Kompletan govor predsednika Vučića koji svaki građanin Srbije TREBA DA PROČITA!

Ne postoji veća čast, veća obaveza, nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju. Niti lepše dužnosti od te gde je sa ponosom predstavljaš. Sve to - i obavezu i dužnost i čast i ponos dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine koji je mene, a nanovo i vas ponovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak ni ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve. Da budem prvi po obavezama, a poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, a da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju. Veliki Konfučije je rekao da  kompromis  može da se pravi sa svim osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim. A meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. Tu ujedno određujem i prioritete mog drugog mandata koji su, čini mi se i pre polaganja zakletve bili javni i jasni, a koji glase: MIR, STABILNOST, NEZAVISNOST U ODLUČIVANJU, SLOBODA SRBIJE, SIGURNOST, ZDRAVLJE, EVROPA, RAD, RAD I RAD.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta dešavalo - istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu, da vam se obratim  kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne  istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od one na koju danas po drugi put stupam i ne postoji cilj koji je zahtevniji i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim u budućnost koji je odavno svojim žrtvama i odricanjima zalužila. Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrsoti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još teže čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.

Danas je možda više nego ikada ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u reči naše prelepe nacionalne himne koja još uvek stoji kao impretiv bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, a ni časnijeg puta od tog. Svet možda nikada neće biti isti , ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo barem mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj prinicipijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama  kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji stoga dovoljno velika reč za našu Srbiju koja je uvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura čime je obogaćena na najlepši način koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se od vajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i pobeda i poraza koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju cele Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem našem malom, a tako velikom narodu i našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji. I baš kao ovo Miroslavljevo jevanđelje i ova zemlja je imala čuda i težak put, pokoljenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokoljenja koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne, duhovne visine utkale su ovaj nesalomivi slobodarski, pokad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.

O sukobu u Ukrajini i EU

Da stvari konkretizujem  - Svet pred našim očima se na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajnu je prekretnica u međunarodnim odmosnima, s jedne strane Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu Zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a. Velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage bez uticaja svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajnu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremnom svetu,  a da su ključni protagonisti današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javog prava bile neretko i zapadne sile. 

Mi ovde u Srbiji to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti UN. A da naša zemlja pre toga nije okupirala ni jednu drugu. Našoj zemlji posle toga otiman je i dalje, uprkos postojanju rezolucije 1244 deo naše terotorije tvrdeći da su u pravu, a mi ako slučajno kažemo da mislimo drugačije tog trenutnka nismo više za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutnak, već se bavimo suviše prošlošću . Kada bi neko drugi to učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ruši sve instuticije i mir u svetu. Ponosan sam na Srbiju danas koja se ponaša u skladu sa međunarodnim javnim pravom, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno, ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni anti-zapadnog niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski i Šekspir i Gete i Hemingvej i toj je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao, ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik republike baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu i da ne mislite da to što svi znate, ja ne znam. Neretko znam bolje od svih ostalih, neretko to vidim i  osećam bolje od svih ostalih, ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije polika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam ragovarao sa jednim od danas najvećih evropskih lidera, sedam sati smo razgovarali, i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da sve što mi je na duši ispričam, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju KiM i po svim drugim pitanjima na Balkanu. I slušao me ja pažljivo taj lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlji vodi. Negde oko tri ujutru mi je rekao: "Hajde sada, Aleksandre, da presečemo sve ono" i ja sam rekao "Slušam Vas dragi prijatelju" i on mi je rekao: "Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali su 80, čak i 90% stvari koje si izgovorio u pravu i šta ćemo sad?" Ja sam rekao slušam vas. "Vodiš jednu zemlji i dovoljno si pametan da znaš da nepravde kojih je u svetu mnogo postoje, i stvari koje se neće menjati. Ti mišljnje moje zemlje da promeniš ne možeš, možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze, kajanje i greške ne postoje, one su predviđene za vas , manje zemlje. Ostaje da vidimo šta možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti da se vidi šta je to što možeš da napraviš da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u svojoj zemlji i šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno."

