OVAKO ALBANCI VIDE SPORAZUM SA BEOGRADOM: Razmatraju model po kom Kosovo ostaje u Srbiji!

Kosovski institut za istraživanje i razvoj politike (KIPRED) objavio je protekle nedelje studiju u kojoj je analizirano pet konkretnih modela za rešavanje "kosovskog čvora" - podela ili razmena teritorija, model "Dve Nemačke", model Britanije i Irske, model Južnog Tirola, ali i ono što nazivaju "hrvatsko-jugoslovenskim/srpskim" modelom.

U ovom istraživanju, naslovljenom "Opcije za pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije", jasno se navodi da je interes Prištine da zadrže jezero Gazivode i Trepču, koji se nalaze na severu Kosova i Metohije, ali i da ne formira Zajednicu srpskih opština na koju se obavezala pre više od pet godina potpisivanjem Briselskog sporazuma.

Zanimljivo je da se od svih rešenja najšire i najpodrobnije govori o modelu podele, odnosno u ovom slučaju razmene teritorija. Navodi se da je reč o rešenju o kome se sve više govori od početka ove godine i koje su tzv. kosovski premijer Hašim Tači i albanski premijer Edi Rama uzeli u razmatranje. Prema izveštaju, navodi se da izgleda da Tači veoma ozbiljno razmatra ovu opciju, mada za nju koristi eufemizam - korekcija granica.

- Ova opcija bi mogla da znači samo podelu Kosova ili podelu u kombinaciji sa razmenom teritorija u koju bi ušli i delovi u kojima su Albanci masovno naseljeni u Preševskoj dolini na jugu Srbije. Deljenje bi moglo da znači da bi delovi Kosova severno od reke Ibar bili pripojeni Srbiji, a, ukoliko je i razmena teritorija uključena, Preševska dolina postala deo Kosova - navodi se u izveštaju i dodaje da je reč o teritorijama približno iste veličine (sever Kosova sa oko 1.007 kvadratnih metara, a Preševska dolina oko 1.200 kvadratnih metara).

Očekivanja su da bi u slučaju postizanja ovog dogovora Srbija, svakako, tražila posebnu zaštitu za imovinu i interese SPC na Kosovu.

U istraživanju se, u obrazloženju ove opcije, kao primer mirne razmene teriotrija navodi model po kome su to učinile Holandija i Belgija 2016. godine. Tada su, kako se navodi, te dve zemlje potpisale sporazum o korekciji granica i mirno se nagodile.

- Iako je politička konotacija drugačija nego u slučaju "Kosova" i Srbije, ovaj sporazum pokazuje da je model razmene teritorija moguć i da funkcioniše - navodi se u izveštaju i dodaje da bi razmena teritorija morala da bude sprovedena na takav način da ne proizvede nasilno raseljavanje stanovništva, niti ugrožavanje ljudskih prava i sloboda...

Konstatuje se, kroz analizu stavova brojnih zvaničnika, da bi upravo podela sa razmenom teritorija mogla biti najmanje loše rešenje i za Beograd i za Prištinu.

Albanci načisto POLUDELI: Slave Klintonov rođendan u Prištini, a poslaće mu i POKLON

Takođe, navodi se i da je faktična podela nastala još 1999. godine "kada su NATO snage sprečile OVK da uđe na teritoriju severa Kosova".

Kao argumenti protiv ovog rešenja, navodi se da bi to umanjilo sliku o tzv. "Kosovu" kao multietničkom društvu, kako su ga zamislili SAD i njihovi evropski saveznici, ali i da bi moglo da proizvede dalje transfere stanovništva - Srba sa juga na sever, i Albanaca sa severa na teritorije južno od reke Ibar. Takođe, navodi se i da bi time bili ugroženi ekonomski interesi Prištine, jer bi važna imovina, kao što su Gazivode i Trepča, pripale Srbiji. Na kraju, posebno se ističe da bi to mogao da bude opasan presedan za druge zemlje koje imaju slične etničke probleme, kao što su Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Odmah u nastavku, u izveštaju se daje odgovor na sve ove sumnje.

Navode da je tzv. "Kosovo" na papiru multietničko društvo, ali da je u realnosti ono poptuno podeljeno. Navodi se, takođe, da bi rezultat podele i razmene teritorija mogao da dovede do toga da Prištini pripadne vojna baza Srbije kod Bujanovca, kao i da bi podela mogla da dovede u pitanje kontrolu nad Koridorom 10, koji Srbiju povezuje sa Makedonijom i Grčkom sa jedne, i Hrvatskom, Slovenijom i Austrijom, sa druge strane.

