ОВАКО АЛБАНЦИ ВИДЕ СПОРАЗУМ СА БЕОГРАДОМ: Разматрају модел по ком Косово остаје у Србији!

Косовски институт за истраживање и развој политике (КИПРЕД) објавио је протекле недеље студију у којој је анализирано пет конкретних модела за решавање "косовског чвора" - подела или размена територија, модел "Две Немачке", модел Британије и Ирске, модел Јужног Тирола, али и оно што називају "хрватско-југословенским/српским" моделом.

У овом истраживању, насловљеном "Опције за правно-обавезујући споразум о нормализацији односа Косова и Србије", јасно се наводи да је интерес Приштине да задрже језеро Газиводе и Трепчу, који се налазе на северу Косова и Метохије, али и да не формира Заједницу српских општина на коју се обавезала пре више од пет година потписивањем Бриселског споразума.

Занимљиво је да се од свих решења најшире и најподробније говори о моделу поделе, односно у овом случају размене територија. Наводи се да је реч о решењу о коме се све више говори од почетка ове године и које су тзв. косовски премијер Хашим Тачи и албански премијер Еди Рама узели у разматрање. Према извештају, наводи се да изгледа да Тачи веома озбиљно разматра ову опцију, мада за њу користи еуфемизам - корекција граница.

- Ова опција би могла да значи само поделу Косова или поделу у комбинацији са разменом територија у коју би ушли и делови у којима су Албанци масовно насељени у Прешевској долини на југу Србије. Дељење би могло да значи да би делови Косова северно од реке Ибар били припојени Србији, а, уколико је и размена територија укључена, Прешевска долина постала део Косова - наводи се у извештају и додаје да је реч о територијама приближно исте величине (север Косова са око 1.007 квадратних метара, а Прешевска долина око 1.200 квадратних метара).

Очекивања су да би у случају постизања овог договора Србија, свакако, тражила посебну заштиту за имовину и интересе СПЦ на Косову.

У истраживању се, у образложењу ове опције, као пример мирне размене териотрија наводи модел по коме су то учиниле Холандија и Белгија 2016. године. Тада су, како се наводи, те две земље потписале споразум о корекцији граница и мирно се нагодиле.

- Иако је политичка конотација другачија него у случају "Косова" и Србије, овај споразум показује да је модел размене територија могућ и да функционише - наводи се у извештају и додаје да би размена територија морала да буде спроведена на такав начин да не произведе насилно расељавање становништва, нити угрожавање људских права и слобода...

Констатује се, кроз анализу ставова бројних званичника, да би управо подела са разменом територија могла бити најмање лоше решење и за Београд и за Приштину.

Албанци начисто ПОЛУДЕЛИ: Славе Клинтонов рођендан у Приштини, а послаће му и ПОКЛОН

Такође, наводи се и да је фактична подела настала још 1999. године "када су НАТО снаге спречиле ОВК да уђе на територију севера Косова".

Као аргументи против овог решења, наводи се да би то умањило слику о тзв. "Косову" као мултиетничком друштву, како су га замислили САД и њихови европски савезници, али и да би могло да произведе даље трансфере становништва - Срба са југа на север, и Албанаца са севера на територије јужно од реке Ибар. Такође, наводи се и да би тиме били угрожени економски интереси Приштине, јер би важна имовина, као што су Газиводе и Трепча, припале Србији. На крају, посебно се истиче да би то могао да буде опасан преседан за друге земље које имају сличне етничке проблеме, као што су Македонија и Босна и Херцеговина.

Одмах у наставку, у извештају се даје одговор на све ове сумње.

Наводе да је тзв. "Косово" на папиру мултиетничко друштво, али да је у реалности оно поптуно подељено. Наводи се, такође, да би резултат поделе и размене територија могао да доведе до тога да Приштини припадне војна база Србије код Бујановца, као и да би подела могла да доведе у питање контролу над Коридором 10, који Србију повезује са Македонијом и Грчком са једне, и Хрватском, Словенијом и Аустријом, са друге стране.

