Како су Драган Ђилас и његова екипа систематски уништавали ГСП Београда
Како је Драган Ђилас са својом екипом куповао трамваје за ГСП Београда 2009. године?
Уговор о набавци 30 трамваја за потребе ГСП Београда потписан је 3.11.2009. између Града Београда, Градске управе града Београда, Агенције за инвестиције и изабраног понуђача, шпанске фирме “ЦАФ” Падила из Мадрида.
Има се, може се: Саша Мирковић чак и гледање порнића у хотелској соби плаћао из државне касе!
-Све оно што се око овог посла дешавало буди јасну сумњу да се неко дебело уградио у овај посао који су финансирали град Београд и како је првобитно предвиђено из фонда Европске инвестиционе банке – прича саговорник Ембарга, који је иначе био добро упућен у овај посао. – Конкурсну документацију било је преузело 17 заинтересованих фирми, али су на крају понуду дале само две фирме: “Цаф” И хрватски “Раде Кончар”. Отпале су неке еминентне фирме, попут Сименса, Шкоде,Штаблера, јер, ако хоћете да наместите тендер, онда дајете техничке услове које има “ваш” понуђач.. И код њих нема договора о цени. Она је фиксирана и нема одступања, … Руку на срце, познате фирме су квалитетне али доста скупље, а траже и првокласне гаранције плаћања, што ми и нисмо ради да обезбеђујемо у оваквим куповинама…
Било како било, Ђилас и дружина су одлучили да купе “Цафове” трамваје иако је понуда “ Радета Кончара” била мања од њихове понуде за 2.232.735 евра! Комисија Агенције за инвестиције тиме је учинила прекршај, јер није се руководила по Закону о јавним набавкама, основним критеријумом за оцењивање понуда, што је и било назначено у конкурсној документацији: а то је најнижа понуђена цена!? Али, то и није једина намерна грешка коју је београдска врхушка учинила у овом случају: Обавештење о додели јавне набавке понуђачу је достављено 16.11.2009., у овом случају “Радету Кончару” из Загреба, а већ 3.11.2009. је већ био склопљен уговор са “Цафом” Падила!? Што је опет било (не)намерно кршење Закона о јавним набавкама! Али, како је градоначелник тада био бог у Београду, нико није смео да ове преступе ни спомене, а камо ли да покуша да их санкционише…
- Наш трамвај који је купљен од “Цаф” Падиле, је плаћен 2.232.735 евра, без резервних делова – прича машински инжењер, Жељко Милковић, генерални директор ГСП Београд од 2014.године. – Наш трамвај има пет сегмената ( компонентни) , само врата са једне стране и једну управљачку кабину. Исти такав трамвај, од исте фирме, значи шпанске “Цаф” Падила у Дебрецину са такође 5 сегмената, али са две управљачке кабине и вратима са обе стране трамваја плаћен је 1.850.000 евра?! Шта то значи? Помножите ову разлику пута 30 трамваја, па ће свима бити све јасно!!!
Али то није све о проблемима са шпанским трамвајима, љуте се надлежни у ГСП Београд. Кажу, да ти трамваји имају “ хиљаду и једну ману”, без обзира што им је радни век до 30 година и што је гаранција 10 година. Ти трамваји су шест година на улицама Београда, али су већ били на крупним поправкама… Проблем је слаба шасија, мора да се ради спољна репарација оплате трамваја…За разлику од реномираних фирми у свету за производњу трамваја, “Цаф” нема класично обртно постоље које се обрће 360 степени, већ круто, које се обрће једва неких 15 милиметара и због чега страдају шасије, јер се сила преноса преноси на друге елементе:
- Нисмо знали кад је рађен уговор, да се код ових трамваја сваких 6 година мора мењати комплетан кочиони систем и то морају да иду на репарацију у Француску, јер “ЦАФ” само склапа делове трамваја, које купује од других фирми, па је тако комплетан кочиони систем радио француски “Фаивели”- јада се директор Милковић. – Репарација кочионог система само једног трамаваја кошта 75.000 евра, пута 30 трамваја, па видите колико је то новца који ми морамо створити, јер је у питању безбедност путника. То је око 2.250.000 евра или ти 272 милиона динара само за кочиони систем. Шта је са другим сервисирањима.
Подсећам, да су ондашњем директору ГСП-а, Славену Тици Машински и Саобраћајни факултет урадили елаборате да због наших улица, трамвај не сме бити дужи од 27 метара! Због окретница, ширине колосека... Њих то није било брига, па су купили трамваје дужине 33 метра! Зато су морале да се раде неке реконструкције трамвајских шина на окретницама… А, тек какав проблем имамо са светлосивом бојом седишта? Већ смо на 13 трамваја променили сва седишта. Чека нас исто и за остале: коштаће нас 135.000 евра само замена седишта. Ето још једног прилога какве су трамваје купили…
