Комплетан говор председника Вучића који сваки грађанин Србије ТРЕБА ДА ПРОЧИТА!

Не постоји већа част, већа обавеза, нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу. Нити лепше дужности од те где је са поносом представљаш. Све то - и обавезу и дужност и част и понос добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине који је мене, а наново и вас поново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак ни та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све. Да будем први по обавезама, а последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, а да тражим све, апсолутно све за нашу Србију. Велики Конфучије је рекао да  компромис  може да се прави са свим осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим. А мени је идеал Србија и добробит њених грађана. Ту уједно одређујем и приоритете мог другог мандата који су, чини ми се и пре полагања заклетве били јавни и јасни, а који гласе: МИР, СТАБИЛНОСТ, НЕЗАВИСНОСТ У ОДЛУЧИВАЊУ, СЛОБОДА СРБИЈЕ, СИГУРНОСТ, ЗДРАВЉЕ, ЕВРОПА, РАД, РАД И РАД.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута дешавало - историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу, да вам се обратим  као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне  историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од оне на коју данас по други пут ступам и не постоји циљ који је захтевнији и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим у будућност који је одавно својим жртвама и одрицањима залужила. Преузимам председничку дужност у временима у којима је премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрсоти, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још теже чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.

Данас је можда више него икада цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у речи наше прелепе националне химне која још увек стоји као импретив без којег нема напретка ни достојанственом човеку ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, а ни часнијег пута од тог. Свет можда никада неће бити исти , али вам указујем на чињеницу да ћемо барем ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој приниципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит док храбро грабимо напред упркос свим недаћама  као што смо то чинили и до сада.

Не постоји стога довољно велика реч за нашу Србију која је увек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура чиме је обогаћена на најлепши начин који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се од вајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и победа и пораза који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању целе Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем нашем малом, а тако великом народу и нашој малој, а тако поносној Србији. И баш као ово Мирослављево јеванђеље и ова земља је имала чуда и тежак пут, покољења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та покољења која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне, духовне висине уткале су овај несаломиви слободарски, покад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.

О сукобу у Украјини и ЕУ

Да ствари конкретизујем  - Свет пред нашим очима се на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјну је прекретница у међународним одмоснима, с једне стране Русија је желела прекид доминације, како кажу Западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а. Велика Кина не жели статус quo, тј. недодирљивост западне снаге без утицаја свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права како од стране Русије, тако и од њихових других противника попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјну погажено међународно јавно право, али је тачно да се то догодило десетинама пута у савремном свету,  а да су кључни протагонисти данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавог права биле неретко и западне силе. 

Ми овде у Србији то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности УН. А да наша земља пре тога није окупирала ни једну другу. Нашој земљи после тога отиман је и даље, упркос постојању резолуције 1244 део наше тероторије тврдећи да су у праву, а ми ако случајно кажемо да мислимо другачије тог тренутнка нисмо више за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутнак, већ се бавимо сувише прошлошћу . Када би неко други то учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, руши све инстутиције и мир у свету. Поносан сам на Србију данас која се понаша у складу са међународним јавним правом, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно, али сам поносан и на Србију у којој нема ни анти-западног нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски и Шекспир и Гете и Хемингвеј и тој је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао, не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник републике баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу и да не мислите да то што сви знате, ја не знам. Неретко знам боље од свих осталих, неретко то видим и  осећам боље од свих осталих, али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није полика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам раговарао са једним од данас највећих европских лидера, седам сати смо разговарали, и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да све што ми је на души испричам, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању КиМ и по свим другим питањима на Балкану. И слушао ме ја пажљиво тај лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљи води. Негде око три ујутру ми је рекао: "Хајде сада, Александре, да пресечемо све оно" и ја сам рекао "Слушам Вас драги пријатељу" и он ми је рекао: "Нисам у свему сагласан са тобом, али су 80, чак и 90% ствари које си изговорио у праву и шта ћемо сад?" Ја сам рекао слушам вас. "Водиш једну земљи и довољно си паметан да знаш да неправде којих је у свету много постоје, и ствари које се неће мењати. Ти мишљње моје земље да промениш не можеш, можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе, кајање и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас , мање земље. Остаје да видимо шта можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности да се види шта је то што можеш да направиш да осигураш будућност за младе нараштаје у својој земљи и шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно."

