Да ли Србија треба да забрани да ученице носе поцепане фармерке, штикле и дубок деколте?!

Стил облачења деце у школама увек је био дискутабилан по питању тога шта је прикладно, а шта не, за једну образовну институцију. Други проблем је настајао из разлога што нису родитељи све деце у истој финансијског ситуацији, а ношење униформи би се, рецимо, могао решити проблем видљивости социјалних разлика.

ШТА НАМ ДОНОСИ НОВИ ЗАКОН: Дечји додатак се неће више плаћати на исти начин!

У оквиру акције "Ђаци вас моле, успорите испред школе" уручена средства за 26 београдских школа

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић образложио је увођење унифициране школске одеће на следећи начин.

- Ђачке униформе смањују утицај социјалних разлика на понашање ученика, а код деце развијају колективни дух и осећај припадности школи. То је први корак да децу мотивишемо да се такмиче у знањима и талентима, а не моди и статусу. У школи сви морају да се понашају пристојно и поштују институцију која је осим образовне и васпитна. Увођење униформи је управо увођење реда у школама - рекао је Шарчевић.

Такође је навео да је питање униформи решено у целом свету, од Јапана и САД до бројних земаља у Европи, као и да је то педагошки једна изузетно битна категорија.

У школама које нису увеле овај вид облачења, небитно да ли је у питању Србија или било која друга држава, јавља се још један проблем, а то је неприкладно одевање. Тако у Републици Српској до сада нису постојали видови забрана о каквима се сада говори. Наиме, у школама РС ускоро ће се појавити нова правила која ће диктирати какво облачење је пристојно.

Неки од предлога Правилника у РС су следећи:

• Одећа мора бити чиста и уредна;
• На одећи се не смеју носити обележја, натписи и сл. који вређају осећања других народа или подстичу верску, полну или другу нетрпељивост;
• За време боравка у школи, на наставним часовима и осталик облицима васпито-образовног рада ученицима није дозвољено ношење капа, качкета, капуљача и марама, ношење превише накита, пирсинг (минђуше у носу, обрвама и уснама);
• Ношење мини сукњи, уске, кратке и изазовне одеће, ношење обуће са високом штиклом.

Под неприкладним одевањем се подразумева:

• Кратке панталоне, кожне панталоне, фармерке; кошуље, блузе или мајице без рукава и одећа са дубоким деколтеом, сукње и хаљине дужине до половине колена, делови одеће са натписима, сликама или ознакама са увредљивим садржајима, претесна и прекратка одећа;
• Обнаживање груди, стомака и бедара ношење папуча и јапанки.

Родитељи ученика су обавезни:

• да правдају изостанке свог детета у складу са одредбама Закона;
• да се одазову на службени позив/допис школе; да редовно долазе на родитељске састанке;
• да одговорно учествује по свим питањима везаним за живот и рад школе и редовно сарађују са школом;
• да сарађују са одељењским старешинама и предметним наставницима;
• да редовно измирују новчане обавезе према школи.

Да ли и Србија треба да примени правила облачења као Република Српска?!

Психолог Александра Јанковић за портал SrbijaDanas.com објаснила је какве позитивне реакције увођење оваквих правила има за циљ и од које проблематике, са психолошке стране, се у оваквим ситуацијама полази, као и шта би оваква правила могла да донесу и Србији.

- Што се ове активности тиче, мислим да је корисна зато што имам утисак да превише снисходимо дух времена и мислим да и родитељи и професори дозвољавају деци која су школског узраста, и у основним и у средњим школама, да буду обучени као да иду у ноћни провод. С друге стране, та деца су преплављена разним сликама, сценама које углавном посматрају на интернету пошто је за њих то канал којим се непрекидно служе. Имају неке своје узоре и моделе - прича нам Александра.

Она истиче да и ти дечји узори, када су пролазили кроз своје школовање, нису могли да долазе у школу неприкладно обучени.

- Већина озбиљних, образовних установа широм света захтева као једно од правила, да постоји једна врста школских униформи, гардеробе која у ствари репрезентује школу, а чак је и у интернатима неопходно да ученици и професори буду прикладно обучени. У том смислу, мислим да је иницијатива добра. Важно је вратити деци идеју да имају право да живе своје детињство и да не морају на пречац да постану део света одраслих, и то оног накарадног света одраслих који често имају прилике да посматрају - наставља она и додаје да је тенденција младих све више да од себе направе да изгледају старије, па копирају моделе који су потпуно неприкладни школском узрасту.

- Ова иницијатива враћа достојанство систему образовања и вредности, какве су знање, скромност и све што је претходних деценија било занемарено. Кажем деценија јер то није процес који је почео јуче, али је време да се сада заустави.

Јанковић је прокоментарисала и забране које се односе на родитеље и рекла да је присуствовање састанцима и правдање изостанака сасвим исправно јер, како каже, родитељ мора да буде укључен у систем васпитања деце и да буде сарадник у том процесу, а не неко ко ће да препусти школи да одради са дететом оно што он није урадио или оно што га не занима. Такође, дошла је на идеју како се, осим оваквим "боље рећи препорукама, а не забранама", како наглашава, може решити проблем:

- Деца имају своје неке узоре и моделе, људе који су можда за њих ауторитети и који би могли својим гостовањем и разговорима са њима да допринесу томе да ове ствари не доживе као забрану, већ као ослобођење од ропства. Вероватно да би требало да се направи једна кампања у којима би им јавне личности, које сада важе за звезде, показале слике из свог школовања и да им покажу да ће имати времена за експерименте са облачењем - закључује Александара и наглашава да је ово све за добробит деце јер им даје могућност да буду оно што јесу, а не да "праве неког другог".