Новина у Скупштини Србије: Припадници мањина могу да се обраћају на матерњем језику

Изгласавањем измена Закона о службеној употреби језика припадницима националних мањина омогућено је да се у парламенту обраћају на свом језику, казала је данас директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.

Додала је да је укинуто и ограничење оним посланицима чија је национална мањина заступљена два одсто у односу на укупан број становника. 

Пауновић је за РТС објаснила да сада то ограничење не постоји и да сви посланици националних мањина могу да се обрате на свом матерњем језику.

- Сада тај проценат не постоји. Постоји могућност да се народни посланици обрате на свом матерњем језику и не само да се обрате, већ и да поднеске прилажу на свом матерњем језику - казала је и додала да су изменама Закона о националним саветима јасније дефинисана овлашћења тих савета.

Према њеним речима, изменама Закона о Саветима националних мањина долази до транспарентнијег трошења новца.

- Измене Закона доносе три кључна нивоа промена. Први се тиче надлежности и статуса Националног савета, регулишу се питања око заснивања радног односа, положај изабраних лица и функционера у Националноим савету, уводи се програмски буџет, обавезни ревизорски извештаји, строже контроле новца као и транспарентније трошење - навела је Пауновић.

Упитана за жалбе мештана бугарске националности у Србији, које су упутили приликом посете председника Србије Александра Вучића и бугарског председника Румена Радева, на проблеме са исписивањем њихових презимена у личним документима, Пауновић је казала да се ради о проблему који намеће пракса.

Додала је да ће се све учинити да се дође до решења.

- Ради се о остварвању права на упис личног имена на бугарском језику. Проблем у пракси се повремено дешава јер постоји разлика између српског и бугарског језика када су у питању презимена - казала је Пауновић.

Објаснила је да у бугарском језику постоји женски и мушки облик презимена, те да приликом закључења брака у Бугарској супруга некога ко се на пример презива Иванов ће носити презиме Иванова, што у Србији није могуће.

- У Србији су једнака презимена за оба брачна друга. То је проблем који пракса намеће - казала је Пауновић и додала да је доста урађено на унапређењу положаја бугарских националних мањина, те да сматра да је то заиста мали проблем у односу на оно шта је у Србији урађено на унапређењу бугарске националне мањине.

Према њеним речима, 18.500 грађана бугарске националне мањине који живе у Србији имају свој Национални савет, који се финансира средствима из буџета Републике Србије, док 1.100 малишана свакодневно изучава бугарски језик са елементима националне културе.

Додаје да је за 170 деце у основним школама обезбеђена комплетна настава на бугарском језику, као и да за 180 ученика средње школе постоји комплетна настава.

- Упис презимена заиста представља веома мали проблем за који постоји могућност да у наредном периоду буде решен - казала је Пауновић и додала да је веома важно што су два председника, поред политичких и економских питања, разговарали о положају бугарске националне мањине у Србији.

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права је осудила претње које су у писму упућене народном посланику – припаднику буњевачке националне мањине, Влади Бабићу из Сомбора, зато што је реплицирао Томиславу Жигманову (ДСХВ), залажући се за очување идентитета буњевачке националне мањине. 

- Најстрожије осуђујем такав вид обраћања посланику. Верујем да ће се наћи аутори тог гнусног писма. Политичка борба постаје све бескруполознија и треба да се побуне сви грађани, јер то није друштво у ком желимо да живимо - истакла је Пауновић.