Ekskluzivno za SD! Bliski saradnici Miloševića nakon 14 godina otkrivaju zbog čega je SLOBA ISPISAO ISTORIJU SRBIJE!
Danas se navršava četrnaest godina od smrti nekadašnjeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića.
Milošević je preminuo u pritvorskoj ćeliji Haškog tribunala, tokom suđenja za navodne ratne zločine počinjene za vreme ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji.
Predsednik Srbije je isporučen Hagu na osnovu odluke Vlade Srbije na Vidovdan, 28. juna 2001. godine, uprkos garancijama državnog vrha Jugoslavije i Srbije da neće biti izručen Tribunalu u Hagu. On je izveden iz Centralnog zatvora u Beogradu, gde je prethodno boravio zbog optužbi za korupciju, a potom je helikopterom prebačen na aerodrom u Tuzli, odakle je transportovan u Hag.
OGLASIO SE MINISTAR VULIN: U Krušik stiže ogromna pomoć i vetar u leđa zahvaljujući Aleksandru Vučiću!
VUČIĆ SA RADNICIMA KRUŠIKA: "Naša deca neće zavisiti od drugih, čuvaćemo odbrambenu industriju"
Predsednik Srbije čestitao Međunarodni dan žena: Svim dama posalo posebnu poruku (FOTO)
Vest o smrti Slobodana Miloševića snažno je odjeknula u regionu i svetu. Za jedne, on je bio uzročnik ratnih krvoprolića na prostoru bivše Jugoslavije, a za druge, antiglobalistički heroj koji se suprotstavio zapadnoj hegemoniji nakon sloma socijalizma u Istočnoj Evropi.
Tadašnja vlast, koju su činile Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka, zabranila je državnu sahranu Miloševića u Beogradu, te je on sahranjen u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
Pre čina sahrane, u Beogradu je, ispred Narodne skupštine, gde je bio izložen kovčeg sa Miloševićevim telom, održan veliki oproštajni miting, na kojem je bilo pristutno više stotina hiljada ljudi i brojni ugledni gosti iz inostranstva, koji su bili poštovaoci Miloševićeve politike.
Među govornicima su bili Remzi Klark, bivši državni tužilac SAD, Genadij Zjuganov, predsednik KPRF, general Leonid Ivašov, Sergej Baburin, poslanik Državne dume Rusije i brojni drugi.
Neki od tada prisutnih ljudi na sahrani dali su izjavu za portal SrbijaDanas o istorijskoj ulozi Slobodana Miloševića.
- Verujem da je Slobodan Milošević bio poslednji državnik Srbije u savremenoj epohi. Rukovodio se državnim interesima i težio najboljim rešenjima za svoju zemlju i narod. Držao se političkih principa koji su lišeni kriterijuma koje vidimo danas. Želeo je napredak i progres, ali uz očuvanje nezavisnosti, suvereniteteta i teritorijalnog integriteta Srbije - rekao je Jovanović i dodao:
- Slobodan Milošević će ostati upamćen kao državnik koji je opet ujedinio Srbiju u jednu celinu, uz očuvanje autonomije Kosova i Metohije i Vojvodine. On nije dozvolio da se pod vidom autonomije konstituišu nove države na teritoriji Srbije - izjavio je Jovanović.
On je istakao da je Milošević doprineo okončanju rata u BiH i da ne postoji nijedan drugi politički faktor koji je odlučujuće uticao da se rat okonča Dejtonskim sporazumom.
- Milošević se suprotstavio i ekspanziji NATO i imperijalističkoj politici Zapada - izjavio je Jovanović, dodavši da je krajnji cilj takve politike bila Rusija, što urušava temelje posleratnog poretka uspostavljenog u Teheranu, Jalti i Potsdamu.
- On je zaslužan što je narod pružio otpor NATO agresiji, što je bilo do tada neviđeno u svetu, jer je agresor očekivao da će brzo okončati posao. A najveće njegovo dostignuće je Rezolucija 1244 UN, koja je najpouzdaniji oslonac za rešenje kosovsko-metohijskog problema. No, tek će budućnost dati svoj konačan sud o Slobodanu Miloševiću - naglasio je.
Govoreći o učestalim inicijativama za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću, poznati srpski advokat, Toma Fila, podeseća da je u Francuskoj, zakonom određeno, da se spomenik nekoj političkoj ličnosti ne može podići pre 50. godišnjice smrti, tj. dok ne umru svi savremenici njegove epohe.
- Akademik Kosta Čavoški i ja zastupamo mišljenje da je kod nas dovoljno i 30 godina, kada dođe generacija koja nije poznavala Miloševića - rekao je Fila za portal SrbijaDanas.
Fila je ukazao da i u samom SPS, postoje nesuglasice oko spomenika prvom demokratski izabranom predsedniku Srbije i osnivaču SPS. On kaže da se kojim slučajem, svojevremeno, nakon atentata na Zorana Đinđića, pitao Zoran Živković, sve u Srbiji bi dobilo ime po ubijenom premijeru Srbije.
- Vrednost Miloševića odrediće istorija. No, danas se svi pozivaju na njegove dve najveće tekovine – Kumanovski sporazum i Dejton, a napadali su ga kada ih je ostvario - istakao je Fila.
