ОД ОЧАЈА ДО СЈАЈА! Како је за свега неколико година марљивог рада дошло до препорода српског рударства и енергетике

Министарство рударства и енергетике обавља широк спектар послова државне управе у вези с рударством и енергетиком. У вези с рударством, министарство се бави стратегијом и политиком развоја рударства, израдом биланса минералних сировина, геолошким истраживањима за експлоатацију минералних сировина, програмима истражних радова у подручју геолошких истраживања те обезбеђивањем материјалних услова за њихову реализацију. Такође, министарство је одговорно за инспекцијски надзор у области рударства.

Што се тиче енергетике, Министарство се бави енергетском политиком и планирањем развоја енергетике, укључујући области електричне енергије, природног гаса, нафте и деривата нафте те других енергената. То обухвата и енергетски биланс Републике Србије, нафтну и гасну привреду, припрему аката о именовању и разрешењу органа управљања јавних предузећа у енергетском сектору, као и стратегију и политику енергетске безбедности. Министарство развија годишње и средњорочне програме енергетске безбедности и обезбеђује ресурсе за њихову реализацију. Такође се бави питањима обавезне и друге резерве енергената, безбедног транспорта гасовитих и течних угљоводоника цевоводима, производњом, дистрибуцијом и снабдевањем топлотном енергијом, нуклеарним енергетским постројењима, рационалном употребом енергије и енергетском ефикасношћу, обновљивим изворима енергије, заштитом животне средине у области енергетике те координацијом инвестиција у овом сектору. Инспекцијски надзор у области енергетике такође је део одговорности министарства.

Када су у питању природни ресурси, министарство се бави стратегијом и политиком развоја ових ресурса, израдом програма истражних радова у области природних ресурса и осигурава материјалне ресурсе за њихову реализацију. Надаље, оно се бави израдом биланса резерви подземних вода, норматива и стандарда за израду геолошких карата, као и обавља остале послове дефинисане законом.

Једна од најважнијих иницијатива министарства јесте Пројекат „Чиста енергија и енергетска ефикасности за грађане“, који предвиђа доделу бесповратних средстава за реализацију мера енергетске санације домаћинствима на територији јединица локалних самоуправа са којима је Министарство закључило уговор о суфинансирању Програма енергетске санације. Бесповратна средства која ће бити додељена грађанима обезбеђена су у сарадњи са Светском Банком и са јединицама локалне самоуправе и биће додељивана путем јавних позвива које ће расписати јединице локалне самоуправе. Привредни субјекати и грађани ће моћи да се пријављују током целе године, т.ј. све до утрошка обезбеђених средстава.

Основни циљ Пројекта је подстицање инвестирања у побољшање енергетске ефикасности и у примену „чистих енергија“, као и ширење свести о неопходности рационалног управљања енергијом.

У реализацији Пројекта посебна пажња посвећује се транспарентности и јасном и правовременом информисању свих заинтересованих страна. О овом пројекту говорила је и помоћница министарке рударства Маја Вукадиновић.

- Од 2021. године Министарство је у сарадњи са локалним самоуправама обезбедило око 2,66 милијарди динара за субвенције за различите мере енергетске ефикасности које је већ искористило око 20.000 домаћинстава. У овој години субвенције су доступне у 131 локалној самоуправи а новина је да се субвенције крећу од 50 до 65 одсто вредности инвестиције коју намеравају да спроведу. У више од 40 одсто градова и општина расписани су јавни позиви за грађане који показују највеће интересовање за замену столарије, изолације и котлова. Овај пројекат реализујемо у сарадњи са Светском банком, трајаће наредних пет година и наш план је да обезбедимо субвенције за енергетску санацију 50.000 домаћинстава - рекла је она.

Вукадиновић је указала да расте интересовање за уградњу соларних колектора за загревање воде као и за постављање соларних панела за производњу електричне енергије за сопствене потребе чиме се стиче статус купца-произвођача.

- До сада је 1.600 домаћинстава прикључено на дистрибутивну мрежу постављањем соларних панела који значајно доприносе смањењу трошкова за електричну енергију али и промовишу употребу чистих извора енергије што се позитивно одражава на животну средину - рекла је она.

Помоћница министарке је рекла да се велика пажња посвећује енергетској санацији јавних објеката.

- Од 2014. године реализовали смо 145 пројеката док смо пре десет дана у Врњачкој Бањи потписали уговоре са 21 јединицом локалне самоуправе, вредности 665 милиона динара, у којој ћемо енергетски санирати школе, вртиће, управне зграде, спортске центре, домове синдиката и културе, уградити соларне панеле и побољшати јавно осветљење. Овим улагањима смањује се потрошња енергије од 20 до 50 одсто, трошкови енергије и зими и лети, и боље штити животна средина - рекла је Вукадиновић.

Поред овога, у квалитетном раду министарства издваја се и иницијатива за субвенције за енергетски угрожена домаћинства. Ова иницијатива залаже се за умањење рачуна за електричну, топлотну енергију и гас за грађане Србије делом је субвенционисано и кроз пакет подршке ЕУ Србији за превазилажење енергетске кризе. Бесповратна средства ЕУ донира Србији како би се најугроженијим породицама осигурала континуирана нижа цена енергије.