- Neko bi se mogao zapitati zašto bi Beograd dozvolio Prištini da preuzme ova dva strateška interesa - navodi se u izveštaju.

Kada je reč o Trepči i Gazivodama, navodi se da kosovska ekonomska održivost samo delom zavisi od te imovine i dodaje da su tri od pet rudnika Trepče locirani južno od Ibra i da bi ostali Kosovu. Ipak, za Gazivode se navodi da je to slaba tačka za Kosovu, jer snabdevaju Kosovo i Metohiju pijaćom vodom, ali i generišu elektičnu energiju. Navodi se da bi ukoliko bi Gazivode pripale Srbiji, Beograd došao u priliku da blokira protok i da bi to bilo izvor novih tenzija na relaciji Beograd-Priština.

U zaključku se navodi da su podela i razmena teritorija najkontroverznije i opasne opcije, zbog svih neizvesnoti koje nose sa sobom.

- Bilo bi delimično opasno za tzv. "Kosovo" da razmatra ovu opciju bez saglasnosti zapadnih partnera - zaključuje se i poručuje kosovskom liderstvu da po tom pitanju budu veoma oprezni.

U poslednje vreme je objavljeno nekoliko istraživanja na temu budućeg statusa Kosova i Metohije koja potpisuju stručnjaci iz Srbije i još više onih sa adresa u međunarodnoj zajednici. Ovo je, međutim, prvi put da se na jednom mestu mogu naći detaljno istaknuti i analizirani interesi kosovskih Albanaca, koji onda na izvestan način otkrivaju i strategiju i ciljeve njihovog tima u dijalogu koji se vodi o budućnosti južne pokrajine.

Kako navode, cilj albanskih predstavnika treba da bude priznanje nezavisnosti tzv. "Kosova", po mogućnosti formalno, ali i da se Srbija isključi iz mešanja u kosovske poslove. Cilj je i da sporazum koji bude postignut utaba put ka punopravnom članstvu lažne države Kosovo u Ujedinjenim nacijama i drugim internacionalnim organizacijama.

Albancima porasli apetiti! Kidišu na srpske gradove: Nova "pregovaračka granica" sve do Vranja

Cilj Prištine je i da ima teritorijalni integritet, i obezbedi punu i ekskluzivnu jurisdikciju nad celom teritorijom. To uključuje i pun suverenitet i kontrolu nad resursima i imovinom, kao što su jezero Gazivode i rudnici Trepča (koji su na teritoriji severa Kosova).

Jasno se ističe i da je interes Prištine da izbegne ono na šta su se obavezali pre više od pet godina u Briselu - formiranje Zajednice srpskih opština.

- Interes Prištine je da izbegne formiranje ZSO, koja bi imala izvršna ovlašćenja koja nadilaze ovlašćenja opštinskog nivoa: U svakom slučaju, Priština nema nikakv interes da se formira asocijacija koja bi imala "funkcije centralne vlade" i moći koje bi mogle da se razviju u treći nivo vlasti sa elementima teritorijalne autonomije za opštine u kojima živi srpska manjina".

Navodi se i da bi, nakon postizanja sporazuma, Priština tražila ratnu odštetu od Beograda, kao i razrešenje pitanja nestalih u ratnim sukobima 1999. godine. Takođe, tražili bi i kompenzaciju za predratno socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje koje, kako navode, nije isplaćivano kosovskim Albancima.

U istraživanju se navode i modeli "Dve Nemačke", kao i model "Hrvatska-Srbija".

Kada je reč o prvom modelu navodi se da je mnogo povoljniji za Beograd. Kako navode, Srbija bi time ispunila zahtev EU za potpisivanjem pravno obavezujućeg sporzuma i dobila šansu da postane članica, a da pritom ne bi morala da prizna Kosovo. Kosovu time, dodaju, nije garantovana ni stolica u UN zbog mogućeg veta Kine i Rusije koje ne obavezuje nikakav sporazum Beograda i Prištine. Istovremeno, ne garantuje im ni članstvo u EU, a kao primer se navodi Španija, koja je svoj stav prema Kosovu jasno pokazala.

Kada je reč o drugom modelu, Hrvatska-Srbija, navodi se Spozaum o normalizaciji odnosa Hrvatske i SRJ, posle Dejtona. Taj model podrazumeva eksplicitno priznanje i stolicu u UN. Navodi se da je to za Kosovo jedna od najboljih opcija, a kao eventulana opasnost ističu se značajni ustupci koje bi morali da učine u pogledu ižvršnih ovlašćenja ZSO. Konstatuje se i da je za Srbiju ovo vrlo malo verovatna opcija.