"Не знам да ли ћемо се вратити, али идем први!" Генерал Ђукић повео Србе у победу, а сад му Хрвати пишу пресуду
После кршења свих људских права српског генерала, хрватски суд ће генералу Бориславу Ђукићу, којег Срби памте као свог спасиоца, изрећи пресуду, иако је од почетка јасно да против генерала Ђукића нема никаквих доказа
Генерал Ђукић рођен је 1948. године у селу Горње Водичево код Босанског Новог (данас Новог Града) у дому вредних земљорадника Петра и Данице.
Након гимназије завршио је Војну академију у Београду, а потом и Вишу војну академију и ратну школу. Службовао је као официр у Македонији, Црној Гори, Хрватској, Републици Српској Крајини и Србији. Војну каријеру започео је на месту команданта батаљона и догурао је до команданта Управе посебних јединица милиције и начелника Главног штаба војске у Републици Српској.
Распад Југославије га је затекао на служби у Книну, где је као официр ЈНА учествовао у заштити српског народа.
Три пута је ванредно и једном превремено унапређиван до чина генерал-мајора који је добио 18. јула 1992. године, тачно на дан када је 23 године касније ухапшен.
Генерал Ђукић остао је упамћен међу Србима у Републици Српској Крајини и Републици Српској као њихов спасилац и један од најзначајнијих српских официра у пробоју "коридора живота".
Иницијална каписла за за одлуку о пробоју коридора била је смрт 12 беба у бањалучком породилишту због недостатка кисеоника за адекватан третман.
Када се кретало у пробој коридора који је морао да спречи да се таква трагедија никад више не понови, генерал Ђукић је изашао пред своје борце и охрабривао их.
- Ми крећемо у тешку, крваву борбу. Не знамо да ли ћемо се вратити. Ако неко није спреман да положи живот за своју земљу, нека слободно иступи и не крене у битку - поручио је генерал Ђукић и први кренуо у неизвесност, а сви војници су кренули за њим.
Нико није рекао "нећу"!
После пензионисања, генерал Ђукић се бавио волонтерским радом у разним завичајним и струковним удружењима и писањем. Објавио је пет књига, од којих је најзначајнија "Разбијање Југославије - место и улога Хрватске", као и више библиографских јединица у зборницима радова. Живео је скромно и као човек ведрог духа и добре нарави пуно се дружио са колегама и пријатељима.
Ухапшен је 18.07.2015. године на аеродрому Тиват у Црној Гори по хрватској потерници, која га терети за наводни ратни злочин у Крајини.
У међувремену, Црној Гори се обратила и Србија, чији је држављанин, са захтевом за изручење. У притвору у Црној Гори, у Спужу, провео је скоро осам месеци, чекајући одлуку црногорских судова и Министра правде о изручењу Србији или Хрватској.
Иако су судови донели решења да су испуњени услови да се изручи и једној и другој земљи, Министар правде Црне Горе донео је одлуку да се изручи Хрватској. Ова одлука је без права жалбе и извршена је 08.03.2016. године.
Генерал Ђукић је своју војничку дужност обављао часно и поштено у интересу своје државе и народа и није никада наредио, или извршио ратни злочин, зашта га терети хрватско тужилаштво. У ратним сукобима на простору РСК учествовао је као официр ЈНА и ризиковао је свој живот у спашавању нападнутих припадника ЈНА, њихових породица, имовине ЈНА и заштити српског народа.
Против њега се већ годинама води медијска хајка, у којој учествују и хрватски званичници, а нарочито после његовог сведочења у Хашком трибуналу у одбрани Милана Мартића и објављивања књиге "Разбијање Југославије – место и улога Хрватске".
Против генерала се водио монтирани процес у којем је било немогуће доказати невиност. Поред тога, он је човек од 71 године, нарушеног здравља и годинама се лечи од дијабетеса на ВМА.
Треба имати у виду да процес у Жупанијском суду у Сплиту није само суђење једном човеку, него и суђење ЈНА, Војсци РСК, Србима и Србији, да би се оправдали усташки злочини.
Одбрана генерала Ђукића је скупа с обзиром на то да се процес води у Хрватској.