"Немам емпатију за људе који својим деловањем подривају Србију" Градоначелник Суботице Стеван Бакић о саопштењима декана Економског и Грађевинског факултета (ФОТО)

-Данас ћу неке ствари, везане за мене лично, први пут да изговорим, јер до сада сам то избегавао. То, једноставно, морам да урадим због мојих Суботичана, да знају ко је њихов градоначелник и шта је истина о неким стварима које се пишу. Да знају да не треба да се стиде ничега што је везано за њиховог градоначелника.

Једина гора ствар од грешке је – кад нисте свесни да грешите. Одговори оба декана су, у ствари, само потврдили све оно што сам рекао за њих. Они су се претворили у фараоне. Они су аутономију универзитета и факултета скроз на погрешан начин схватили и на погрешан начин је примењују.

Председник Савета факултета је зет декана тог факултета, а Савет факултета именује декана и даје предлог код давања статуса професора на том факултету. И онда ниједан Суботичанин не може да дође на ред да буде декан тог факултета, јер то је један лоби који се држи.

Власник фирме "Геософт", која је у 2023. години остварила промет од 600.000 евра, је господин Трифковић. А, власник друге фирме "Геопут" је Мирослав Курчубић, који је председник Савета на Грађевинском факултету и који је оженио сестру декана, "Геопут" је у 2023. години остварио промет од 4,5 милиона евра. И онда не ваља Србија, онда је проблем Србија.

Када је реч о Економском факултету у Суботици, декан тог факултета Чучковић је објавио како данас прави котлић, вероватно с намером да прослави што је отказао јануарски рок. Како не би имао неки трошак у том празничном дружењу он колегинице и колеге обавештава да је партиципација 1.000 динара. Он, човек, слави. При томе, од Суботичана не учествује нико, него два продекана иду по студенте у Нови Сад да их довезу како би имали кога да прикажу, јер нико од Суботичана неће.

Ових дана сам имао страховит притисак родитеља, неких професора и запослених који сматрају да се тамо спроводи терор.

Минимум 90% студената жели да учи и полаже, али не могу то да ураде, јер је овај направио тамо своју дедовину. И данас, у 10 часова, он држи видео-конференцију, где тражи да му професори искажу лојалност.

Довозе људе из Новог Сада да ми скрнаве Суботицу. О томе се ради. Они у тој некој тишини праве циркус са овим градом, а да не причамо о ненаменским трошењу средстава за Економски факултет. И ја позивам надлежне органе ове државе да испитају пословање и рад и једног, и другог факултета. А, онда ћете да видите и чујете многе ствари.

Грађани Суботице се, кад год имају неки проблем, обраћају свом градоначелнику. Они не знају шта је републички, покрајински и локални ниво. И не треба да знају. Они имају свог градоначелника и траже помоћ од њега. А, моја је обавеза да им помогнем. И не могу да се правим глув и слеп.

Декани оба факултета грабе крупним корацима да из статуса битанге пређу у статус фукаре и ја немам емпатију за људе који својим деловањем подривају Србију.

Ово је наставак 5. октобра. Ја у марту пуним 58 година, дуго трајем на јавној сцени града Суботице, што директно, што индиректно. И сећам се свега. Пети октобар, то је моје мишљење и мој став, је највеће зло које је могло да погоди Србију и дан-данас плаћамо тај цех, зато што су нам кризни штабови и разноразне битанге и фукаре тада одлучивале. Нанели смо најстрашнију флеку у историји државе Србије. Изручили смо српског председника на Видовдан, у ланцима, покојног Слободана Милошевића. Ако је био крив, био је крив свом народу и требало је да му се суди у Србији. Изручили смо много хероја у Хаг, који су бранили Србију и њен народ, док ови из региона своје зликовце славе као свеце. И то је оно што ме боли. И ја сам био један од оних на које су кидисали као хијене. И преживео сам.

Што се тиче Царине, покојни Јожеф Каса је дао списак од нас 20 да не смеју да нас приме нигде, ни у једној фирми. Нису знали шта ће са мном, шетали су ме по целој Србији. И онда су се досетили да ме не преузму са Савезног на републички ниво. Ја нисам имао право ни на жалбу, јер је донето решење које није имало поуку о правном леку. Док сам био у царини, имао сам у пети оно што многи нису имали у глави. Био сам шеф граничног прелаза Келебија са 31 годином, не зато што сам био неспособан, него зато што је неко оценио да сам био способан. И постоји налаз из августа 2000. године, где је орган ревизије у царини констатовао да у свом животу и радном веку није видео уређенији прелаз него што је гранични прелаз Келебија.

Ја сам цео живот био за државу Србију. Погледајте моје резултате где сам радио и шта сам оставио иза себе. Они говоре о мени. Свих ових година пишу како сам склоњен са царине због махинација, а онда Александар Крстић нека каже, кад је потписао решење, да ли су га јуриле Нишлије и тражили да повуче потпис. А, знате зашто? Код бомбардовања, када су бацили касетне бомбе, у Војној болници Ниш нису имали медицински материјал, него су ушивали удицама. Новица Јовановић, мислим да је сада покојни, возио је за Турију медицински материјал који због ембарга нису пустили. Ја сам тада омогућио да тај материјал прође и да у 4.15 часова стигне у Војну болницу у Ниш. Нишлије знају и цене шта је то Бакић урадио.

Увек ћу се борити, без обзира ко где припада, да нико не доживи такву судбину и да се на такав начин нико са никим не обрачунава, као што су се тада обрачунавали са мном. И овде, у Градској кући, имао сам запослене који окрену главу, нису хтели да ме поздраве. А, ја им 14. марта, за мој рођендан пошаљем парче торте. Не заобилазим их. То је разлика између њих и мене.

Александар Вучић, је са ивице амбиса подигао Србију на ноге, направио економски јаку Србију, оснажио војску и вратио нам достојанство и национални понос. Србија је сада призната и уважена свугде у свету. Отуд напади издајника и олоша на Александра и његову породицу. Не могу то да му опросте. Знам добро шта вам причам. Немате представу какве су то људине и Александар и Андреј, које су то људске величине.

Моје свето тројство су два брата и мајка – Александар, Андреј и мајка Србија. Ја сам њихов и не стидим се тога! Чак сам поносан и док будем жив бићу уз њих.

И за крај ћу да кажем једну ствар, не због себе него да знате који су то људи, које су то величине. Поред милион добрих ствари што су урадили за мене и моју породицу, за овај град Суботицу, за државу Србију, 6. јуна 2024. године, када ми је дијагностикован карцином плућа, захваљујући Александру, Андреју, здравству Србије и Светом Василију Острошком, слава му и милост, ја данас седим овде и обраћам вам се. И искористићу прилику да се великом броју мојих пријатеља и добрих људи који су у молитвама молили за моје здравље и палили свеће на литургијама, захвалим од срца и кажем велико хвала. Упућујем велики поздрав за Институт у Каменици.

Све ћу да дам за моју Суботицу и моју Србију, а овај олош ме не може спречити у томе. За Србију све и Србију ни за шта.
Србија је вечна док у јој деца верна. Зато, децо моја добра, не дајмо мајку Србију и живела мајка Србија! - поручио је градоначелник Суботице.