"Nemam empatiju za ljude koji svojim delovanjem podrivaju Srbiju" Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić o saopštenjima dekana Ekonomskog i Građevinskog fakulteta (FOTO)

-Danas ću neke stvari, vezane za mene lično, prvi put da izgovorim, jer do sada sam to izbegavao. To, jednostavno, moram da uradim zbog mojih Subotičana, da znaju ko je njihov gradonačelnik i šta je istina o nekim stvarima koje se pišu. Da znaju da ne treba da se stide ničega što je vezano za njihovog gradonačelnika.

Jedina gora stvar od greške je – kad niste svesni da grešite. Odgovori oba dekana su, u stvari, samo potvrdili sve ono što sam rekao za njih. Oni su se pretvorili u faraone. Oni su autonomiju univerziteta i fakulteta skroz na pogrešan način shvatili i na pogrešan način je primenjuju.

Predsednik Saveta fakulteta je zet dekana tog fakulteta, a Savet fakulteta imenuje dekana i daje predlog kod davanja statusa profesora na tom fakultetu. I onda nijedan Subotičanin ne može da dođe na red da bude dekan tog fakulteta, jer to je jedan lobi koji se drži.

Vlasnik firme "Geosoft", koja je u 2023. godini ostvarila promet od 600.000 evra, je gospodin Trifković. A, vlasnik druge firme "Geoput" je Miroslav Kurčubić, koji je predsednik Saveta na Građevinskom fakultetu i koji je oženio sestru dekana, "Geoput" je u 2023. godini ostvario promet od 4,5 miliona evra. I onda ne valja Srbija, onda je problem Srbija.

Kada je reč o Ekonomskom fakultetu u Subotici, dekan tog fakulteta Čučković je objavio kako danas pravi kotlić, verovatno s namerom da proslavi što je otkazao januarski rok. Kako ne bi imao neki trošak u tom prazničnom druženju on koleginice i kolege obaveštava da je participacija 1.000 dinara. On, čovek, slavi. Pri tome, od Subotičana ne učestvuje niko, nego dva prodekana idu po studente u Novi Sad da ih dovezu kako bi imali koga da prikažu, jer niko od Subotičana neće.

Ovih dana sam imao strahovit pritisak roditelja, nekih profesora i zaposlenih koji smatraju da se tamo sprovodi teror.

Minimum 90% studenata želi da uči i polaže, ali ne mogu to da urade, jer je ovaj napravio tamo svoju dedovinu. I danas, u 10 časova, on drži video-konferenciju, gde traži da mu profesori iskažu lojalnost.

Dovoze ljude iz Novog Sada da mi skrnave Suboticu. O tome se radi. Oni u toj nekoj tišini prave cirkus sa ovim gradom, a da ne pričamo o nenamenskim trošenju sredstava za Ekonomski fakultet. I ja pozivam nadležne organe ove države da ispitaju poslovanje i rad i jednog, i drugog fakulteta. A, onda ćete da vidite i čujete mnoge stvari.

Građani Subotice se, kad god imaju neki problem, obraćaju svom gradonačelniku. Oni ne znaju šta je republički, pokrajinski i lokalni nivo. I ne treba da znaju. Oni imaju svog gradonačelnika i traže pomoć od njega. A, moja je obaveza da im pomognem. I ne mogu da se pravim gluv i slep.

Dekani oba fakulteta grabe krupnim koracima da iz statusa bitange pređu u status fukare i ja nemam empatiju za ljude koji svojim delovanjem podrivaju Srbiju.

Ovo je nastavak 5. oktobra. Ja u martu punim 58 godina, dugo trajem na javnoj sceni grada Subotice, što direktno, što indirektno. I sećam se svega. Peti oktobar, to je moje mišljenje i moj stav, je najveće zlo koje je moglo da pogodi Srbiju i dan-danas plaćamo taj ceh, zato što su nam krizni štabovi i raznorazne bitange i fukare tada odlučivale. Naneli smo najstrašniju fleku u istoriji države Srbije. Izručili smo srpskog predsednika na Vidovdan, u lancima, pokojnog Slobodana Miloševića. Ako je bio kriv, bio je kriv svom narodu i trebalo je da mu se sudi u Srbiji. Izručili smo mnogo heroja u Hag, koji su branili Srbiju i njen narod, dok ovi iz regiona svoje zlikovce slave kao svece. I to je ono što me boli. I ja sam bio jedan od onih na koje su kidisali kao hijene. I preživeo sam.

