Novina u Skupštini Srbije: Pripadnici manjina mogu da se obraćaju na maternjem jeziku
Narodni poslanici mogu i da prilažu podneske na svom maternjem jeziku
Izglasavanjem izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika pripadnicima nacionalnih manjina omogućeno je da se u parlamentu obraćaju na svom jeziku, kazala je danas direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.
Pročitajte i:
Dodala je da je ukinuto i ograničenje onim poslanicima čija je nacionalna manjina zastupljena dva odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika.
Paunović je za RTS objasnila da sada to ograničenje ne postoji i da svi poslanici nacionalnih manjina mogu da se obrate na svom maternjem jeziku.
- Sada taj procenat ne postoji. Postoji mogućnost da se narodni poslanici obrate na svom maternjem jeziku i ne samo da se obrate, već i da podneske prilažu na svom maternjem jeziku - kazala je i dodala da su izmenama Zakona o nacionalnim savetima jasnije definisana ovlašćenja tih saveta.
Prema njenim rečima, izmenama Zakona o Savetima nacionalnih manjina dolazi do transparentnijeg trošenja novca.
- Izmene Zakona donose tri ključna nivoa promena. Prvi se tiče nadležnosti i statusa Nacionalnog saveta, regulišu se pitanja oko zasnivanja radnog odnosa, položaj izabranih lica i funkcionera u Nacionalnoim savetu, uvodi se programski budžet, obavezni revizorski izveštaji, strože kontrole novca kao i transparentnije trošenje - navela je Paunović.
Upitana za žalbe meštana bugarske nacionalnosti u Srbiji, koje su uputili prilikom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bugarskog predsednika Rumena Radeva, na probleme sa ispisivanjem njihovih prezimena u ličnim dokumentima, Paunović je kazala da se radi o problemu koji nameće praksa.
Dodala je da će se sve učiniti da se dođe do rešenja.
- Radi se o ostvarvanju prava na upis ličnog imena na bugarskom jeziku. Problem u praksi se povremeno dešava jer postoji razlika između srpskog i bugarskog jezika kada su u pitanju prezimena - kazala je Paunović.
Objasnila je da u bugarskom jeziku postoji ženski i muški oblik prezimena, te da prilikom zaključenja braka u Bugarskoj supruga nekoga ko se na primer preziva Ivanov će nositi prezime Ivanova, što u Srbiji nije moguće.
- U Srbiji su jednaka prezimena za oba bračna druga. To je problem koji praksa nameće - kazala je Paunović i dodala da je dosta urađeno na unapređenju položaja bugarskih nacionalnih manjina, te da smatra da je to zaista mali problem u odnosu na ono šta je u Srbiji urađeno na unapređenju bugarske nacionalne manjine.
Prema njenim rečima, 18.500 građana bugarske nacionalne manjine koji žive u Srbiji imaju svoj Nacionalni savet, koji se finansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, dok 1.100 mališana svakodnevno izučava bugarski jezik sa elementima nacionalne kulture.
Dodaje da je za 170 dece u osnovnim školama obezbeđena kompletna nastava na bugarskom jeziku, kao i da za 180 učenika srednje škole postoji kompletna nastava.
- Upis prezimena zaista predstavlja veoma mali problem za koji postoji mogućnost da u narednom periodu bude rešen - kazala je Paunović i dodala da je veoma važno što su dva predsednika, pored političkih i ekonomskih pitanja, razgovarali o položaju bugarske nacionalne manjine u Srbiji.
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava je osudila pretnje koje su u pismu upućene narodnom poslaniku – pripadniku bunjevačke nacionalne manjine, Vladi Babiću iz Sombora, zato što je replicirao Tomislavu Žigmanovu (DSHV), zalažući se za očuvanje identiteta bunjevačke nacionalne manjine.
- Najstrožije osuđujem takav vid obraćanja poslaniku. Verujem da će se naći autori tog gnusnog pisma. Politička borba postaje sve beskrupoloznija i treba da se pobune svi građani, jer to nije društvo u kom želimo da živimo - istakla je Paunović.
