NASTAVAK PRITISAKA NA SRBIJU: Brisel će i danas na sastanku šefova diplomatija EU tražiti NEMOGUĆE
Redovno mesečno okupljanje šefova diplomatija zemalja članica EU, zamišljeno kao presek procena u procesu napretka kandidata ka Uniji na osnovu godišnjeg izveštaja Evropske komisije pred kraj kalendarske godine, pretvoriće se ovoga puta, što se tiče Srbije, u nečinjenje.
Neće biti predloga za otvaranje novih poglavlja i klastera, ni prstom se neće mrdnuti u postupku daljeg približavanja naše zemlje EU. Razlozi su jasni, a ima ih dva: stav Beograda u odnosu na sankcije Moskvi u kontekstu rata u Ukrajini i pozicija prema kosovskom pitanju.
"UZNEMIRILE ME POTRESNE SCENE IZ CENTRA ISTANBULA" Oglasio se Vučić povodom eksplozije u Turskoj
BRNABIĆ OTKRILA! Evo kako su pretili Srbiji zbog neuvođenja sankcija Rusiji: Vučić je sve to predvideo još u februaru, odbranili smo se
SRBIJA ĆE NASTAVITI DA INSISTIRA NA SPROVOĐENJU SVIH POTPISANIH SPORAZUMA! Veoma važna nedelja za predsednikom Vučićem (VIDEO)
Na današnjem ministarskom sastanku nastaviće se sa pritiscima prema Srbiji da uvede sankcije Rusiji. Brisel ne može da se pomiri sa činjenicom da je naša zemlja praktično jedina evropska država koja se nije priključila, bar na simboličan način, embargu kojim je Moskva opasana u devet krugova. Druga važna tema ministarskog sastanka biće upravo situacija povodom ruske invazije na Ukrajinu.
U EU cene to što Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali se time ne zadovoljavaju. Traže da se naša zemlja, kao kandidat za članstvo, priključi zajedničkoj evropskoj politici. Mi u tom segmentu još nemamo obavezu jer nismo otvorili dotično pregovaračko poglavlje, ali Brisel smatra da ni on nema obavezu da održava ritam proširenja u takvoj situaciji. Konstatovaće se da smo u odnosu na prošlu godinu procentualno nazadovali u ovom usaglašavanju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom upravo završene posete Francuskoj saopštio da su pritisci veliki, ali da Srbija još nije primorana da Moskvi uvede sankcije. To se naročito ogleda u činjenici da nam EU u ovom trenutku zbog toga neće i samima uvoditi sankcije, što će troškovi energetske krize po našu zemlju biti manji i što smo na ovaj način, pre svega, koherentni u svojoj spoljnoj politici.
Drugi važan segment koji nas koči na daljem putu ka EU je odnos sa Prištinom, iako krivicu ekskluzivno snose vlasti privremenih institucija, nepoštovanjem do sada postignutih sporazuma, neosnivanjem Zajednice srpskih opština i insistiranjem na preregistraciji vozila, protivno stavu međunarodnih aktera, uključujući i SAD.
Priština u tom oglušavanju naročito ima podršku Nemačke koja joj, praktično, omogućuje da istraje u politici koja negira osnovne postulate pregovaračkog procesa. U Briselu laički konstatuju da nema napretka u normalizaciji odnosa, ni približavanja ka pravno obavezujućem sveobuhvatnom sporazumu, ne "zamarajući" se vaganjem ko snosi gro krivice.
Evropska administracija takođe smatra da izlazak Srba iz privremenih institucija nije rešenje. Sve to utiče na situaciju u kojoj je napredak Srbije ka EU praktično zaleđen.