Захваљујући томе, током 2023. године омогућено је да више од 190.000 домаћинстава, односно око три пута више него до сада, оствари право на олакшице. У пракси, заштићена домаћинства са два члана, која сада плаћају око 3770 динара за рачуне за струју, плаћаће 1721 динар мање, или 50 одсто мање, сваког месеца за даљинско грејање.

Како је рад Министарства енергетике и рударства важан за српску економију показује и помоћник министарке рударства и енергетике за геологију и рударство др Иван Јанковић, који је, на свечаном отварању 11. Међународне конференције „Угаљ и критични минерали 2023“ на Златибору, рекао да се до краја ове године очекује раст производње бакра и злата за више од 20 одсто.

„До краја ове године очекујемо раст производње руде метала више од 20 одсто, пре свега бакра и злата, заслугом компанија Сербиа Зијин Copper и Сербиа Зијин Мининг. Финализовали смо изградњу топионице у Бору и обезбедили услове за формални почетак пробног рада. Капацитет топионице је два и по пута већи од претходне, а емисија штетних гасова је испод нивоа прописаног регулативом Републике Србије и ЕУ“, рекао је он.

Поред овога, веома је важно истаћи да је Електрана ТЕ-ТО Панчево од почетка свог рада произвела преко ‪1.000.000‬ MWh електричне енергије. Електрана је почела са комерцијалним радом у новембру 2022. године.

Сва производња из електране се продаје на слободном тржишту електричне енергије. Рад електране је допринео повећању ликвидности тржишта електричне енергије у Републици Србији, као и повећан обим трговине на српској берзи SEEPEX.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је у септембру у Сјамену (НР Кина) два меморандума о разумевању са компанијом „Зиђин мајнинг“ о наставку улагања те компаније у Републици Србији.

Потписани су Меморандум о развоју Доње зоне рудника Чукару Пеки, којим је  „Зиђин мајнинг“ потврдио намеру да инвестира додатних 3,8 милијарди долара у Републици Србији и Меморандум о развоју пројекта соларне електране од 300 MW за потребе компаније.

„Захваљујући данашњем Меморандуму, који подразумева 3,8 милијарди долара нових инвестиција, Србија ће се сврстати међу највеће европске произвођаче бакра и водеће произвођаче злата, али и створити могућност за додатне инвестиције, наравно уз обавезу примене највиших стандарда животне средине. Такође, инвестиција „Зиђин мајнинга“ у соларну електрану вредну 200 милона долара, ће омогућити синергију обновљивих извора енергије и рударства, као и бољу заштиту животне средине, јер ће се смањити употреба енергије из угља и фосилних горива", поручила је министарка. 

Министарка је подсетила да компанија Зиђин мајнинг један од стубова сарадње Републике Србије и НР Кине и нагласила да данашњим Меморандумима почиње и нова ера још бољих односа, који се заснивају пре свега на пријатељским односима двојице председника Александра Вучића и Си Ђинпинга.

Ђедовић је позвала и друге компаније из НР Кине да улажу у Србији и подсетила да је  Србија стекла репутацију „звезде у успону“ у свету страних директних инвестиција, јер су од 2012. до 2022. године увећане за више од четири пута, са милијарду на 4,4 милијарде долара. Такође, подсетила је да  Република Србија и сада у условима светске кризе наставља тренд привредног раста, упркос успоравању европске привреде.

„Репутацију смо стекли захваљујући изванредним економским резултатима, који се огледају у стабилном привредном расту, смањењу незапослености, сталном унапређењу услова пословања. Имајући у виду изазове енергетске транзиције, енергетске кризе, потребе за новим производним капацитетима и растуће потребе за минералним сировинама, очекујемо да енергетика и рударство буду један од покретача привредног раста и развоја Србије у наредној деценији", навела је министарка.

Током 2019. године отворен је ветропарк "Чибук 1" у Ковину, највећи ветропарк у Србији и на Западном Балкану. Инвестиција је била вредна 300 милиона евра, а поред електричне енергије, овај ветропарк омогућава 370.000 тона годишње мање угљендиоксида у животној средини.

Ветропарк "Чибук 1" није само крупан допринос циљу Србије да се усклади са европским прописима о укупној потрошњи енергије коју добија из обновљивих извора, већ представља значајан додатни извор производње енергије у Србији. Ветропарк доприноси стабилности снадбевања струјом и помаже и смањењу коришћења угља у производњи електричне енергије. 

Са 158 мегавата (MW) капацитета, ветропарк "Чибук 1" је највећи комерцијални енергетски пројекат у домену ветроенергије у Србији и на западном Балкану.

Са својих 430 гигават часова енергије производње годишње представља готово 1,5 процената наше годишње производње енергије и тиме значајно утиче на укупну енергетску безбедност Србије и сигурност снабдевања. Поред ветропарка се налази огромна трансформаторска станица од 400 kWh, коју је инвеститор био у обавези да изради и стави на располагање и у власништво "Електро-мреже Србије", а која представља снажан енергетски потенцијал за читав регион.

Највећи ветропарк на Западном Балкану представљао је тада и први вредан пројекат у енергетском сектору након 30 година. Отварањем овог ветропарка 2019. године у Ковину, једног од највећих у Европи, допринели смо енергетској безбедности и сигурности снабдевања струјом у Србији.

Са 57 ветротурбина произведених у ГЕ Renewable Energy, овај пројекат снабдева електричном енергијом 113.000 домаћинстава, и елиминише 370.000 тона емисије угљен диоксида годишње.