"Ne znam da li ćemo se vratiti, ali idem prvi!" General Đukić poveo Srbe u pobedu, a sad mu Hrvati pišu presudu

General Đukić rođen je 1948. godine u selu Gornje Vodičevo kod Bosanskog Novog (danas Novog Grada) u domu vrednih zemljoradnika Petra i Danice.

Nakon gimnazije završio je Vojnu akademiju u Beogradu, a potom i Višu vojnu akademiju i ratnu školu. Službovao je kao oficir u Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Republici Srpskoj Krajini i Srbiji. Vojnu karijeru započeo je na mestu komandanta bataljona i dogurao je do komandanta Uprave posebnih jedinica milicije i načelnika Glavnog štaba vojske u Republici Srpskoj.

Raspad Jugoslavije ga je zatekao na službi u Kninu, gde je kao oficir JNA učestvovao u zaštiti srpskog naroda.

Tri puta je vanredno i jednom prevremeno unapređivan do čina general-majora koji je dobio 18. jula 1992. godine, tačno na dan kada je 23 godine kasnije uhapšen.

General Đukić ostao je upamćen među Srbima u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj kao njihov spasilac i jedan od najznačajnijih srpskih oficira u proboju "koridora života". 

Inicijalna kapisla za za odluku o proboju koridora bila je smrt 12 beba u banjalučkom porodilištu zbog nedostatka kiseonika za adekvatan tretman.

Kada se kretalo u proboj koridora koji je morao da spreči da se takva tragedija nikad više ne ponovi, general Đukić je izašao pred svoje borce i ohrabrivao ih.

- Mi krećemo u tešku, krvavu borbu. Ne znamo da li ćemo se vratiti. Ako neko nije spreman da položi život za svoju zemlju, neka slobodno istupi i ne krene u bitku - poručio je general Đukić i prvi krenuo u neizvesnost, a svi vojnici su krenuli za njim.

Niko nije rekao "neću"! 

Posle penzionisanja, general Đukić se bavio volonterskim radom u raznim zavičajnim i strukovnim udruženjima i pisanjem. Objavio je pet knjiga, od kojih je najznačajnija "Razbijanje Jugoslavije - mesto i uloga Hrvatske", kao i više bibliografskih jedinica u zbornicima radova. Živeo je skromno i kao čovek vedrog duha i dobre naravi puno se družio sa kolegama i prijateljima.

Uhapšen je 18.07.2015. godine na aerodromu Tivat u Crnoj Gori po hrvatskoj poternici, koja ga tereti za navodni ratni zločin u Krajini.

U međuvremenu, Crnoj Gori se obratila i Srbija, čiji je državljanin, sa zahtevom za izručenje. U pritvoru u Crnoj Gori, u Spužu, proveo je skoro osam meseci, čekajući odluku crnogorskih sudova i Ministra pravde o izručenju Srbiji ili Hrvatskoj.

Iako su sudovi doneli rešenja da su ispunjeni uslovi da se izruči i jednoj i drugoj zemlji, Ministar pravde Crne Gore doneo je odluku da se izruči Hrvatskoj. Ova odluka je bez prava žalbe i izvršena je 08.03.2016. godine.

General Đukić je svoju vojničku dužnost obavljao časno i pošteno u interesu svoje države i naroda i nije nikada naredio, ili izvršio ratni zločin, zašta ga tereti hrvatsko tužilaštvo. U ratnim sukobima na prostoru RSK učestvovao je kao oficir JNA i rizikovao je svoj život u spašavanju napadnutih pripadnika JNA, njihovih porodica, imovine JNA i zaštiti srpskog naroda.

Protiv njega se već godinama vodi medijska hajka, u kojoj učestvuju i hrvatski zvaničnici, a naročito posle njegovog svedočenja u Haškom tribunalu u odbrani Milana Martića i objavljivanja knjige "Razbijanje Jugoslavije – mesto i uloga Hrvatske".

Protiv generala se vodio montirani proces u kojem je bilo nemoguće dokazati nevinost. Pored toga, on je čovek od 71 godine, narušenog zdravlja i godinama se leči od dijabetesa na VMA.

Treba imati u vidu da proces u Županijskom sudu u Splitu nije samo suđenje jednom čoveku, nego i suđenje JNA, Vojsci RSK, Srbima i Srbiji, da bi se opravdali ustaški zločini.

Odbrana generala Đukića je skupa s obzirom na to da se proces vodi u Hrvatskoj.