Da li Srbija treba da zabrani da učenice nose pocepane farmerke, štikle i dubok dekolte?!
Republika Srpska zabranila nakaradno odevanje školaraca, a da li isto treba da uradi Srbija
Stil oblačenja dece u školama uvek je bio diskutabilan po pitanju toga šta je prikladno, a šta ne, za jednu obrazovnu instituciju. Drugi problem je nastajao iz razloga što nisu roditelji sve dece u istoj finansijskog situaciji, a nošenje uniformi bi se, recimo, mogao rešiti problem vidljivosti socijalnih razlika.
ŠTA NAM DONOSI NOVI ZAKON: Dečji dodatak se neće više plaćati na isti način!
U okviru akcije "Đaci vas mole, usporite ispred škole" uručena sredstva za 26 beogradskih škola
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević obrazložio je uvođenje unificirane školske odeće na sledeći način.
- Đačke uniforme smanjuju uticaj socijalnih razlika na ponašanje učenika, a kod dece razvijaju kolektivni duh i osećaj pripadnosti školi. To je prvi korak da decu motivišemo da se takmiče u znanjima i talentima, a ne modi i statusu. U školi svi moraju da se ponašaju pristojno i poštuju instituciju koja je osim obrazovne i vaspitna. Uvođenje uniformi je upravo uvođenje reda u školama - rekao je Šarčević.
Takođe je naveo da je pitanje uniformi rešeno u celom svetu, od Japana i SAD do brojnih zemalja u Evropi, kao i da je to pedagoški jedna izuzetno bitna kategorija.
U školama koje nisu uvele ovaj vid oblačenja, nebitno da li je u pitanju Srbija ili bilo koja druga država, javlja se još jedan problem, a to je neprikladno odevanje. Tako u Republici Srpskoj do sada nisu postojali vidovi zabrana o kakvima se sada govori. Naime, u školama RS uskoro će se pojaviti nova pravila koja će diktirati kakvo oblačenje je pristojno.
Neki od predloga Pravilnika u RS su sledeći:
- Odeća mora biti čista i uredna;
- Na odeći se ne smeju nositi obeležja, natpisi i sl. koji vređaju osećanja drugih naroda ili podstiču versku, polnu ili drugu netrpeljivost;
- Za vreme boravka u školi, na nastavnim časovima i ostalik oblicima vaspito-obrazovnog rada učenicima nije dozvoljeno nošenje kapa, kačketa, kapuljača i marama, nošenje previše nakita, pirsing (minđuše u nosu, obrvama i usnama);
- Nošenje mini suknji, uske, kratke i izazovne odeće, nošenje obuće sa visokom štiklom.
Pod neprikladnim odevanjem se podrazumeva:
- Kratke pantalone, kožne pantalone, farmerke; košulje, bluze ili majice bez rukava i odeća sa dubokim dekolteom, suknje i haljine dužine do polovine kolena, delovi odeće sa natpisima, slikama ili oznakama sa uvredljivim sadržajima, pretesna i prekratka odeća;
- Obnaživanje grudi, stomaka i bedara nošenje papuča i japanki.
Roditelji učenika su obavezni:
- da pravdaju izostanke svog deteta u skladu sa odredbama Zakona;
- da se odazovu na službeni poziv/dopis škole; da redovno dolaze na roditeljske sastanke;
- da odgovorno učestvuje po svim pitanjima vezanim za život i rad škole i redovno sarađuju sa školom;
- da sarađuju sa odeljenjskim starešinama i predmetnim nastavnicima;
- da redovno izmiruju novčane obaveze prema školi.
Da li i Srbija treba da primeni pravila oblačenja kao Republika Srpska?!
Psiholog Aleksandra Janković za portal SrbijaDanas.com objasnila je kakve pozitivne reakcije uvođenje ovakvih pravila ima za cilj i od koje problematike, sa psihološke strane, se u ovakvim situacijama polazi, kao i šta bi ovakva pravila mogla da donesu i Srbiji.
- Što se ove aktivnosti tiče, mislim da je korisna zato što imam utisak da previše snishodimo duh vremena i mislim da i roditelji i profesori dozvoljavaju deci koja su školskog uzrasta, i u osnovnim i u srednjim školama, da budu obučeni kao da idu u noćni provod. S druge strane, ta deca su preplavljena raznim slikama, scenama koje uglavnom posmatraju na internetu pošto je za njih to kanal kojim se neprekidno služe. Imaju neke svoje uzore i modele - priča nam Aleksandra.
Ona ističe da i ti dečji uzori, kada su prolazili kroz svoje školovanje, nisu mogli da dolaze u školu neprikladno obučeni.
- Većina ozbiljnih, obrazovnih ustanova širom sveta zahteva kao jedno od pravila, da postoji jedna vrsta školskih uniformi, garderobe koja u stvari reprezentuje školu, a čak je i u internatima neophodno da učenici i profesori budu prikladno obučeni. U tom smislu, mislim da je inicijativa dobra. Važno je vratiti deci ideju da imaju pravo da žive svoje detinjstvo i da ne moraju na prečac da postanu deo sveta odraslih, i to onog nakaradnog sveta odraslih koji često imaju prilike da posmatraju - nastavlja ona i dodaje da je tendencija mladih sve više da od sebe naprave da izgledaju starije, pa kopiraju modele koji su potpuno neprikladni školskom uzrastu.
- Ova inicijativa vraća dostojanstvo sistemu obrazovanja i vrednosti, kakve su znanje, skromnost i sve što je prethodnih decenija bilo zanemareno. Kažem decenija jer to nije proces koji je počeo juče, ali je vreme da se sada zaustavi.
Janković je prokomentarisala i zabrane koje se odnose na roditelje i rekla da je prisustvovanje sastancima i pravdanje izostanaka sasvim ispravno jer, kako kaže, roditelj mora da bude uključen u sistem vaspitanja dece i da bude saradnik u tom procesu, a ne neko ko će da prepusti školi da odradi sa detetom ono što on nije uradio ili ono što ga ne zanima. Takođe, došla je na ideju kako se, osim ovakvim "bolje reći preporukama, a ne zabranama", kako naglašava, može rešiti problem:
- Deca imaju svoje neke uzore i modele, ljude koji su možda za njih autoriteti i koji bi mogli svojim gostovanjem i razgovorima sa njima da doprinesu tome da ove stvari ne dožive kao zabranu, već kao oslobođenje od ropstva. Verovatno da bi trebalo da se napravi jedna kampanja u kojima bi im javne ličnosti, koje sada važe za zvezde, pokazale slike iz svog školovanja i da im pokažu da će imati vremena za eksperimente sa oblačenjem - zaključuje Aleksandara i naglašava da je ovo sve za dobrobit dece jer im daje mogućnost da budu ono što jesu, a ne da "prave nekog drugog".