Ja sam prvi put čuo od nekoga od zapadnih lidera da je rekao ne direktno, ali je rekao mi nismo najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa tim morate da se pomirite. Makar nešto smo dobili, neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći koje, naravno, za našu zemlju ne znači ništa, ali taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, i da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacnije ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji ni naši pradedovi ni niko drugi. Njima moramo da ostavimo što je čistije moguću situaciju da oni ne moraju da razmišalju kako će da ratuju sutra i sa kojim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Formiranje nove Vlade

U skladu sa tim moram da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram na besmislene tvrdnje da sam birao pred kojim ću parlamentom da polažem zakletvu. Postao sam predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu, ali šta da radite. Šta god učinio i kako god učnio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše. Formiranje nove Vlade je od presudnog značaja. Imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situacju, već danas moramo da razmišljamo zajedno, ja to ne mogu da radim sam već očekujem da to nova Vlada radi. Svakako će to raditi ona koja bude imala pun legitimitet. Moramo da se bavimo i novim sankcijama u kojima opet možemo da budemo oštećeni i da molimo naše evropske partnere da nam pomognu, ali to je već pitanje za njih. Očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do jula meseca, a ja ću sa radošći krenuti u nove konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka koje su ušle u narodni parlament čim bude formiran novi saziv.

Uveren sam da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, nego da u Vladi budu i Mađari i Hrvati i Romi i predstavnici svih nacionalnosti koje žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu i domovinu, a to je Srbija koji je beskrajno vole i planiraju ovde da žive kao i njihova deca. Hoću da se zahvalim svim predstavnicima nacionalnih manjima, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom  narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali i zajedno sa nama delili dobroi zlo i rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.

Evropski put Srbije

Ono što očekujem od naredne Vlade, a čime ću se i kao predsednik republike posvetiti jeste naš evropski put. Znam da zbog ovoga neću dobiti aplauz, baš zato ću najviše vremena posvetiti tome. Volim ponekad da se inatim, budem džangrizav, ali ne zbog sebe već zato što mi je to potrebno i zato što mislim  da činim dobru stvar za Srbiju.

Kada govorimo o Evropi ona nam služi kao poštapalica, postala nam je obavezni deo usputnih pominjanja, ali i nešto što možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet kada dođe popodne ili veče razmišljamo koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. S pravom možemo da kažemo da nekada oni nisu fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima. Isto tako mi nismo fer prema njima, lako nam i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo, odgovara nam to što nam se dopada, ali nam nije lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa. EU na sme da bude sitagma, poštapalica, nešto što je u rečnik ušlo tek tako, već mora da bude naše opredeljenje i upravo zbog trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva moraćemo mnogo  toga da uradimo i u oblasti vladavime prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno, preteruju kada kažu da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da to ponekad koriste za svoje političke potrebe, ali mi uvek možemo bolje, ne zbog njih već zbog nas. 

O KiM

U skaladi sa tim dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, do ključnog političkog pitanja - Kosovo i Metohija. Povezano sa Ukrajinskom krizom pitanje KiM biće još istaknutije za rešavanje za nas i šta god vam govorili sa bilo koje strane, sa Zapada, KiM biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin. Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije slično kao drugi primeri i što vam to više ponavljaju to ih više muči. Upravo zato ćemo se suočavati, izvinjavam se što govorim istinu svima, zar stvarno mislite da sam toliko naivan kada mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem da menu, političkom veteranu, to pokušate da prodate, ja vidim koliko vas to boli, koliko to onda boli nas, ovu zemlju, srpskog čoveka! Svakoga dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ne slušajući naše. Tu imamo problem što nemamo sa kime da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa i znam da niko u Srbiji ovo ne želi da sluša. ali mi moramo da tražimo kompromis moramo da se borimo za kompromis i čuvamo svoj narod na KiM, da brinemo o životima naših staraca, njihove dece i dece koja i dalje žive na KiM i vole našu zemlju, zastavu i govore srpskim jezikom. Kažu nam danas kada o tome govorimo i danas ne izvršavaju presude ni svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što im pripada i niko se zbog toga ne sekira. Imali smo prvi puta saopštenje Kvinte koja je kritikovala stav albanskih vlastodržaca koji brane Srbima da se izjasne na izborima i to je trajalo pola dana, a onda su mogli da nastave, jer će imati njihovu podršku.

