ОТКРИВАМО! Произвођачи кеса овако варају државу Србију и њене грађане

Наиме, такса за произвођаче пластичних кеса у Србији, које садрже тешке метале и свакодневно загађују земљишта и реке у Србији је 20.000 динара по тони, док је такса за биоразградиве кесе 1.000 динара. Таксу плаћају они који те кесе стављају на тржиште, без обзира на то да ли је реч о произвођачу, трговцу или увознику. Законом је одређено су сви они у обавези да једном годишње шаљу кесе у лабораторију како би се проверила њена разградивост. Такође, сви они сами на кесама стављају декларацију о томе да ли је кеса биоразградива или не.

Ипак да долази до злоупотребе и да произвођачи кеса непоштовањем прописа варају државу Србију, говоре сазнања портала SrbijaDanas.com да више од половине тих произвођача, међу којима су и велики маркети 2017. године нису послали узорак на проверу.

До оваквих злоупотреба долази из разлога што су за производњу биоразградивих кеса потребни адитиви који се увозе у Србију, те је самим тим производња тих кеса скупља од обичних пластичних кеса.

Оно што је интересантно је то да су произвођачи дужни да само једном годишње пошаљу ни мање ни више него једну кесу на проверу, те се због тога поставља питање да ли долази до злоупотребе. Такође, произвођачи сами на кесама стављају декларацију да је та кеса биоразградива или не, те се купци у Србији могу запитати да ли су преварени када наиђу на кесу на којој пише да она није биоразградива.

Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије каже да је ово велика превара потрошача и да произвођачи који нису извршили прверу треба да буду кажњени.

- Ако већ идемо ка томе да поштујемо животну средину, и размишљамо о томе на један другачији начин, одговорност произвођача кеса у овом случају је највећа. Ја просто не могу да верујем да неко може заиста то да ради, односно да напише да у кесе ставља тај и тај адитив, а да заиста не ради тако. Негде ми се чини да надзор на тржишту, ипак, мора да постоји. Неће се овим угрозити ничије здравље, али ово је превара две стране – једна је тог трговца који купује биоразграиве кесе од тог произвођача, а ту су и сами произвођачи који размишљају да ће на тај начин мало мање штетити животној средини - каже Николић и додаје:

- Ја сам апсолутно заговорник тезе да сви они треба да се пронађу, да се казне и да се јавно кажу њихова имена, јер се огроман новац врти око тога, они чак имају и фондове. Постоји много начина да они дођу до лаке зараде, а још да варају на овакав начин. Па има ли ишта горе од тога. Ја сам за то да се то до краја потпуно истера. То су страшне ствари. Ајте да чујемо и шта министарство каже на то. Да ли они уопште имају сазнања о томе, а ако немају сазнања о томе - то је страшно

Маркетиншки стручњак Саша Боројевић уверен је да до овакве злоупотребе долази јер су људи који се баве лажирањем биоразградивих кеса свесни законског парадокса који по овом питању постоји.

- Највећи проблем тренутно у Србији је то што се често злоупотребљавају ознаке на пример органска храна или биолошки узгајана храна, а сада колико видимо то раде и са амбалажама и кесама... Суштински овде се ради о не примењивању закона о заштити животне средине на ове гране индустрије. Свака лажна биоразградива кеса остаје 400 година у приророди и уништава квалитет ваздуха, воде, хране за чак 15 будућих генерација при томе је казна за то 1.5 милиона динара. То је иста казна као сто је предвиђена за убијање мрког медведа или 100 бубамара, тако да је јасан парадокс законских одредби. Наравно све ово знају и људи који се баве лажирањем и фалцификатима биоразградивих кеса и просто користе ситуацију – каже Боројевић.