Ја сам први пут чуо од некога од западних лидера да је рекао не директно, али је рекао ми нисмо најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тим морате да се помирите. Макар нешто смо добили, неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи које, наравно, за нашу земљу не значи ништа, али тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, и да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерацније ни дугове које су нам оставили наши родитељи ни наши прадедови ни нико други. Њима морамо да оставимо што је чистије могућу ситуацију да они не морају да размишаљу како ће да ратују сутра и са којим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Формирање нове Владе

У складу са тим морам да кажем да се радујем скором формирању новог парламента надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам на бесмислене тврдње да сам бирао пред којим ћу парламентом да полажем заклетву. Постао сам председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву, али шта да радите. Шта год учинио и како год учнио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше. Формирање нове Владе је од пресудног значаја. Имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацју, већ данас морамо да размишљамо заједно, ја то не могу да радим сам већ очекујем да то нова Влада ради. Свакако ће то радити она која буде имала пун легитимитет. Морамо да се бавимо и новим санкцијама у којима опет можемо да будемо оштећени и да молимо наше европске партнере да нам помогну, али то је већ питање за њих. Очекујем да нова Влада Србије буде формирана до јула месеца, а ја ћу са радошћи кренути у нове консултације са представницима свих политичких странака које су ушле у народни парламент чим буде формиран нови сазив.

Уверен сам да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, него да у Влади буду и Мађари и Хрвати и Роми и представници свих националности које желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину и домовину, а то је Србија који је бескрајно воле и планирају овде да живе као и њихова деца. Хоћу да се захвалим свим представницима националних мањима, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском  народу, а који су увек били уз Србију, помагали и заједно са нама делили доброи зло и решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.

Европски пут Србије

Оно што очекујем од наредне Владе, а чиме ћу се и као председник републике посветити јесте наш европски пут. Знам да због овога нећу добити аплауз, баш зато ћу највише времена посветити томе. Волим понекад да се инатим, будем џангризав, али не због себе већ зато што ми је то потребно и зато што мислим  да чиним добру ствар за Србију.

Када говоримо о Европи она нам служи као поштапалица, постала нам је обавезни део успутних помињања, али и нешто што можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет када дође поподне или вече размишљамо колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. С правом можемо да кажемо да некада они нису фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима. Исто тако ми нисмо фер према њима, лако нам и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо, одговара нам то што нам се допада, али нам није лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа. ЕУ на сме да буде ситагма, поштапалица, нешто што је у речник ушло тек тако, већ мора да буде наше опредељење и управо због трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва мораћемо много  тога да урадимо и у области владавиме права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно, претерују када кажу да не може да се чује другачије мишљење, наравно да то понекад користе за своје политичке потребе, али ми увек можемо боље, не због њих већ због нас. 

О КиМ

У скалади са тим долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, до кључног политичког питања - Косово и Метохија. Повезано са Украјинском кризом питање КиМ биће још истакнутије за решавање за нас и шта год вам говорили са било које стране, са Запада, КиМ биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин. Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није слично као други примери и што вам то више понављају то их више мучи. Управо зато ћемо се суочавати, извињавам се што говорим истину свима, зар стварно мислите да сам толико наиван када ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем да мену, политичком ветерану, то покушате да продате, ја видим колико вас то боли, колико то онда боли нас, ову земљу, српског човека! Свакога дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, не слушајући наше. Ту имамо проблем што немамо са киме да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса и знам да нико у Србији ово не жели да слуша. али ми морамо да тражимо компромис морамо да се боримо за компромис и чувамо свој народ на КиМ, да бринемо о животима наших стараца, њихове деце и деце која и даље живе на КиМ и воле нашу земљу, заставу и говоре српским језиком. Кажу нам данас када о томе говоримо и данас не извршавају пресуде ни својих органа да Високим Дечанима врате оно што им припада и нико се због тога не секира. Имали смо први пута саопштење Квинте која је критиковала став албанских властодржаца који бране Србима да се изјасне на изборима и то је трајало пола дана, а онда су могли да наставе, јер ће имати њихову подршку.

