ u svetu stranih direktnih investicija, jer su od 2012. do 2022. godine uvećane za više od četiri puta, sa milijardu na 4,4 milijarde dolara. Takođe, podsetila je da  Republika Srbija i sada u uslovima svetske krize nastavlja trend privrednog rasta, uprkos usporavanju evropske privrede.

„Reputaciju smo stekli zahvaljujući izvanrednim ekonomskim rezultatima, koji se ogledaju u stabilnom privrednom rastu, smanjenju nezaposlenosti, stalnom unapređenju uslova poslovanja. Imajući u vidu izazove energetske tranzicije, energetske krize, potrebe za novim proizvodnim kapacitetima i rastuće potrebe za mineralnim sirovinama, očekujemo da energetika i rudarstvo budu jedan od pokretača privrednog rasta i razvoja Srbije u narednoj deceniji", navela je ministarka.

Tokom 2019. godine otvoren je vetropark "Čibuk 1" u Kovinu, najveći vetropark u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Investicija je bila vredna 300 miliona evra, a pored električne energije, ovaj vetropark omogućava 370.000 tona godišnje manje ugljendioksida u životnoj sredini.

Vetropark "Čibuk 1" nije samo krupan doprinos cilju Srbije da se uskladi sa evropskim propisima o ukupnoj potrošnji energije koju dobija iz obnovljivih izvora, već predstavlja značajan dodatni izvor proizvodnje energije u Srbiji. Vetropark doprinosi stabilnosti snadbevanja strujom i pomaže i smanjenju korišćenja uglja u proizvodnji električne energije. 

Sa 158 megavata (MW) kapaciteta, vetropark "Čibuk 1" je najveći komercijalni energetski projekat u domenu vetroenergije u Srbiji i na zapadnom Balkanu.

Sa svojih 430 gigavat časova energije proizvodnje godišnje predstavlja gotovo 1,5 procenata naše godišnje proizvodnje energije i time značajno utiče na ukupnu energetsku bezbednost Srbije i sigurnost snabdevanja. Pored vetroparka se nalazi ogromna transformatorska stanica od 400 kWh, koju je investitor bio u obavezi da izradi i stavi na raspolaganje i u vlasništvo "Elektro-mreže Srbije", a koja predstavlja snažan energetski potencijal za čitav region.

Najveći vetropark na Zapadnom Balkanu predstavljao je tada i prvi vredan projekat u energetskom sektoru nakon 30 godina. Otvaranjem ovog vetroparka 2019. godine u Kovinu, jednog od najvećih u Evropi, doprineli smo energetskoj bezbednosti i sigurnosti snabdevanja strujom u Srbiji.

Sa 57 vetroturbina proizvedenih u GE Renewable Energy, ovaj projekat snabdeva električnom energijom 113.000 domaćinstava, i eliminiše 370.000 tona emisije ugljen dioksida godišnje.