OTKRIVAMO! Proizvođači kesa ovako varaju državu Srbiju i njene građane

Naime, taksa za proizvođače plastičnih kesa u Srbiji, koje sadrže teške metale i svakodnevno zagađuju zemljišta i reke u Srbiji je 20.000 dinara po toni, dok je taksa za biorazgradive kese 1.000 dinara. Taksu plaćaju oni koji te kese stavljaju na tržište, bez obzira na to da li je reč o proizvođaču, trgovcu ili uvozniku. Zakonom je određeno su svi oni u obavezi da jednom godišnje šalju kese u laboratoriju kako bi se proverila njena razgradivost. Takođe, svi oni sami na kesama stavljaju deklaraciju o tome da li je kesa biorazgradiva ili ne.

Ipak da dolazi do zloupotrebe i da proizvođači kesa nepoštovanjem propisa varaju državu Srbiju, govore saznanja portala SrbijaDanas.com da više od polovine tih proizvođača, među kojima su i veliki marketi 2017. godine nisu poslali uzorak na proveru.

Do ovakvih zloupotreba dolazi iz razloga što su za proizvodnju biorazgradivih kesa potrebni aditivi koji se uvoze u Srbiju, te je samim tim proizvodnja tih kesa skuplja od običnih plastičnih kesa.

Ono što je interesantno je to da su proizvođači dužni da samo jednom godišnje pošalju ni manje ni više nego jednu kesu na proveru, te se zbog toga postavlja pitanje da li dolazi do zloupotrebe. Takođe, proizvođači sami na kesama stavljaju deklaraciju da je ta kesa biorazgradiva ili ne, te se kupci u Srbiji mogu zapitati da li su prevareni kada naiđu na kesu na kojoj piše da ona nije biorazgradiva.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da je ovo velika prevara potrošača i da proizvođači koji nisu izvršili prveru treba da budu kažnjeni.

- Ako već idemo ka tome da poštujemo životnu sredinu, i razmišljamo o tome na jedan drugačiji način, odgovornost proizvođača kesa u ovom slučaju je najveća. Ja prosto ne mogu da verujem da neko može zaista to da radi, odnosno da napiše da u kese stavlja taj i taj aditiv, a da zaista ne radi tako. Negde mi se čini da nadzor na tržištu, ipak, mora da postoji. Neće se ovim ugroziti ničije zdravlje, ali ovo je prevara dve strane – jedna je tog trgovca koji kupuje biorazgraive kese od tog proizvođača, a tu su i sami proizvođači koji razmišljaju da će na taj način malo manje štetiti životnoj sredini - kaže Nikolić i dodaje:

- Ja sam apsolutno zagovornik teze da svi oni treba da se pronađu, da se kazne i da se javno kažu njihova imena, jer se ogroman novac vrti oko toga, oni čak imaju i fondove. Postoji mnogo načina da oni dođu do lake zarade, a još da varaju na ovakav način. Pa ima li išta gore od toga. Ja sam za to da se to do kraja potpuno istera. To su strašne stvari. Ajte da čujemo i šta ministarstvo kaže na to. Da li oni uopšte imaju saznanja o tome, a ako nemaju saznanja o tome - to je strašno

Marketinški stručnjak Saša Borojević uveren je da do ovakve zloupotrebe dolazi jer su ljudi koji se bave lažiranjem biorazgradivih kesa svesni zakonskog paradoksa koji po ovom pitanju postoji.

- Najveći problem trenutno u Srbiji je to što se često zloupotrebljavaju oznake na primer organska hrana ili biološki uzgajana hrana, a sada koliko vidimo to rade i sa ambalažama i kesama... Suštinski ovde se radi o ne primenjivanju zakona o zaštiti životne sredine na ove grane industrije. Svaka lažna biorazgradiva kesa ostaje 400 godina u prirorodi i uništava kvalitet vazduha, vode, hrane za čak 15 budućih generacija pri tome je kazna za to 1.5 miliona dinara. To je ista kazna kao sto je predviđena za ubijanje mrkog medveda ili 100 bubamara, tako da je jasan paradoks zakonskih odredbi. Naravno sve ovo znaju i ljudi koji se bave lažiranjem i falcifikatima biorazgradivih kesa i prosto koriste situaciju – kaže Borojević.