Onda dolazimo do pitanja na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatenja naših argumanata mi možemo da naiđemo kada kažemo vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo o Ruskoj federaciji. Ostavite po strani naše bratske odnose i sve drugo što mi nemamo problema sa snabdevanjem gasom, kako mislite da svakog dana govorite o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu, a nama kažete da zaboravimo na njega, a gledajte da se kao mi odnosite prema Rusiji i zaboravite to što su za vas u Savetu UN po pitanju vašeg teritorijalnog integreita. Dobro je za vas da zaboravite vaš teritorijalni integritet.

Ja molim predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji pa da kažu razumemo vašu tešku poziciju, ali vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo i koji je mnogo manje licemeran nego onaj koji nam govori da je to pravda, pravično i pošteno. Da je to pravedno, pravda i pošteno ne biste tako lako razarali teritorijalnog integriteta Srbije kao što ste to činili.

O snabdevanju Srbije

Ovo sam izgovorio da bih olakšao svoju dušu i da vam pokažem da znam, ali sutra mi moramo da imamo i dovoljno goriva  i hrane, bolnice, fabrike i da imamo najbolje odnose sa zapadnim partnerima, da budemo istrajni i čvrsti na evropskom putu. Nova Vlada mora brzo da se formira, jer hitno moramo da se bavimo predstojećom zimom i snabdevanje Srbije energentima, situacija je alarmantna i zato je važno da formiramo Vladu, da se posvetimo tome, izdvojimo novac i obezbedimo sigurnost tokom predstojeće zime. Imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, NBS, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti koju smo čuvali. Za nas je od velikog značaja da sačuvamo stabilnost. Hranu imamo dovoljno i imaćemo je dovoljno, svi pokušaji destabilizacije tržista će propasti. Nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo i šećera, ulja, pšenice i svega što je neophodno za normalan i pristojan život. Suštinski i reformski zadaci su pred Srbijom.

Država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer je to jedan od stubova kako razvoja tako i opstanka nacije. Dalja digitalnizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama  i zaštiti životne sredine - imamo mnogo partnera sa kojima smo ušli u značajne projekte koje treba produbiti.

O vojsci Srbije

Što se tiče pitanja vojske, kao vrhovni komanadant. Trudiću se da vojska bude snažnija, da bude garant mira, sigurnosti i stabilnosti. Lagali su da će srpska vojska nekoga da ugrožava i napada. Posle 96 dana, koliko traje kriza u Ukrajini, niko nam nije rekao izvinite što smo lagali. Hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti, što nikoga nije ugrozila osim što je tražila da  bude sama na svome, sama čuva svoju slobodu i svoje nebo i zemlju bez ičije pomoći. Srbija će, uveren sam, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Nismo politički neutralni, nalazimo se na evropskom putu, ali vojnu neutralnost moramo da čuvamo. Svuda oko nas su NATO zemlje ili teritorije gde se nalazi NATO. Ne postoji nijedna zemlja do i pored Srbije koja nije u NATO. Srbija je kao malo ostrvo što mnogi navode kao problem. Šta je problem u tome što verujete svom narodu i junačkom genu svojih građana? U stanju smo da čuvamo svoju zemlju, ne želimo da pripadamo bilo kom bloku samo da čuvamo svoje granice, svoju zemlju da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo. Srbija danas ima više finsijske snage da sačuva svoju zemlju. Srbija danas ne bi bila lak plen kao što smo bili lak plen 1999. godine. Nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo. Niko onako lako kako je nekada krenuo neće smeti da krene na Srbiju. Srbija je snažnija, a snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su verovali i ulagali u svoju vojsku i znaju da je put neutralnosti važan.

O platama i penzijama

Plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede, uvezena invlacije, njihova primanja jer smo se borili za bolji standard stanovništva i nova Vlada mora na tome da radi da penzije prate plate. 