- Неко би се могао запитати зашто би Београд дозволио Приштини да преузме ова два стратешка интереса - наводи се у извештају.

Када је реч о Трепчи и Газиводама, наводи се да косовска економска одрживост само делом зависи од те имовине и додаје да су три од пет рудника Трепче лоцирани јужно од Ибра и да би остали Косову. Ипак, за Газиводе се наводи да је то слаба тачка за Косову, јер снабдевају Косово и Метохију пијаћом водом, али и генеришу електичну енергију. Наводи се да би уколико би Газиводе припале Србији, Београд дошао у прилику да блокира проток и да би то било извор нових тензија на релацији Београд-Приштина.

У закључку се наводи да су подела и размена територија најконтроверзније и опасне опције, због свих неизвесноти које носе са собом.

- Било би делимично опасно за тзв. "Косово" да разматра ову опцију без сагласности западних партнера - закључује се и поручује косовском лидерству да по том питању буду веома опрезни.

У последње време је објављено неколико истраживања на тему будућег статуса Косова и Метохије која потписују стручњаци из Србије и још више оних са адреса у међународној заједници. Ово је, међутим, први пут да се на једном месту могу наћи детаљно истакнути и анализирани интереси косовских Албанаца, који онда на известан начин откривају и стратегију и циљеве њиховог тима у дијалогу који се води о будућности јужне покрајине.

Како наводе, циљ албанских представника треба да буде признање независности тзв. "Косова", по могућности формално, али и да се Србија искључи из мешања у косовске послове. Циљ је и да споразум који буде постигнут утаба пут ка пуноправном чланству лажне државе Косово у Уједињеним нацијама и другим интернационалним организацијама.

Албанцима порасли апетити! Кидишу на српске градове: Нова "преговарачка граница" све до Врања

Циљ Приштине је и да има територијални интегритет, и обезбеди пуну и ексклузивну јурисдикцију над целом територијом. То укључује и пун суверенитет и контролу над ресурсима и имовином, као што су језеро Газиводе и рудници Трепча (који су на територији севера Косова).

Јасно се истиче и да је интерес Приштине да избегне оно на шта су се обавезали пре више од пет година у Бриселу - формирање Заједнице српских општина.

- Интерес Приштине је да избегне формирање ЗСО, која би имала извршна овлашћења која надилазе овлашћења општинског нивоа: У сваком случају, Приштина нема никакв интерес да се формира асоцијација која би имала "функције централне владе" и моћи које би могле да се развију у трећи ниво власти са елементима територијалне аутономије за општине у којима живи српска мањина".

Наводи се и да би, након постизања споразума, Приштина тражила ратну одштету од Београда, као и разрешење питања несталих у ратним сукобима 1999. године. Такође, тражили би и компензацију за предратно социјално, здравствено и пензионо осигурање које, како наводе, није исплаћивано косовским Албанцима.

У истраживању се наводе и модели "Две Немачке", као и модел "Хрватска-Србија".

Када је реч о првом моделу наводи се да је много повољнији за Београд. Како наводе, Србија би тиме испунила захтев ЕУ за потписивањем правно обавезујућег спорзума и добила шансу да постане чланица, а да притом не би морала да призна Косово. Косову тиме, додају, није гарантована ни столица у УН због могућег вета Кине и Русије које не обавезује никакав споразум Београда и Приштине. Истовремено, не гарантује им ни чланство у ЕУ, а као пример се наводи Шпанија, која је свој став према Косову јасно показала.

Када је реч о другом моделу, Хрватска-Србија, наводи се Спозаум о нормализацији односа Хрватске и СРЈ, после Дејтона. Тај модел подразумева експлицитно признање и столицу у УН. Наводи се да је то за Косово једна од најбољих опција, а као евентулана опасност истичу се значајни уступци које би морали да учине у погледу ижвршних овлашћења ЗСО. Констатује се и да је за Србију ово врло мало вероватна опција.