Što se tiče Carine, pokojni Jožef Kasa je dao spisak od nas 20 da ne smeju da nas prime nigde, ni u jednoj firmi. Nisu znali šta će sa mnom, šetali su me po celoj Srbiji. I onda su se dosetili da me ne preuzmu sa Saveznog na republički nivo. Ja nisam imao pravo ni na žalbu, jer je doneto rešenje koje nije imalo pouku o pravnom leku. Dok sam bio u carini, imao sam u peti ono što mnogi nisu imali u glavi. Bio sam šef graničnog prelaza Kelebija sa 31 godinom, ne zato što sam bio nesposoban, nego zato što je neko ocenio da sam bio sposoban. I postoji nalaz iz avgusta 2000. godine, gde je organ revizije u carini konstatovao da u svom životu i radnom veku nije video uređeniji prelaz nego što je granični prelaz Kelebija.

Ja sam ceo život bio za državu Srbiju. Pogledajte moje rezultate gde sam radio i šta sam ostavio iza sebe. Oni govore o meni. Svih ovih godina pišu kako sam sklonjen sa carine zbog mahinacija, a onda Aleksandar Krstić neka kaže, kad je potpisao rešenje, da li su ga jurile Nišlije i tražili da povuče potpis. A, znate zašto? Kod bombardovanja, kada su bacili kasetne bombe, u Vojnoj bolnici Niš nisu imali medicinski materijal, nego su ušivali udicama. Novica Jovanović, mislim da je sada pokojni, vozio je za Turiju medicinski materijal koji zbog embarga nisu pustili. Ja sam tada omogućio da taj materijal prođe i da u 4.15 časova stigne u Vojnu bolnicu u Niš. Nišlije znaju i cene šta je to Bakić uradio.

Uvek ću se boriti, bez obzira ko gde pripada, da niko ne doživi takvu sudbinu i da se na takav način niko sa nikim ne obračunava, kao što su se tada obračunavali sa mnom. I ovde, u Gradskoj kući, imao sam zaposlene koji okrenu glavu, nisu hteli da me pozdrave. A, ja im 14. marta, za moj rođendan pošaljem parče torte. Ne zaobilazim ih. To je razlika između njih i mene.

Aleksandar Vučić, je sa ivice ambisa podigao Srbiju na noge, napravio ekonomski jaku Srbiju, osnažio vojsku i vratio nam dostojanstvo i nacionalni ponos. Srbija je sada priznata i uvažena svugde u svetu. Otud napadi izdajnika i ološa na Aleksandra i njegovu porodicu. Ne mogu to da mu oproste. Znam dobro šta vam pričam. Nemate predstavu kakve su to ljudine i Aleksandar i Andrej, koje su to ljudske veličine.

Moje sveto trojstvo su dva brata i majka – Aleksandar, Andrej i majka Srbija. Ja sam njihov i ne stidim se toga! Čak sam ponosan i dok budem živ biću uz njih.

I za kraj ću da kažem jednu stvar, ne zbog sebe nego da znate koji su to ljudi, koje su to veličine. Pored milion dobrih stvari što su uradili za mene i moju porodicu, za ovaj grad Suboticu, za državu Srbiju, 6. juna 2024. godine, kada mi je dijagnostikovan karcinom pluća, zahvaljujući Aleksandru, Andreju, zdravstvu Srbije i Svetom Vasiliju Ostroškom, slava mu i milost, ja danas sedim ovde i obraćam vam se. I iskoristiću priliku da se velikom broju mojih prijatelja i dobrih ljudi koji su u molitvama molili za moje zdravlje i palili sveće na liturgijama, zahvalim od srca i kažem veliko hvala. Upućujem veliki pozdrav za Institut u Kamenici.

Sve ću da dam za moju Suboticu i moju Srbiju, a ovaj ološ me ne može sprečiti u tome. Za Srbiju sve i Srbiju ni za šta.
Srbija je večna dok u joj deca verna. Zato, deco moja dobra, ne dajmo majku Srbiju i živela majka Srbija! - poručio je gradonačelnik Subotice.