Онда долазимо до питања на колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватења наших аргуманата ми можемо да наиђемо када кажемо ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо о Руској федерацији. Оставите по страни наше братске односе и све друго што ми немамо проблема са снабдевањем гасом, како мислите да сваког дана говорите о заштити територијалног интегритета као врховном принципу, а нама кажете да заборавимо на њега, а гледајте да се као ми односите према Русији и заборавите то што су за вас у Савету УН по питању вашег територијалног интегреита. Добро је за вас да заборавите ваш територијални интегритет.

Ја молим представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији па да кажу разумемо вашу тешку позицију, али вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо и који је много мање лицемеран него онај који нам говори да је то правда, правично и поштено. Да је то праведно, правда и поштено не бисте тако лако разарали територијалног интегритета Србије као што сте то чинили.

О снабдевању Србије

Ово сам изговорио да бих олакшао своју душу и да вам покажем да знам, али сутра ми морамо да имамо и довољно горива  и хране, болнице, фабрике и да имамо најбоље односе са западним партнерима, да будемо истрајни и чврсти на европском путу. Нова Влада мора брзо да се формира, јер хитно морамо да се бавимо предстојећом зимом и снабдевање Србије енергентима, ситуација је алармантна и зато је важно да формирамо Владу, да се посветимо томе, издвојимо новац и обезбедимо сигурност током предстојеће зиме. Имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, НБС, захваљујући добром раду, стабилности коју смо чували. За нас је од великог значаја да сачувамо стабилност. Храну имамо довољно и имаћемо је довољно, сви покушаји дестабилизације тржиста ће пропасти. Никога не лажемо када кажемо да имамо и шећера, уља, пшенице и свега што је неопходно за нормалан и пристојан живот. Суштински и реформски задаци су пред Србијом.

Држава мора да настави са улагањем у здравство, јер је то један од стубова како развоја тако и опстанка нације. Даља дигиталнизација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама  и заштити животне средине - имамо много партнера са којима смо ушли у значајне пројекте које треба продубити.

О војсци Србије

Што се тиче питања војске, као врховни команадант. Трудићу се да војска буде снажнија, да буде гарант мира, сигурности и стабилности. Лагали су да ће српска војска некога да угрожава и напада. После 96 дана, колико траје криза у Украјини, нико нам није рекао извините што смо лагали. Хвала Србији што се понаша као стуб стабилности, што никога није угрозила осим што је тражила да  буде сама на своме, сама чува своју слободу и своје небо и земљу без ичије помоћи. Србија ће, уверен сам, чувати љубоморно своју војну неутралност. Нисмо политички неутрални, налазимо се на европском путу, али војну неутралност морамо да чувамо. Свуда око нас су НАТО земље или територије где се налази НАТО. Не постоји ниједна земља до и поред Србије која није у НАТО. Србија је као мало острво што многи наводе као проблем. Шта је проблем у томе што верујете свом народу и јуначком гену својих грађана? У стању смо да чувамо своју земљу, не желимо да припадамо било ком блоку само да чувамо своје границе, своју земљу да имамо своје војнике и да штитимо своје небо. Србија данас има више финсијске снаге да сачува своју земљу. Србија данас не би била лак плен као што смо били лак плен 1999. године. Никога не нападамо, никога не угрожавамо. Нико онако лако како је некада кренуо неће смети да крене на Србију. Србија је снажнија, а снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су веровали и улагали у своју војску и знају да је пут неутралности важан.

О платама и пензијама

Плате и пензије ће да расту, инфлација не сме да поједе, увезена инвлације, њихова примања јер смо се борили за бољи стандард становништва и нова Влада мора на томе да ради да пензије прате плате. 

