НАСТАВАК ПРИТИСАКА НА СРБИЈУ: Брисел ће и данас на састанку шефова дипломатија ЕУ тражити НЕМОГУЋЕ
Редовно месечно окупљање шефова дипломатија земаља чланица ЕУ, замишљено као пресек процена у процесу напретка кандидата ка Унији на основу годишњег извештаја Европске комисије пред крај календарске године, претвориће се овога пута, што се тиче Србије, у нечињење.
Неће бити предлога за отварање нових поглавља и кластера, ни прстом се неће мрднути у поступку даљег приближавања наше земље ЕУ. Разлози су јасни, а има их два: став Београда у односу на санкције Москви у контексту рата у Украјини и позиција према косовском питању.
"УЗНЕМИРИЛЕ МЕ ПОТРЕСНЕ СЦЕНЕ ИЗ ЦЕНТРА ИСТАНБУЛА" Огласио се Вучић поводом експлозије у Турској
БРНАБИЋ ОТКРИЛА! Ево како су претили Србији због неувођења санкција Русији: Вучић је све то предвидео још у фебруару, одбранили смо се
СРБИЈА ЋЕ НАСТАВИТИ ДА ИНСИСТИРА НА СПРОВОЂЕЊУ СВИХ ПОТПИСАНИХ СПОРАЗУМА! Веома важна недеља за председником Вучићем (ВИДЕО)
На данашњем министарском састанку наставиће се са притисцима према Србији да уведе санкције Русији. Брисел не може да се помири са чињеницом да је наша земља практично једина европска држава која се није прикључила, бар на симболичан начин, ембаргу којим је Москва опасана у девет кругова. Друга важна тема министарског састанка биће управо ситуација поводом руске инвазије на Украјину.
У ЕУ цене то што Србија подржава територијални интегритет Украјине, али се тиме не задовољавају. Траже да се наша земља, као кандидат за чланство, прикључи заједничкој европској политици. Ми у том сегменту још немамо обавезу јер нисмо отворили дотично преговарачко поглавље, али Брисел сматра да ни он нема обавезу да одржава ритам проширења у таквој ситуацији. Констатоваће се да смо у односу на прошлу годину процентуално назадовали у овом усаглашавању.
Председник Србије Александар Вучић је током управо завршене посете Француској саопштио да су притисци велики, али да Србија још није приморана да Москви уведе санкције. То се нарочито огледа у чињеници да нам ЕУ у овом тренутку због тога неће и самима уводити санкције, што ће трошкови енергетске кризе по нашу земљу бити мањи и што смо на овај начин, пре свега, кохерентни у својој спољној политици.
Други важан сегмент који нас кочи на даљем путу ка ЕУ је однос са Приштином, иако кривицу ексклузивно сносе власти привремених институција, непоштовањем до сада постигнутих споразума, неоснивањем Заједнице српских општина и инсистирањем на пререгистрацији возила, противно ставу међународних актера, укључујући и САД.
Приштина у том оглушавању нарочито има подршку Немачке која јој, практично, омогућује да истраје у политици која негира основне постулате преговарачког процеса. У Бриселу лаички констатују да нема напретка у нормализацији односа, ни приближавања ка правно обавезујућем свеобухватном споразуму, не "замарајући" се вагањем ко сноси гро кривице.
Европска администрација такође сматра да излазак Срба из привремених институција није решење. Све то утиче на ситуацију у којој је напредак Србије ка ЕУ практично залеђен.
