Некада су АМЕРИКАНЦИ КУПОВАЛИ војне авионе ОД НАС! Како је велики рат уништио огроман посао!

Директор Сектора за маркетинг и стратешко планирање у Yugoimport СДПР-у др Ненад Гојковић за подгоричке Вијести испричао је непознату причу о договору за америчку куповину југословенских авиона 1990. године.

Александар Вулин: Мигови из Русије стижу у Србију до краја године

"За мене је изазов продати Ексиму фрижидер - треба му можда 12 дана у години, а не Арапима, којима треба 12 месеци у години", рекао је на састанку у Београду у јесен 1989. године директор Сектора за маркетинг и стратешко планирање у Yugoimport СДПР-у др Ненад Гојковић, на питање генералног директора те југословенске државне фирме за промет наоружања и војне опреме, генерала Никодина Јовановића да ли овај млади економиста из Сарајева заиста намерава да прода југословенски школско-борбени авион Американцима - нацији која је "измислила" авионе, пишу подгоричке Вијести.

Гојковић је добио одрешене руке, али постао и једини одговоран уколико нешто пође наопако. Други такмичари из Италије, Француске, Аргентине, Јапана (...), у трку су ушли са извесном предношћу, али Гојковић је био уверен да СФРЈ има фаворита чије ће предности Американци лако препознати - понос и дотад најуспешније достигнуће наше ваздухопловне индустрије, лаки школско-борбени млазњак "Соко Г-4 супер галеб".

- Знао сам да имамо добар авион, који није само школски, већ и борбени, вишенаменски, произведен по врхунским технолошким решењима тог времена, Г-4 - испричао је за Вијести Гојковић, данас пензионер из Београда о почетку пројекта названог "Сарајево" - покушаја продаје југословенског борбеног авиона држави са намоћнијом авио-индустријом и ратним ваздухопловством на свету, САД.

СРБИЈА ПОСТАЈЕ ВОЈНА СИЛА: Стижу нам мигови, а откривено и до када

Пројекат је стављен у погон, а према замисли његовог творца Гојковића, осим самог производа - авиона Г-4 - који је био више него конкурентан чак и двоструко скупљим ривалима из Западне Европе, за његов успех била су круцијална још три фактора; реклама, тзв. тројански коњ преко којег ће југословенска индустрија ући у САД и тада веома јака и политички утицајна југословенска дијаспора у Америци. Уследио је интензиван вишемесечни, координисани напор у коме је учествовао и сам врх југословенског Ратног ваздухопловства, па је и сам његов командант, генерал Антон Тус, крајем 1990. отишао у службену посету САД где се срео и разговарао о могућности продаје Г-4 Американцима са генералом Колином Пауелом.

Југославију је у међувремену у више наврата посећивао један од најутицајнијих специјалистичких ваздухопловних новинара Џефри Етел, који је Америци са нескривеним усхићењем представио све са чиме га је Гојковић у Југославији упознао. Долазиле су америчке делегације и сви су били једногласни да су изненађени квалитетом авиона, врхунском израдом, понашањем у лету и једноставношчу управљања.

- На мене, а и на остале присутне, најјачи утисак је оставило реферисање капетана Лин Ен Мартен која је испитала како се авион Г-4 понаша у ковиту. Рекла је да се до тада није сусретала са тако поузданим и квалитетним авионом. Урадила је три ковита, авион је још могао без проблема, али она даље није могла - присетио се Гојковић.

- У том тренутку, у ресторану је завладао мук. Наши су били затечени констатацијом - не само због тога што је то била потврда онога што смо знали, већ још више искреношћу ове жене, капетана, која је специјалиста за испитивање ковита. После пар секунди тишине, проломио се аплауз, како реферисању капетана Мартен, али исто тако и авиону Г-4.

И хрватски медији брује о томе: Српска војна индустрија у успону!

Американци су авион затим испобали и у бојевим гађањима и дејствима по циљевима на земљи и мору, а крајњим утисцима биле су задовољне обе стране.

Следећи задатак био је, додао је Гојковић, пронаћи фирму која ће бити тај својеврсни тројански коњ, са којом би се ушло на тржиште САД, односно у "УС Аир Форце".

Г-4 је приказан на једном од највећих светских сајмова ваздухопловства у Великој Британији, где је импресионирао јавност својим летним перформансама и где се десио кључни помак - отворено интересовање једног од највећих америчких произвођача авиона и наоружања, чувене компаније "Генерал Dynamics" да успостави сарадњу са Yugoimportom СДПР и "Соколом" на пројекту Г-4, преносе Вијести.

Американце су посебно импресионирале опремљеност и ниво стручности кадрова ВТУ Жарково, ВОЦ-а, и "Сокола", истакао је Гојковић, који је тада већ увелико поред борбених ваздухоплова производио и делове за више модела комерцијалних путничких авиона из програма "Боеинга" и "Аирбуса". Тек су остали затечени пред технологијом коју су приликом посете видели.

- Када је представник 'Генерал Dynamics'-a, пензионисани пуковник и бивши пилот Ројс Каплингер код нас у мостару видео исти аутоклав какав они имају и који је тада правио само један произвођач у свету, у неверици је куцкао руком по вратима аутоклава да провери да ли је реч о правој машини или некој имитацији коју смо му можда подметнули. Видевши ЦНЦ машине питао нас је схватамо ли да су Американци са много примитивнијом технологијом послали човека на Месец - испричао је Гојковић.

Гојковић је убрзо, у фебруару 1991. дошао у прилику да на сличан начин "узврати шалу" Американцима, куцкајући руком по једном од четири њихова аутоклава у огромној хали "Генерал Dynamics"-a у Форт Ворту уз речи: "Види га, исти као онај наш у Мостару!"

Нови руски МиГ-41 биће НАЈМОДЕРНИЈЕ ОРУЖЈЕ које је човек икада произвео! (ВИДЕО/ФОТО)

Преговарало се, дошло до оквирног плана и договора, а Гојковић је навео и да су им из "Генерал Dynamics"-a рекли да Г-4 који је Југославија конструисала и развила крајем седамдесетих година 20. века, авион за 21. век и да ће бити у оперативној употреби најмање до краја 2030-их.

Сви потребни предуслови су били испуњени и у фебруару 1991. Гојковић и представници "Генерал Dynamics"-a потписали су Меморандум о разумевању као увод у уговор о пословно-техничкој сарадњи, који је требало да уследи одмах затим и тиме и званично отпочне заједнички југословенско-амерички посао око Г-4. Први југословенски авиони би у службу оружаних снага САД ступили већ 1992.

Ипак, све је пропало јер је пред само потписивање уговора у јуну 1991. у СФРЈ је избио грађански рат и земља се у крви распала, а њена тада модерна и јака индустрије, а у међувремену је готово уништена.