О подстицању наталитета

Ми сви када одемо на телезију, да се мало нашалим, кажемо село нам је пусто, па хајде врати се на село, а онда сви схватимо да нам је лепо у градовима где живимо. Нису људи који живе у граду бољи од њих који живе на селу и обрнуто. Тешко ћемо успети да променимо тај тренд колико год се трудили. Слушамо и да немамо довољно деце, а шта год да кажемо по том питању будемо нападнути зато што желимо да подстачемо наталитетну или пронаталитетну  политику зато што сте неком неко право ускратили. Данас су нам популарнији новински чланци о кућном љубимцима, дивни су кућни љубимци, сваког од њих волите на свој начин, али наше будућности нема ако не будемо имали више деце, нећемо имати замљу. Зато очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета, али тиме да не увредимо никога. Држава без грађана не може да постоји. 

О односима са суседним земљама

За нас је важно што смо постигли у претходном периоду. Са мађарским пријатељима имамо најбоље, историјски најближе односе које треба гајити. Имамо добре односе са Румунијом, Бугарском, Грчком, Турском. За иницијативу Отворени Балкан ћу се посебно борити. Са Северном Македонијом такође имамо исторски најбоље односе. Посебно хвала СПЦ и патријарху Порфирију на одлукама и допринесу братству са македонским народом. То је велика ствар коју смо направили. Са Албанијом су нам све бољи и снажнији односи. Мораћемо пажње да посветимо у односима са Загребом, Хрватском, да се усагласимо да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин. Да покушамо да пронађемо исте двогледе за будућност. Врата Београда и капије биће увек отворена за добар разговор са Загребом, исто очекујем и са Сарајевом. Морају да знају да ћемо увек штитити интересе и увек ћемо тражити да нема мењања Дејтонског споразума, да ћемо бити уз Републику Српску и развијати даље односе. Да ћемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо. Важно је да са Бошњацима, упркос разликама, да неко понекад не жели да прихвати руку, да градимо добре и пријатељске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи.

О изградњи

Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо сада да га прихватамо таквог такав јесте и да тражимо своје место њему, оно што можемо да ставимо јесте да мењамо себе и градимо своју земљу у сваком смислу и свакој области - наука, здравље, образовање, економија, инфраструктура, спорт, култура. Дизаћемо грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају смо изглед и значај краја у којем се налазе већ и имају и дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза. Постајемо бољи, рекао је велики писац, градећи себе и своју земљу и то се не одности само на структуралне грађевиме већ и све оно што смо градили и оно што треба да изградимо и то је оно ћему ћу посветити и овај мандат - мој последњи.

Да када одем са овог места знам да је Србија боља земља него што је била када сам дошао и нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари које нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман зато што са идеалима нема компромиса и то једина ствар са којом нема комприса, све остало је компромисима подлежно и компромис је један лепа, а не ружна реч.

Мој једини идеал је Србија. Стављајући руку на Устав РС, Мирослављево јеванђеље преузимам на себе бреме велике одговорности и не само према овој генерацији већ и према својим великим претходницима, а и поколењима која тек следе. Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена, да ће будућа поколења лишена емоција које су директни учесници и савременици неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије.

Хоћу да се захвалим свим бившим председницима који су пружили огроман допринос напретку наше земље који својим присуством и данас показују да они који једном знају шта је држава никада не заборављају ту дужност и да интереси државе морају да буду приоритет. 

Хоћу да се захвалим свима вама из овог сазива парламента или старог сазива, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте се усудили да кажете нећемо сви власт у својим рукама, хоћемо независно правосуђе. Ви сте доносили најважније законе да спасавамо народ у време ковида, ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финанскијски сачувати. Много тога доброг урадили сте за Србију  и грађане, а историја је та која ће да суди.

Хоћу и вама, представници Републике Српске да се захвалим, претходних пет година радио сам много са вама, хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове и били сте у стању са разумете да не морамо по сваком питану да имамо исте ставове, али нам је исти циљ, а то је добро за наш српски народ и Србију и Републику Српску.

Ваша Светости, хвала што сте увек уз наш народ, што сте ту да поделимо добро и зло. 

И хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година и не желим да  кукумавчим, јер им неће бити лакше ни у наредних пет година само хочу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао.

Због свега наведеног молићу се Богу на исти начин  како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину "Господе, допусти ми да се држим српски!"

Живела Србија!