PREDSEDNIK "KPN": DSS je stranka lažnih patriota!

Šta znači ljubav prema otadžbini i narodu?

Da li je to ostavljanje rodoljubivih statusa na Tviteru i po društvenim mrežama, izgovaranje patriotskih parola po emisijama ili naručivanje srpskih pesama u kafani?

Ovakav vid patriotizma nije redak među političkim partijama u Srbiji, a nekadašnji DSS preobučen u Novi DSS koji na čelu ima Miloša Jovanovića je oličenje takvog rodoljublja.

Kada se busa u prsa kao patriota i daje izjave oko odbrane Kosova i Metohije, želeo bih da podsetim Miloša Jovanovića par činjenica o političkoj partiji u kojoj je tolike godine i na čijem se čelu sada nalazi.

Od dolaska na vlast petooktobarskim pučem koji je potpomognut zapadnim obaveštajnim silama njihovo delovanje ja bilo izrazito antisrpsko i nedržavotvorno.

Krenimo od početka sa nabrajanjem.

DSS i njen lider Vojislav Koštunica direktno su umešani u isporučenje bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića u Hag, i to ni manje ni više nego na Vidovdan, što je trebalo da pošalje jasnu poruku srpskom narodu da je bitka za Kosovo izgubljena. Vojislav Koštunica koji je javnosti slao poruke da nije bio obavešten da će Slobodan Milošević biti isporučen, u stvarnosti je aktivno učestvovao u ovom sramotnom činu i aminovao njegovo isporučenje.

Vojislav Koštunica odgovaran je za pomilovanje Albina Kurtija i još 120 albanskih terorista, uključujući i braću Mazreku koji su kao pripadnici OVK-a sa više članova bande učestvovali u napadu na Orahovac od 17. do 22. jula 1998. godine, kada su oteta 43 civila i odvedena u Mališevo, odakle su sa drugim otetim licima prebačeni u Klečku, a zatim su učestvovali u mučenju i streljanju otetih civila.

U vreme vladavine DSS-a dogodio se i martovski pogrom, odnosno etničko čišćenje srpskog stanovništva 17. i 18. marta 2004. godine koje je odnelo nekoliko desetina života, ranjeno je više stotina osoba, proterano više od četiri hiljade Srba i drugih nealbanaca, zapaljeno je više od 800 njihovih domova i razrušeno ili teško oštećeno 35 pravoslavnih hramova i spomenika kulture. Dok je trajao pogrom Vojislav Koštunica nije uradio ništa, i nemo je posmatrao stradanje srpskog naroda i paljenje svetinja na KiM. Nije bilo nikakve reakcije osim organizovanja molebana i protesta koji su služili za ispumpavanje narodnog nezadovoljstva.

Vojislav Koštunica svojim ćutanjem i nedelovanjem direktno je učestvovao u uništenju Državne zajednice Srbije i Crne Gore, i 21. maja 2006. je Crna Gora na referendumu izglasala nezavisnost. Kampanja za nezavisnost Crne Gore bila je veoma agresivna i referendum koji je održan tog dana imao je krajnje sumnjive rezultate. Vojislav Koštunica apsolutno ništa nije učinio, niti je vodio bilo kakvu kampanju kako bi se srpski narod u Crnoj Gori odbranio i ostao u zajednici sa Srbijom.

U vreme dok je Vojislav Koštunica bio premijer 17. februara 2008, kosovski Albanci su jednostrano proglasili nezavisnost. Diplomatske aktivnosti Srbije bile su ravne nuli i bez ikakve ozbiljne reakcije po priznavanju nezavisnosti.

Za vreme vladavine Vojislava Koštunice je najveći broj Srba predat haškom tribunalu, a Koštunica je u javnosti zagovarao model „dobrovoljne predaje optuženih“, što je u prevodu značilo ko se doborovoljno preda neće biti odmazde nad njegovom porodicom i bližnjima.

Za list „Blic“, 10. aprila 2003. Vojislav Koštunica je izjavio „zato sam se i zalagao da se donese zakon o saradnji sa Haškim tribunalom koji će, između ostalog, štititi i prava optuženika.“

Iza samo male analize političke istorije DSS-a i Vojislava Koštunice možemo videti da je to stranka koja je aktivno sprovodila antisrpsku agendu i radila protiv interesa sopstvenog naroda i države.

Miloš Jovanović i Novi DSS su nastavljači politike Vojislava Koštunice i osim praznih reči, parola i bacanja prašine u oči građanima Srbije kako se oni bore za Srbiju, ne postoji ni jedno delo koje to opravdava, već je sve sasvim suprotno od toga.

Želje Miloša Jovanovića i sličnih njemu su da će se ponovo dogoditi novi 5. oktobar i da će ponovo doći na vlast tako što će ih dovesti zapad na vlast. Kosovo i Metohiju ne treba braniti, niti je to cilj, već izazivati haos, kako bi došlo do NATO intervencije na Srbiju kao 1999. godine.

Ubeđen sam, da građani Srbije nikada više neće nasesti na podmukle planove nekadašnje dosovske opozicije i DSS-a, i da se u Srbiji više nikada neće dogoditi revolucija koja je organizovana iz zapadnih centara moći.

Srbija je jednom preživela takve „rodoljube“  i dobro smo ih zapamtili.

5. oktobar, nikad više!