Nekada su AMERIKANCI KUPOVALI vojne avione OD NAS! Kako je veliki rat uništio ogroman posao!

Direktor Sektora za marketing i strateško planiranje u Yugoimport SDPR-u dr Nenad Gojković za podgoričke Vijesti ispričao je nepoznatu priču o dogovoru za američku kupovinu jugoslovenskih aviona 1990. godine.

Aleksandar Vulin: Migovi iz Rusije stižu u Srbiju do kraja godine

"Za mene je izazov prodati Eksimu frižider - treba mu možda 12 dana u godini, a ne Arapima, kojima treba 12 meseci u godini", rekao je na sastanku u Beogradu u jesen 1989. godine direktor Sektora za marketing i strateško planiranje u Yugoimport SDPR-u dr Nenad Gojković, na pitanje generalnog direktora te jugoslovenske državne firme za promet naoružanja i vojne opreme, generala Nikodina Jovanovića da li ovaj mladi ekonomista iz Sarajeva zaista namerava da proda jugoslovenski školsko-borbeni avion Amerikancima - naciji koja je "izmislila" avione, pišu podgoričke Vijesti.

Gojković je dobio odrešene ruke, ali postao i jedini odgovoran ukoliko nešto pođe naopako. Drugi takmičari iz Italije, Francuske, Argentine, Japana (...), u trku su ušli sa izvesnom prednošću, ali Gojković je bio uveren da SFRJ ima favorita čije će prednosti Amerikanci lako prepoznati - ponos i dotad najuspešnije dostignuće naše vazduhoplovne industrije, laki školsko-borbeni mlaznjak "Soko G-4 super galeb".

- Znao sam da imamo dobar avion, koji nije samo školski, već i borbeni, višenamenski, proizveden po vrhunskim tehnološkim rešenjima tog vremena, G-4 - ispričao je za Vijesti Gojković, danas penzioner iz Beograda o početku projekta nazvanog "Sarajevo" - pokušaja prodaje jugoslovenskog borbenog aviona državi sa namoćnijom avio-industrijom i ratnim vazduhoplovstvom na svetu, SAD.

SRBIJA POSTAJE VOJNA SILA: Stižu nam migovi, a otkriveno i do kada

Projekat je stavljen u pogon, a prema zamisli njegovog tvorca Gojkovića, osim samog proizvoda - aviona G-4 - koji je bio više nego konkurentan čak i dvostruko skupljim rivalima iz Zapadne Evrope, za njegov uspeh bila su krucijalna još tri faktora; reklama, tzv. trojanski konj preko kojeg će jugoslovenska industrija ući u SAD i tada veoma jaka i politički uticajna jugoslovenska dijaspora u Americi. Usledio je intenzivan višemesečni, koordinisani napor u kome je učestvovao i sam vrh jugoslovenskog Ratnog vazduhoplovstva, pa je i sam njegov komandant, general Anton Tus, krajem 1990. otišao u službenu posetu SAD gde se sreo i razgovarao o mogućnosti prodaje G-4 Amerikancima sa generalom Kolinom Pauelom.

Jugoslaviju je u međuvremenu u više navrata posećivao jedan od najuticajnijih specijalističkih vazduhoplovnih novinara Džefri Etel, koji je Americi sa neskrivenim ushićenjem predstavio sve sa čime ga je Gojković u Jugoslaviji upoznao. Dolazile su američke delegacije i svi su bili jednoglasni da su iznenađeni kvalitetom aviona, vrhunskom izradom, ponašanjem u letu i jednostavnošču upravljanja.

- Na mene, a i na ostale prisutne, najjači utisak je ostavilo referisanje kapetana Lin En Marten koja je ispitala kako se avion G-4 ponaša u kovitu. Rekla je da se do tada nije susretala sa tako pouzdanim i kvalitetnim avionom. Uradila je tri kovita, avion je još mogao bez problema, ali ona dalje nije mogla - prisetio se Gojković.

- U tom trenutku, u restoranu je zavladao muk. Naši su bili zatečeni konstatacijom - ne samo zbog toga što je to bila potvrda onoga što smo znali, već još više iskrenošću ove žene, kapetana, koja je specijalista za ispitivanje kovita. Posle par sekundi tišine, prolomio se aplauz, kako referisanju kapetana Marten, ali isto tako i avionu G-4.

I hrvatski mediji bruje o tome: Srpska vojna industrija u usponu!

Amerikanci su avion zatim ispobali i u bojevim gađanjima i dejstvima po ciljevima na zemlji i moru, a krajnjim utiscima bile su zadovoljne obe strane.

Sledeći zadatak bio je, dodao je Gojković, pronaći firmu koja će biti taj svojevrsni trojanski konj, sa kojom bi se ušlo na tržište SAD, odnosno u "US Air Force".

G-4 je prikazan na jednom od najvećih svetskih sajmova vazduhoplovstva u Velikoj Britaniji, gde je impresionirao javnost svojim letnim performansama i gde se desio ključni pomak - otvoreno interesovanje jednog od najvećih američkih proizvođača aviona i naoružanja, čuvene kompanije "General Dynamics" da uspostavi saradnju sa Yugoimportom SDPR i "Sokolom" na projektu G-4, prenose Vijesti.

Amerikance su posebno impresionirale opremljenost i nivo stručnosti kadrova VTU Žarkovo, VOC-a, i "Sokola", istakao je Gojković, koji je tada već uveliko pored borbenih vazduhoplova proizvodio i delove za više modela komercijalnih putničkih aviona iz programa "Boeinga" i "Airbusa". Tek su ostali zatečeni pred tehnologijom koju su prilikom posete videli.

- Kada je predstavnik 'General Dynamics'-a, penzionisani pukovnik i bivši pilot Rojs Kaplinger kod nas u mostaru video isti autoklav kakav oni imaju i koji je tada pravio samo jedan proizvođač u svetu, u neverici je kuckao rukom po vratima autoklava da proveri da li je reč o pravoj mašini ili nekoj imitaciji koju smo mu možda podmetnuli. Videvši CNC mašine pitao nas je shvatamo li da su Amerikanci sa mnogo primitivnijom tehnologijom poslali čoveka na Mesec - ispričao je Gojković.

Gojković je ubrzo, u februaru 1991. došao u priliku da na sličan način "uzvrati šalu" Amerikancima, kuckajući rukom po jednom od četiri njihova autoklava u ogromnoj hali "General Dynamics"-a u Fort Vortu uz reči: "Vidi ga, isti kao onaj naš u Mostaru!"

Novi ruski MiG-41 biće NAJMODERNIJE ORUŽJE koje je čovek ikada proizveo! (VIDEO/FOTO)

Pregovaralo se, došlo do okvirnog plana i dogovora, a Gojković je naveo i da su im iz "General Dynamics"-a rekli da G-4 koji je Jugoslavija konstruisala i razvila krajem sedamdesetih godina 20. veka, avion za 21. vek i da će biti u operativnoj upotrebi najmanje do kraja 2030-ih.

Svi potrebni preduslovi su bili ispunjeni i u februaru 1991. Gojković i predstavnici "General Dynamics"-a potpisali su Memorandum o razumevanju kao uvod u ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, koji je trebalo da usledi odmah zatim i time i zvanično otpočne zajednički jugoslovensko-američki posao oko G-4. Prvi jugoslovenski avioni bi u službu oružanih snaga SAD stupili već 1992.

Ipak, sve je propalo jer je pred samo potpisivanje ugovora u junu 1991. u SFRJ je izbio građanski rat i zemlja se u krvi raspala, a njena tada moderna i jaka industrije, a u međuvremenu je gotovo uništena.