Kako su Dragan Đilas i njegova ekipa sistematski uništavali GSP Beograda

Ugovor o nabavci 30 tramvaja za potrebe GSP Beograda potpisan je 3.11.2009. između Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Agencije za investicije  i izabranog ponuđača, španske firme “CAF” Padila iz Madrida.

Vladimir Đukanović opleo po kolegama: Čega se plašite? Zašto iz svojih fotelja ne branite Vučića od medijskih napada?!

Ima se, može se: Saša Mirković čak i gledanje pornića u hotelskoj sobi plaćao iz državne kase!

-Sve ono što se oko ovog posla dešavalo budi jasnu sumnju da se neko debelo ugradio u ovaj posao koji su finansirali grad Beograd i kako je prvobitno predviđeno iz fonda Evropske investicione banke – priča sagovornik Embarga, koji je inače bio dobro upućen u ovaj posao. – Konkursnu dokumentaciju bilo je preuzelo 17 zainteresovanih firmi, ali su na kraju ponudu dale samo dve firme: “Caf” I hrvatski “Rade Končar”. Otpale su neke eminentne firme, poput Simensa, Škode,Štablera, jer, ako hoćete da namestite tender, onda dajete tehničke uslove koje ima “vaš” ponuđač.. I kod njih nema dogovora o ceni. Ona je fiksirana i nema odstupanja, … Ruku na srce, poznate firme su kvalitetne ali dosta skuplje, a traže i prvoklasne garancije plaćanja, što mi i nismo radi da obezbeđujemo u ovakvim kupovinama…

Bilo kako bilo, Đilas i družina su odlučili da kupe “Cafove” tramvaje iako je ponuda “ Radeta Končara” bila manja od njihove ponude za 2.232.735 evra! Komisija Agencije za investicije time je učinila prekršaj, jer nije se rukovodila po Zakonu o javnim nabavkama, osnovnim kriterijumom za ocenjivanje ponuda, što je i bilo naznačeno u konkursnoj dokumentaciji: a to je najniža ponuđena cena!? Ali, to i nije jedina namerna greška koju je beogradska vrhuška učinila u ovom slučaju: Obaveštenje o dodeli javne nabavke ponuđaču je dostavljeno 16.11.2009., u ovom slučaju “Radetu Končaru” iz Zagreba, a već 3.11.2009. je već bio sklopljen ugovor sa “Cafom” Padila!? Što je opet bilo (ne)namerno kršenje Zakona o javnim nabavkama! Ali, kako je gradonačelnik tada bio bog u Beogradu, niko nije smeo da ove prestupe ni spomene, a kamo li da pokuša da ih sankcioniše…

- Naš tramvaj koji je kupljen od “Caf” Padile, je plaćen 2.232.735 evra, bez rezervnih delova – priča mašinski inženjer, Željko Milković, generalni direktor GSP Beograd od 2014.godine. – Naš tramvaj ima pet segmenata ( komponentni) , samo vrata sa jedne strane i jednu upravljačku kabinu. Isti takav tramvaj, od iste firme, znači španske “Caf” Padila u Debrecinu sa takođe 5 segmenata, ali sa dve upravljačke kabine i vratima sa obe strane tramvaja plaćen je 1.850.000 evra?! Šta to znači? Pomnožite ovu razliku puta 30 tramvaja, pa će svima biti sve jasno!!!

Ali to nije sve o problemima sa španskim tramvajima, ljute se nadležni u GSP Beograd. Kažu, da ti tramvaji imaju “ hiljadu i jednu manu”, bez obzira što im je radni vek do 30 godina i što je garancija 10 godina. Ti tramvaji su šest godina na ulicama Beograda, ali su već bili na krupnim popravkama… Problem je slaba šasija, mora da se radi spoljna reparacija oplate tramvaja…Za razliku od renomiranih firmi u svetu za proizvodnju tramvaja, “Caf” nema klasično obrtno postolje koje se obrće 360 stepeni, već kruto, koje se obrće jedva nekih 15 milimetara i zbog čega stradaju šasije, jer se sila prenosa prenosi na druge elemente:

- Nismo znali kad je rađen ugovor, da se kod ovih tramvaja svakih 6 godina mora menjati kompletan kočioni sistem i to moraju da idu na reparaciju u Francusku, jer “CAF” samo sklapa delove tramvaja, koje kupuje od drugih firmi, pa je tako kompletan kočioni sistem radio francuski “Faiveli”- jada se direktor Milković. – Reparacija kočionog sistema samo jednog tramavaja košta 75.000 evra, puta 30 tramvaja, pa vidite koliko je to novca koji mi moramo stvoriti, jer je u pitanju bezbednost putnika. To je oko 2.250.000 evra ili ti 272 miliona dinara samo za kočioni sistem. Šta je sa drugim servisiranjima.

Podsećam, da su ondašnjem direktoru GSP-a, Slavenu Tici Mašinski i Saobraćajni fakultet uradili elaborate da zbog naših ulica, tramvaj ne sme biti duži od 27 metara! Zbog okretnica, širine koloseka... Njih to nije bilo briga, pa su kupili tramvaje dužine 33 metra! Zato su morale da se rade neke rekonstrukcije tramvajskih šina na okretnicama… A, tek kakav problem imamo sa svetlosivom bojom sedišta? Već smo na 13 tramvaja promenili sva sedišta. Čeka nas isto i za ostale: koštaće nas 135.000 evra samo zamena sedišta. Eto još jednog priloga kakve su tramvaje kupili…