OPOZICIJA RAŠTRKANA I KONTRADIKTORNA: "Da li uvesti sankcije Rusiji" - jedno pitanje, a milion odgovora
Ništa drugačije ne misli ni predsednik pokreta "Ne davimo Beograd" Radomir Lazović, sem što kod njega ima dodatak "ali".
Sudeći prema poslednjim izjama opozicionih lidera, među njima postoji više stranaka, nego mišljenja i to oko trenutno najvažnijeg pitanja - da li treba uvesti sankcije Rusiji, koje ima i potpitanje: Da li dati podršku vlasti u tom koraku.
BALKANSKU TURNEJU POČEĆE U SRBIJI: Šarl Mišel u četvrtak sa Vučićem u Beogradu
Vučić sutra prima akreditive novog ambasadora Ukrajine u Srbiji
Prelistavanje dnevnih novina za 18. maj 2022. godine
Spektar stavova ide široko - od "da", preko "da ali nećemo da pomažemo Vučiću" do "apsolutno protiv", a jedno mišljenje skoro da je protivrečno samom sebi.
Tako je zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, čiji se lider Dragan Đilas nedavno sastao sa Vučićem povodom izbora u Beogradu, juče rekao da Srbija ne odlučuje ni pod pritiskom, ni ucenama, već da li je na strani reda i civilizacije, ili jednostrane akcije jedne strane koja ne može da se podrži, prenosi.
- Ne smemo da promašimo sada još jedno rušenje Berlinskog zida kao što je bilo 1989. Moramo da donesemo pametnu odluku, da se opredelimo u pravcu EU integracija, jer je nama tamo mestu u ekonomskom, političkom, bezbednosnom smislu. Možemo da biramo u tom slučaju jednu avanturu, pustoš i lutanje. Teško je braniti poziciju Rusije, a mi treba da branimo poziciju Srbije. Stvar je potpuno jasna, Srbija treba da ide na Zapad, jer joj je tamo mesto. Sankcije će biti neizbežne, a velikih problema će biti u Srbiji - ocenio je u "Utisku nedelje" Stefanović.
Ništa drugačije ne misli ni predsednik pokreta "Ne davimo Beograd" Radomir Lazović, sem što kod njega ima dodatak "ali".
Njegovo mišljenje je veoma specifično i poprilično protivrečno, jer se zalaže za uvođenje sankcija, ali ovu odluku neće podržati ako iza nje stoji predsednik Vučić.
- Mi smo se saglasili da smo za usklađivanje spoljne politike sa EU i da smo za uvođenje restriktivnih mera prema režimu Vladimira Putina, s tim što ja lično ne bi podržao taj predlog ako bi on došao od predsednika Vučića. Smatram da ta jedna odluka ne znači da se Srbija kreće ka Zapadu, već je to njegova lična borba za vlast. Mi još nismo odlučili šta ćemo, ali u svakom slučaju ne treba mu (Vučiću) pomagati - kazao je Lazović.
Decidan stav ima predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović koji je naglasio je da nikakve sankcije prema Rusiji ne dolaze u obzir.
- Potpuno bi bilo pogubno da uvedemo sankcije. Ništa se nije promenilo u mojim stavovima za mesec dana. Neće nikome biti lakše, neće niko da živi 10 puta bolje ako uvedemo sankcije, jer je sve poremećeno. Cela Evropa će osetiti inflaciju, energetsku nebezbednost... Od EU nema ničega, jer se ona neće širiti - kategoričan je Jovanović.
On smatra i da "evropski put Srbija mora da plati secesijom Kosova i Metohije, to je već hiljadu puta rečeno".
- Neće biti lako ništa, predsednik dramatizuje, ali nije ni sve potpuno netačno. Neko bi rekao da je ovo borba za novi svetski poredak - kazao je Jovanović.
Drugoplasirani kandidat na nedavnim predsedničkim izborima Zdravko Ponoš rekao je da je "Srbiji mesto u Evropi", da je principijelno protiv ali da naša država treba da se ponaša racionalno.
- Treba da se ponašamo racionalno i da u skladu s tim ciljem vučemo poteze koji nas primiču tom cilju, a ne udaljavaju, čak i kad se taj cilj pomera. Prilično je izvesno da bi nas odbijanje sinhronizacije sa Evropskom unijom (EU) dodatno možda i nepovratno udaljilo od tog cilja - rekao je Ponoš u intervjuu za list Politika.
Konačno, predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić smatra da uvođenje sankcija Rusiji ne bi trebalo da predstavlja prioritet.
- Ako uvedemo sankcije Rusiji, da li će tada u Srbiji nestati kriminal, kontrola medija, korupcija, litijumska mafija… Ne, ništa od toga neće biti rešeno, nego će po svoj prilici samo predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobiti topliji i srdačniji prijem u Berlinu, Parizu i Briselu. Ako je to jedini dobitak od našeg "istorijskog biranja strane", onda to za mene nije naročito privlačna ponuda - rekao je Jeremić koji smatra i da je važnije da sa "EU uskladimo unutrašnju, a ne spoljnu politiku".
Rusija je 24. februara započela rat u Ukrajini, i od tada traje pritisak Zapada da Beograd usaglasi spoljnu politiku sa onom koju vodi EU i da se priključi sankcijama Rusiji.
Srbija se o krizi u Ukrajini odredila i usvojila dokument u 15 tačaka u kojem se izjasnila da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali da neće uvoditi sankcije Rusiji.
Takođe, osudila je rusku agresiju glasavši za razoluciju u UN, a u Generalnoj skupštini UN je glasala za rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini.
Pre dve nedelje glasala je u Generalnoj skupštini UN da Rusija bude isključena iz Saveta UN za ljudska prava zbog njene invazije na Ukrajinu.
Istovremeno, od Rusije stiđu poruke da takav korak Srbije ne bi bio protumačen kao prijateljski gest.