O podsticanju nataliteta

Mi svi kada odemo na teleziju, da se malo našalim, kažemo selo nam je pusto, pa hajde vrati se na selo, a onda svi shvatimo da nam je lepo u gradovima gde živimo. Nisu ljudi koji žive u gradu bolji od njih koji žive na selu i obrnuto. Teško ćemo uspeti da promenimo taj trend koliko god se trudili. Slušamo i da nemamo dovoljno dece, a šta god da kažemo po tom pitanju budemo napadnuti zato što želimo da podstačemo natalitetnu ili pronatalitetnu  politiku zato što ste nekom neko pravo uskratili. Danas su nam popularniji novinski članci o kućnom ljubimcima, divni su kućni ljubimci, svakog od njih volite na svoj način, ali naše budućnosti nema ako ne budemo imali više dece, nećemo imati zamlju. Zato očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta, ali time da ne uvredimo nikoga. Država bez građana ne može da postoji. 

O odnosima sa susednim zemljama

Za nas je važno što smo postigli u prethodnom periodu. Sa mađarskim prijateljima imamo najbolje, istorijski najbliže odnose koje treba gajiti. Imamo dobre odnose sa Rumunijom, Bugarskom, Grčkom, Turskom. Za inicijativu Otvoreni Balkan ću se posebno boriti. Sa Severnom Makedonijom takođe imamo istorski najbolje odnose. Posebno hvala SPC i patrijarhu Porfiriju na odlukama i doprinesu bratstvu sa makedonskim narodom. To je velika stvar koju smo napravili. Sa Albanijom su nam sve bolji i snažniji odnosi. Moraćemo pažnje da posvetimo u odnosima sa Zagrebom, Hrvatskom, da se usaglasimo da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način. Da pokušamo da pronađemo iste dvoglede za budućnost. Vrata Beograda i kapije biće uvek otvorena za dobar razgovor sa Zagrebom, isto očekujem i sa Sarajevom. Moraju da znaju da ćemo uvek štititi interese i uvek ćemo tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma, da ćemo biti uz Republiku Srpsku i razvijati dalje odnose. Da ćemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo. Važno je da sa Bošnjacima, uprkos razlikama, da neko ponekad ne želi da prihvati ruku, da gradimo dobre i prijateljske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji.

O izgradnji

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo sada da ga prihvatamo takvog takav jeste i da tražimo svoje mesto njemu, ono što možemo da stavimo jeste da menjamo sebe i gradimo svoju zemlju u svakom smislu i svakoj oblasti - nauka, zdravlje, obrazovanje, ekonomija, infrastruktura, sport, kultura. Dizaćemo građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju smo izgled i značaj kraja u kojem se nalaze već i imaju i duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza. Postajemo bolji, rekao je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju i to se ne odnosti samo na strukturalne građevime već i sve ono što smo gradili i ono što treba da izgradimo i to je ono ćemu ću posvetiti i ovaj mandat - moj poslednji.

Da kada odem sa ovog mesta znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam došao i nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koje neću da uradim, truda na koji neću biti spreman zato što sa idealima nema kompromisa i to jedina stvar sa kojom nema komprisa, sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedan lepa, a ne ružna reč.

Moj jedini ideal je Srbija. Stavljajući ruku na Ustav RS, Miroslavljevo jevanđelje preuzimam na sebe breme velike odgovornosti i ne samo prema ovoj generaciji već i prema svojim velikim prethodnicima, a i pokolenjima koja tek slede. Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena, da će buduća pokolenja lišena emocija koje su direktni učesnici i savremenici neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje koji svojim prisustvom i danas pokazuju da oni koji jednom znaju šta je država nikada ne zaboravljaju tu dužnost i da interesi države moraju da budu prioritet. 

Hoću da se zahvalim svima vama iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste se usudili da kažete nećemo svi vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Vi ste donosili najvažnije zakone da spasavamo narod u vreme kovida, vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finanskijski sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za Srbiju  i građane, a istorija je ta koja će da sudi.

Hoću i vama, predstavnici Republike Srpske da se zahvalim, prethodnih pet godina radio sam mnogo sa vama, hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove i bili ste u stanju sa razumete da ne moramo po svakom pitanu da imamo iste stavove, ali nam je isti cilj, a to je dobro za naš srpski narod i Srbiju i Republiku Srpsku.

Vaša Svetosti, hvala što ste uvek uz naš narod, što ste tu da podelimo dobro i zlo. 

I hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina i ne želim da  kukumavčim, jer im neće biti lakše ni u narednih pet godina samo hoču da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.

Zbog svega navedenog moliću se Bogu na isti način  kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu "Gospode, dopusti mi da se držim srpski!"

Živela Srbija!