Neumorni čuvar Zejtinlika: Deda Đorđe već devet decenija čuva uspomenu na herojstvo srpske vojske
Srbi podneli najveću žrtvu u Prvom svetskom ratu
Vojničko groblje Zejtinlik u Solunu godišnje poseti oko 350 hiljada posetilaca od kojih je najveći broj iz Srbije i to je zato što je sećanje na heroje Prvog svetskog rata postalo deo tradicije srpskog naroda.
SRPSKA SVETINJA DOBILA NOVOG ČUVARA: "Ovo je čast koja se retkima ukazuje"
PUSTITE SUZU, NIJE SRAMOTA: Ova PESMA je hrabrila SRPSKE VOJNIKE i vodila ih u pobede!
Ovako, devedesetogodišnji čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu, deda Ðorđe Mihajlović govori ne skrivajući ponos, činjenicom da je i on postao deo istorije kako Srbije, tako i Grčke u kojoj je i rođen.
- Srpsko groblje ima najviše posetilaca - ponosno ističe deda Ðorđe i objašnjava da je to između ostalog jer su se u drugim vojskama borili i stranci ali i plaćenici.
Bukvalno, nije estradna zvezda, ali su ga po ko zna koji put proglasili mrtvim.
Malo poštovanja za čika Đorđa #Zejtinlik #Solun #Srbija pic.twitter.com/bsUD5ehXd6— anAvailable (@EnergetskiVamp) November 19, 2016
Dok, kaže, u srpskoj vojsci, bili su napominje, "naši" ljudi.
- Slabo dolaze Francuzi i Englezi, za ceo mesec, možda jedan čovek. Zato, jer je od 8.000 Francuza, više od četiri hiljade bilo iz Senegala, Maroka, Tunisa, Alžira... - objašnjava ovaj vremešni starac.
Sećanje ne vara deda Ðorđa, nabraja odakle je došao i građevinski materijal za delove groblja Zejtinlik, venčac, kaže iz Vladičinog Hana, cement iz Beočina...
Tu je da pomogne oko teških zadataka i Predrag Nedeljković, novi čuvar, zamenik deda Ðorđa u najtežim poslovima.
Na Zejtinliku je već četiri godine, a reči poštovanja ne krije prema starcu koji je ceo život proveo okružen neispričanim životnim pričama palih junaka Prvog rata.
- Njegove životne koordinate su ovde. Njegovi preci su ovde. A ja, ja sa njim provodim dan, od jutra do mraka - objašnjava "učenik".
Kaže, na 12.000 kvadrata pod njegovom i deda Ðorđevom stražom, Zejtinlik "živi" i kada nisu godišnjice i komemoracije, jer je 350.000 poštovalaca prošlo samo prošle godine.
Na Zejtinliku leži 21.000 boraca, od toga je osam hiljada Srba, a njih šest hiljada zajedno leže u večnosti u kosturnici, dodaje podatke, stari čuvar, deda Ðorđe.
Izvinjava se starac, kaže, grlo ga boli, puno je danas pričao. Uz osmeh kaže, nije zbog bolesti mesecima ni rakiju okusio.
I dodaje, opominjući mlade srednjoškolce koji slušaju "javni čas sećanja", da se svaki treći od četiri i po miliona naših ratnika nije vratio u domovinu nakon Prvog rata. Poredi to sa drugim vojskama, čija su stradanja, objašnjava, jednako tragična, ali ipak ističe, da su Srbi podneli najveću žrtvu.
- Treba svi da kažu zato, sto puta hvala Srbima - ponosno ističe deda Ðorđe .
Iako vidno umoran, kaže, pričao je danas mnogo i dočekao brojne delegacije mnogih zemalja, deda Ðorđe, savršeno recituje, bez ijedne greške, stihove Vojislava Ilića Mlađeg ispisane na Mauzoleju na Zejtinliku.
- Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog svetog zajedničkog groba, znaj, ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjeg doba! -zagledan u daljinu, u potpunoj tišini Zejtinlika, deda Ðorđe ponosno recituje stihove, a negde u pozadini vojni orkestar odaje počast palim herojima Prvog svetskog rata.
I Francuzi, njih osam hiljada, počivaju sa srpskim saborcima, 3.500 saveznika Italijana je tu, 2000 Engleza i 400 Rusa, sve ove brojke zna deda Ðorđe napamet.
Seća se vremena kada je počeo dužnost 1960.godine, Solun je, kaže, imao 160.000 ljudi, a danas broji 1,5 miliona.
Groblje je, objašnjava, bilo na periferiji, a danas su ga okružile nove građavine, i sada je groblje praktično, kaže, u centru.
Javni čas sećanja slusali su danas na Zejtinliku brojni učenici, srednjoškolci, kadeti iz Srbije kao i predstavnici različitih delegacija iz naše i drugih zemalja.