- Slobodan Milošević je ubijen u Haškom tribunalu. Nisu mogli da ga pobede u sudnici, pa su ga zato ubili. Pre svega, ubili su ga uskraćivanjem adekvatne leakrske pomoći. Slobodan Milošević je poginuo braneći interese srpskog naroda i zbog toga zaslužuje naše duboko poštovanje - rekao je Šešelj za naš portal i dodao:
-Bilo je perioda kada smo bili politički protivnici, bilo je perioda kada smo međusobno sarađivali, a njegovu istorijsku ulogu obeležiće, pre svega, njegova junačka smrt - rekao je Šešelj.
Na pitanje kako ocenjuje celokupnu političku eru Slobodana Miloševića, Šešelj, koji je i sam boravio u Haškom tribunalu, je rekao da je imao i pozitivnih i negativnih političkih poteza, te da će se sa istorijske distance otkriti, šta je bilo promašaj, a šta je bilo dobro.
- Godišnjica je smrti kada je ubijen Slobodan Milošević u Hagu, kada su zlikovci sa Zapada ubili. Slobodan Milošević je heroj, poslednji državnik sa ovih prostora, koji je braneći svoj integritet, integritet svog naroda i zemlje ubijen u Hagu. Na ovaj dan ćemo se uvek sećati ovog tragičnog događaja i očekujem da ova vlast sada omogući da barem njegova deca mogu da dođu na njegov grob i obiđu njegov spomenik, gde je sad i Mirjana Marković, naša drugarica, te da se otvore putevi toj deci, da mogu da dođu da vide svoje roditelje - rekao je Mrkonjić.
On je istakao da će Milošević ostati heroj svojim junačkim ponašanjem u Hagu, podsećajući da su dva značajna događaja ostvarena u njegovo vreme - formiranje Republike Srpske, zbog čega očekuje da RS postavi prvi spomenik Slobodanu Miloševiću u Banjaluci i Dejtonski sporazum.
- Srpske vlasti treba da mu podignu spomenik u Beogradu, zato što je iza njega ostala Rezolucija 1244, jedino uporište za ovu vlast danas, kada se Srbija bori za Kosovo - ocenio je Mrkonjić.
- Slobodan Milošević je imao poteze koji su bili izuzetno korisni za Republiku Srbiju, pre svih Dejton i Rezoluciju 1244. Neki potezi se mogu tumačiti kao diskutabilni, ali će vreme odrediti njegovo mesto i ulogu u istoriji - izavila je Đukić-Dejanović za portal SrbijaDanas.
- Milošević je bio predsednik Srbije u najtežem periodu njene istorije i to ga je učinilo velikim - istakla je potpredsednica SPS, koja će danas položiti venac na grob Miloševića u Požarevcu.
- Slobodan Milošević je bio najveći državnik. Njega su ubili u Hagu, a pre toga su namestili izbore 5. oktobra spalivši izborne listiće. Advokat Zdenko Tomanović i dalje goni upravnika CZ, Dragišu Blanušu, zato što je dozvolio da bude kidnapovan. On je čovek za sve ove gospodin. On se izvanredno branio u Hagu. Mi smo bili bliski i ostao mi je u dragoj uspomeni - izjavio je Hadži-Antić.
Slobodan Milošević je bio jugoslovenski i srpski pravnik i političar, osnivač i predsednik Socijalističke partije Srbije, predsednik Srbije, te predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Rođen je 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, a preminuo 11. marta 2006. godine u Hagu. Bio je u braku sa Mirjanom Mirom Marković s kojom je imao dvoje dece, sina Marka i ćerku Mariju. Političku karijeru započeo je ranih osamdesetih, prvo kao predsednik Opštinskog komiteta Saveza komunista beogradske Opštine Stari Grad, a potom i kao član Predsedništva Centralnog komitet Saveza komunista Srbije. Za predsednika Gradskog komiteta SK Beograda izabran je 1984. godine, a godinu i po dana kasnije imenovan je za predsednika SK Srbije. U maju 1986. godine je postao predsednik Predsedništva CK SK Jugoslavije, a uporedo sa tim je naredne tri godine bio i član Predsedništva Socijalističke Republike Srbije.
Zbog sve dublje ekonomske krize u koju je SR Srbija tonula njegov zadatak je bio da sprovede reforme i obezbedi sredstva za vraćanje kredita Međunarodnom monetarnom fondu. Pored toga, sukobi u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija su bili sve češći jer su Albanci tražili veću autonomiju. Zato je Milošević tražio izmenu Ustava iz 1974. godine kako bi smanjio autonomiju pokrajina. Milošević je u julu 1990. godine transformisao Savez komunista Srbije u Socijalističku partiju Srbije. U decembru 1990. godine je izabran za predsednika Srbije, a isto se desilo i dve godine kasnije. Predsednik SRJ je postao 23. jula 1997. godine i na toj poziciji je ostao do 6. oktobra 2000. godine. Optužen je za ratne zločine na KiM, Hrvatskoj i BiH. Zbog njegove smrti suđenje u Hagu nikada nije okončano.
VUČIĆEVA POSETA VAŠINGTONU OJAČALA VEZE SA SAD: Srpska i američka zastava vijorile se u Pentagonu
Vulin: Niko ne treba da brine što Srbija oprema vojsku za odbranu
DOKAZ UGLEDA PREDSEDNIKA SRBIJE U SVETU: Brojni svetski državnici čestitali rođendan Aleksandru Vučiću
PREDSEDNIK IZRAELA VUČIĆU UPUTIO PISMO NA ĆIRILICI: Hvala Vam što otvarate kancelariju Srbije u Jerusalimu!
Oglasio se Stejt department o Vučićevoj poseti: Najvažnija poruka stiže sa sastanka sa Pompeom (FOTO)
